Šta smo videli na najvećoj dreg konvenciji u Evropi

Hiljade profesionalnih dreg kraljica i onih koje bi to želele da budu okupile su se ovog vikenda u kensingtonskoj Olimpiji, povodom događaja pod nazivom Svet drega. Proglašena „najvećom dreg konvencijom u Evropi", kao i njena američka rođaka Dreg kon, ova konvencija je organizovana u znak pomoći televizijskoj emisiji Ru Polova dreg trka, koja nas već devet sezona zabavlja svojim brutalnim humorom i suzama razmazanom maskarom, dok se učesnice bore da postanu „naredna američka dreg super zvezda".

Srećom, atmosfera na londonskoj konvenciji je manje nadmetačka nego emisija kao takva. Mlade obožavateljke se guraju sa pedesetogodišnjim muškarcima u potpeticama od 12 santimetara i sa perikama od sintetike na glavama. Na neznatnom broju štandova se prodavala preskupa šminka, odevni predmeti i reklamna roba Ru Pola, a na nekima su nastupale kraljice iz Dreg trke.

Međutim, najbolji deo dana je bila panel diskusija, na kojoj se raspravljalo o bitnim društvenim pitanjima, kao što su pronalaženje svoje kvir porodice i razumevanje rodne nebinarnosti. Nad konvencijom se takođe nadvila i jedna senka: samo na panelu na dreg konvenciji bi neko Tejlor Svift nazvao belim suprematistom.

Razgovarali smo sa posetiocima Sveta drega o tome zato im je Ru Polova dreg trka toliko bitna da troše mnogo para na putovanja i karte, a u nekim slučajevima osete potrebu da dovedu i svoje roditelje. Da li je Svet drega bila korporativna prevara, ili ultimativno bezbedno mesto za kvir ljude?

VICE: Zdravo, Arone, ti si iz Holandije – zašto si došao u UK na Svet drega?

Aron: Već dugo vremena se strasno bavim pitanjem roda i poigravanja s njim, a pošto sam trans momak, ovaj događaj čini da se osetim „normalno", ili kao i svi ostali. Takođe volim i da se šminkam i oblačim u dreg. Voleo bih da počnem sa javnim nastupima, ali još nisam to učinio, pa to radim samo u svojoj sobi, zato što mi je zabavno.

Živiš li s roditeljima?

Da. Njima se to dopada, misle da je zabavno, i da je moje izražavanje preko šminke baš kul. I nadaju se da ću od toga napraviti posao, postati šminker, ili tako nešto.

Šta treba da uradiš da bi od drega napravio karijeru?

Da odem u svet, da se proslavim. Nastupao bih. Ali trenutno ne živim u baš velikom gradu. Tamo ima samo nekoliko dreg kraljica, i nemam predstavu kako da počnem time da se bavim. Ponekad odlazim u dreg klubove s prijateljima, ali ne prečesto, pa mi je kul da vidim sve ovo.

Jesi li kupio karte za susret i upoznavanje? Koliko su koštale?

Danas imam dve – sa Adore Delano i Aljaskom, što je bio jedan od razloga zašto sam došao ovde – a sutra imam tri. Obična karata je oko 70 funti, a karte za susret i upoznavanje su još 10 funti preko toga. Mada, to sam platio pre više meseci, pa nemam osećaj da sam platio previše.

Za početak, opišite mi svoj izgled.

Šenon: Ja sam došla kao tortica „četiri četvrtine", što je bio Aljaskin alter ego u petoj sezoni. Haljinu sam kupila u dobrotvornoj radnji, malo sam se natapirala, našminkala, i bila sam spremna za pokret.

A ti, Kira?

Kira: Od decembra sam se premišljala šta da obučem, i možda sam se uplašila. Mada, čak su i ove šljokice veliki korak za mene.. obično nosim samo majicu i farmerke. Osećam se kao da štrčim ovde, iako nije tako.

Šta biste obično radile subotom, da niste ovde?

U glas: Gledale bismo Ru Polovu dreg trku!

Koliko puta ste je gledale?

Šenon: Svaku sezonu smo gledale po deset puta.

Zašto je toliko volite?

Kira: Zato što je kao da je o meni pravljena. Ne bih da patetišem, ali promenila mi je život. Imam toliko mnogo sampouzdanja kada pričam o njoj, što inače nije slučaj.

Kako ti je ulila samopouzdanje?

Sada ću da govorim ozbiljno, i reći ću da sam pre nego što sam otkrila Dreg trku prolazila kroz zaista mračan period i doživela neku vrstu sloma, zbog čega mi je život nakratko zastao. Kada sam je otkrila, samopouzdanje je lagano počelo da mi raste. Videla sam ljude koji su ono što žele da budu, i nije ih briga šta drugi misle. Oni su samo onakvi kakvi su, i ja samo samo onakva kakva sam.

Šta si danas naučila?

Šenon: Da nema pravila u dregu, da smo svi zajedno gomila čudaka, i da možemo da se zabavljamo i radimo šta hoćemo.

Da li nastupaš u dregu?

Minerva Bič: Ne – radim ovo samo iz zabave. U dregu sam samo oko pet puta godišnje, na konvencijama, na prajdu. ili u klubovima.

Šta ti se dopada kod Ru Polove dreg trke?

To što promoviše raznorodnost. To je veoma važno, zato što postaje mejnstrim. Ljudi ponekad ne misle da je dobro što postaje toliko popularna, ali vidljvost raznorodnosti je velika stvar; moramo da vidimo stvari koje su različite od nas da bismo ih razumeli.

Je li Svet drega onakav kao što si očekivala?

Ne. Očekivala sam da bude veći. Mada, svi su baš ljubazni. Ostale dreg kraljice su prijateljski nastrojene, što je stvarno dobro, a ovo sam i očekivala… da će ljudi jednostavno biti srećni da vide jedni druge, na ovakvom mestu.

Zdravo, ljudi. Šta vas je dovelo ovde?

Džim: Pa, Džema je nedavno postala moja koleginica, i jedna od prvih stvari oko koje smo se povezali je bila ljubav prema Dreg trci. Čim smo shvatili da će se ovo dogoditi, sa toliko mnogo kraljica iz emisije, znali smo da želimo da dođemo. Ja pratim Dreg trku od prve sezone, pre nego što su počeli da je prikazuju na Netfliksu, i dugo vremena – čak i među gej momcima – nisam poznavao ljude koji je vole. Tako da čim nađeš nekoga ko to voli, u fazonu si, 'To'! Upravo smo bili na panel diskusiji as Džinks Morison i Ben De La Krem, i one su govorile o tome kako pronađeš svoje ljude preko drega. Pretpostavljam da je za mene Dreg trka način da nađem istomišljenike – to je prečica.

Prečica do čega tačno?

Džim: Do toga da shvate da si otvoren za stvari, otvoren za preispitivanje pojma roda i drugih normi ili društvenih konstrukcija. Da si voljan da razmišljaš o stvarima na drugačiji način, i da poštuješ tuđu različitost.

Džema, šta se tebi dopada kod toga?

Džema: Uključila sam se na trećoj ili četvrtoj sezoni, a onda sam odgledala i one ranije. Dopadaju mi se njena ekspresija i umešnost. Ističe ideju da možeš da budeš ono što želiš, i da ako se osećaš na određeni način ili izgledaš na određeni način, to možeš da prihvatiš. Bilo je inspirativno videti sve ove ljude ovde danas. Ovo je prilika da izađemo na svetlost dana. Živimo u svetu gde ljudi i dalje svakodnevno bivaju žrtve i progone ih zbog toga što su ono što jesu. Neverovatno je gledati ove ljude, obučene onako kako žele, kako danju šetaju po Kensingtonu i Čelsiju.

Šta mislite, kako se dreg promenio?

Džim: Pre pet godina, ovde bi uglavnom bili gej muškarci i određeni tip gej muškarca, ali mnogi ljudi ovde – pretpostavio bih – su cis rodni i strejt, a ima i mnogo mladih ljudi. Dreg je ranije uvek bio andergraund, ali sada, ako si mlada osoba koja traži svoje ljude, naći ćeš ih onlajn ili na Netfliksu, a onda možeš da dođeš ovde, upoznaš se s njima i izraziš sebe.

Odakle se svi vi poznajete?

Glorija: Lola mi je najbolja prijateljica; upoznale su kada sam prvi put nastupala u dregu, pre 15 godina.

Lola: Pre 17 godina!

Florin: Upoznala sam ih za Novu godinu, kada sam bila u dregu.

Šta biste rekli nekome ko bi rekao da su dreg kraljice zle?

Lola: Rekla bih mu da je u pravu! Šalim se. Ali uvek će biti artističkih razlika, kao između Madone i Lejdi Gage, na primer.

Glorija: Ima mnogo vrsta drega; ja sam više u fazonu burleske i vampa.

Lola: Dok je moj tip drega više pop i modni, pomalo kemp. Inspiriše me Džoan Kolins, koja je moja majka; Džoan Kraford; velike zvezde iz osamdesetih, kao Sindi Loper, Selin Dion, Lajza Mineli…

Pošto si mlađa kraljica, da li bi rekla da te je Dreg trka inspirisala da se posvetiš dregu?

Florin: U dregu sam deset meseci, da, ali nije me Dreg trka inspirisala na to. Bila sam depresivna u Antverpenu, i upoznala sam Dinu Prajs, još jednu dreg kraljicu, i shvatila sam da je dreg umetnost i zabava, i pomisla sam, 'Prokletstvo, hoću to da radim'!

Šta tvoji roditelji misle o tome?

Moja majka je bila ekstatična, a moj otac je… to je malo komplikovanije. Bio je u fazonu, 'radi šta god hoćeš', ali nisam sigurna da on razume šta je dreg.

Da li vas je Dreg trka naučila mnogo toga o dregu?

Ejmi: Pre nego što sam počela da je gledam, nisam znala mnogo o dreg kulturi, a kada sam bila u mogućnosti da vidim kako oni pričaju o društvenim pitanjima u gej zajednici, naučila sam toliko mnogo toga. A kada gledaš kako se transformišu u druge ljude – lepše su žene nego ja!

Jesi li ranije videla dreg?

Ejmi: Samo na prajdu, ali nikada ranije nisam gledala dreg predstavu, pre nego što sam gledala Dreg trku. Sada jesam. Moj univerzitet u Haj Vajkombu je bio domaćin Alisi i Triksi Matel. Išli smo na nastup komičarke Bjanke del Rio, a došla sam i ovde, očigledno.

Šta misliš o ovoj konvenciji?

Efi: Pa, bila sam na Komik konu, i ovde ima mnogo manje posetilaca i manja je gužva. Ali mislim da bi ovo moglo da zaživi. Dreg svet postaje poznat – popularan; mnogi ljudi ga sada vole, i znam da Ru Pol ima svoj sopstveni veliki Dreg kon u Americi. mislim da bi ova konvencija mogla da parira onoj tamo. Ali ovo je veliki broj posetilaca za prvi put.

Jeste li obe gledale serijal?

Heder: Moja mama je odgledala par epizoda. Ja sam odgledala sve sezone. Moj mlađi brat ima 13 godina, i on ga gleda sa mnom.

Šta misliš o ovoj konvenciji, Džen?

Džen: Mislim da je sjajna. Bilo je stvarno inspirativno slušati današnju diskusiju o granicama između rodova. Svima nama usađuju precepciju roda – devojčice treba da budu ovakve, dečaci ovakvi, ali ne mora tako da bude, zar ne? Takvima nas pravi društvo. To nigde nije zapisano. To me je navelo na razmišljanje.

Heder, zašto si povela mamu?

Heder: Ja nisam mala – imam 18 godina – pa sam mogla i sama da dođem. Ali želela sam da moja mama shvati. Roditelji me pitaju zašto toliko volim dreg, a to je teško izraziti rečima, znaš – devojčice, dečaci i svi oni između dolaze ovamo da budu deo atmosfere. Ne radi se o muškarcima koji se oblače kao žene, ili o ženama koje se oblače kao muškarci; dreg je postao nešto sasvim drugo. Radi se o svim tim klincima koji su autsajderi u svojim školama, a koji su se okupili na jednoj konferenciji. Ludo je što je nešto kao što je dreg spojilo sve ove ljude.

Misliš li da bi se neki ljudi iznenadili što toliko mladih žena voli dreg?

Heder: Dreg kraljice su nove pop zvezde – ludilo je koliko imaju pratilaca na Tviteru i Instagramu. Tradicionalni dreg je više bio parodija na žene, ali evoluirao je u portretisanje jakih žena. Saša Velur je portret žena bez pardona, i to je ono što privlači devojke. Dečaci nam govore da preterujemo u ovome ili onome, ili kažu da smo prenapadno našminkane. Dreg kraljice sve rade preterano, i ne izvinjavaju se zbog toga.

Šta si danas ovde naučila, Džen?

Džen: Da pokret mora da zaživi. Da kada vidiš da se neko nekome obraća negativno, digneš glas i kažeš nešto. Na primer, ako kažu da nije okej biti gej, ne treba da ćutiš u svom malom svetu, već da ohrabruješ ljude da budu ono što jesu, šta god da je u pitanju.

S kim si došao, i zašto?

Dante: Ovde sam sa svojim mužem. Eksperimentisao sam sa dregom u Njujorku, i bio na turneji sa plesnom trupom, tako da sam u Sjedinjenim Državama radio ponešto u dregu. Uvek me je zanimao element performansa, ali ja sam takođe i kostimograf, pa kradem ideje, gledajući šta ljudi rade. Volim da mešam ženstveno i muževno – ja kupujem i mušku i žensku odeću – tako da mi je zanimljivo da to vidim ovde.

Jesi li ikada video ovoliko drega po danu?

Ne, nikada. Ima diskusija, i ljudi su trezni – uglavnom. Tako da dolazi do povezivanja na drugačijem nivou, bez intoksikacije. Ljudi zaista komuniciraju jedni s drugima.

Da li se ovde osećaš kao da si na bezbednom mestu?

Da. Razmišljao sam o tome dok sam se jutros oblačio. Ne živim u posebno opasnom kraju, ali razmišljao sam o tome kako ću da izađem iz kuće ovako obučen, ali kada sam stigao ovde, potpuno sam se opustio. Ovo kako sam obučen ne bi bilo toliko nezamislivo u Njujorku, ali ovde nismo sasvim došli do toga da je „drugačije" prihvatljivo na ulici, i s toga mislim da bi ljudi trebalo da se još više potrude. Predivno je to u koliko velikoj meri su ljudi ovde jednostavno ono što jesu, i što eksperimentišu. Ako želiš to da radiš, lepo je znati da imaš zajednicu kojoj možeš da se okreneš, druge ljude slične sebi, a to je smisao svega ovoga.

Još na VICE.com:

Dreg kraljice nam pričaju zašto vole da nose bradu

RuPol: "Drag Race" menja svet nabolje

Ovako je izgledala kvir umetnost u vreme kad je "homoseksualac" značilo "kriminalac"