Reklame
Sport

Mundobasket 2019 pobednik dana - Bobi!

Novi centar Dalasa je pokazao koliko štete zapravo on može da napravi samo kad mu date prostora.

pisao Miloš Jovanović
06 Septembar 2019, 4:35pm

youtube screenshot

U ovih dvadeset i pet godina koliko intenzivno pratim našu košarkašku reprezentaciju, i još onih desetak u kojima sam bio pasivan posmatrač, ne pamtim da sam video interesantnijeg igrača od Bobana Marjanovića.

Imali smo mi svakakve asove u reketu. Terminatore kalibra Željka Rebrače i Zorana Savića, vrhunske skakače poput Dejana Tomaševića, point centre Vladu Divca i sad Nikolu Jokića, ovoga i onoga, ali niko, ali apsolutno niko, nije kadar da vam se kao Marjanović usere u život u svega pet minuta na parketu. Jer kad vi Bobanu spustite loptu a on osigura poziciju u reketu, najpitomije što može da vam se desi je da samo primite dva poena. Uglavnom se desi to + ispadnete komični.

Boban svakako ima svoje nedostatke. Čovek od 221cm ima ogromne ruke, one se sporije dižu i spuštaju, pitanje je hidraulike, pa tako u skoku on mora da proceni dobro gde će lopta jer kad jednom digne ruke tamo mora i da legne. Sa godinama je i to savladao, popravio lateralne kretnje, a trčanje i penali mu nikada nisu bili problem.

Ali svaki dobar trener radi na tome da svoje igrače maksimizuje, a Saša Đorđević sa Bobanom radi upravo to. Bobi je skrivena taktička nuklearka reprezentacije Srbije. Pustiš ga malo, dozirano, on napravi štetu i povuče se na vreme. Danas mu je selektor namenio jače minute, a on je to vratio sa kamatom - u prvoj četvrtini je ubacio deset poena i trasirao novu pobedu "orlova", ovaj put protiv nejakog Portorika. I svaki put smo videli to što sam vam rekao - kad se zagradi i primi loptu, odbrane nema na ovom nivou. Nema.

U stvari, mikrostruktura ove reprezentacije je dosta neverovatna. Ako kažemo da je neka optimalna petorka Jović - Bogdanović - Lučić - Bjelica - Jokić (zanimljivo, ali ova petorka je baš retko igrala dosad), onda stručni štab na klupi ne poseduje samo jednog, što bi amerikanci rekli, microwave igrača već barem trojicu. Gudurić, Simonović i Marjanović su sve ofanzivna oružja koja najmanje momente nesmotrenosti pretvaraju u velike razlike. Sa tri "mikrotalasne" na klupi, i još dva-tri "multipraktika" koji popunjavaju ostale pozicije u rosteru, zvanično predlažem da sponzor naših rezervista bude "Tehnomanija" ili neki slični trgovinski lanac koji ima velik izbor bele tehnike i ostalih kućnih aparata.

Bogdan Bogdanović je odigrao nešto tiši meč, ali nije forsirao i ono što jeste odigrao odigrao je dobro. Stefan Jović vam je još jednom pokazao koliko je on zapravo potcenjen kao kreativni plejmejker, što je verovatno posledica toga da se kao mlad igrač rano profilisao kao defanzivac, a nije u tradiciji srpskog sporta i da peglaš odbranu i da budeš virtuoz. Jovićev pregled igre možda nije na peak Teodosić nivou, opet, nije ni daleko od toga, i njegovo prisustvo i zdravlje su od vrhunske važnosti za ovu reprezentaciju.

Za kraj, moram pohvaliti Marka Gudurića i Vasu Micića koji su "isplivali" iz ranih dubioza. Micić je sada stabilna opcija na pleju, dok Gudurić sada diže šut odmah po prijemu i pronalazi svoje samopouzdanje, a sa njime idu i procenti. Svaka čast svima, Portoriko je arhiviran, a mi idemo na...

...Španiju, koja je muku mučila sa Italijanima i na kraju je izmučila. Naspram košarke demonstrirane na ovom meču, Srbija deluje kao da ste stisli FFWD na videorekorderu - mnogo grešaka (Rubio sam sedam izgubljenih lopti), užasni procenti (niko preko 40% iz polja), i generalno neka apatija na parketu nisu doneli puno sreće neutralnom gledalištu.

Kod Italijana je stvar prosta - oni, zaista, imaju tri igrača, i kad jedan od tri ne funkcioniše oni su u problemu. Jedan od trojice je danas bio Marko Belineli, čovek sa generalno cirkuskom selekcijom šuta, međutim danas se zaista nadmašio u tom segmentu - uzeo je šesnaest šuteva, promašio trinaest, i dalje razloge ne moramo tražiti. Danilo Galinari je pokazao odsustvo liderskih kvaliteta, a Điđi Datome, čovek koji je mnoge mečeve rešio za Fener, nekako meni deluje nepravedno u zapećku zbog ove dvojice. Okreni-obrni, to je Saketijev problem, a ne moj.

Španci, opet, deluju umorno i istrošeno. Huančo i Vili Ernangomes su dobri igrači, ali nije to taj kvalitet Garbahose ili starijeg Gasola da se mi sad nešto prepadnemo. Rudi Fernandes već godinama igra ispod renomea, a Serhio Ljulj će uvek napraviti nešto sa loptom ali i njegovo vreme prolazi polako. Lično smatram da je bespotrebno plašiti se ovakve Španije, još manje upozoravati na činjenicu da smo "zaboravili Španiju"...videćemo u nedelju, kada se rešava to pitanje.

Bitan meč odigran je u Fošanu gde je Poljska u tesnom i tvrdom meču porazila Rusiju sa 79-74, i tako, bože zdravlja, izborila pravo da zaigra sa Srbijom u četvrtfinalu. Ako pretpostavimo da će Argentina, koja je prema očekivanjima zgromila Venecuelu, izaći na kraj i sa Poljacima, a mi rešimo Špance onako kako priželjkujemo, put do kruga za medalje vodi upravo protiv ove ekipe.

U "donjem domu", očekivane pobede upisali su Nigerija i Tunis. Tunišani, kojima ostaje afrički derbi sa Angolom, gaje nadu da će Kina uspeti da zagorča život Nigeriji i tako pobedom dođu do OI u Tokiju. Sama Kina je sa puno muke uspela da pobedi Koreju, za koju je briljirao Rikardo Retlif, tj. Guna Ra kako ga bolje znaju na korejanskom poluostrvu.

Svoju priliku iz prikrajka vreba i Iran, koji bi pobedom nad Filipinima u slučaju poraza Kine bio verovatno najbolje plasirana azijska ekipa na turniru. Kažem verovatno jer sumnjam da će Jordan baš uspeti da pobedi oba svoja meča.

Sutra je na programu nekoliko jako zabavnih mečeva. Brazil i Češka igraju od 10:30, Francuska i Litvanija od 14, a verujem da svi jedva čekaju da vide kako će Amerikanci odigrati sa Janisom i Grcima - ovaj meč je na programu od 14:30.