Albanija - priča o prvoj evropskoj narko državi

Mlade generacije Albanaca žive u klještima politike organizovanog kriminala, rastuće nezaposlenosti i brzog keša koji donosi prvoklasna droga.

|
11 Jun 2019, 8:09am

Januar je, nalazim se u predgrađu Tirane i treba da se sastanem sa dva lokalna krijumčara kokaina koji su se upravo vratili iz Nemačke, odakle su doneli drogu. Poput mnogih drugih mladih albanskih dilera, Artan i Luli su se prebacili sa dilovanja kanabisa na kokain, jer je mnogo unosnije i lakše ga je nabaviti. Kažu mi da mesečno mogu da zarade i do 23.000 dolara, krijumčareći kilo belog u bogatije evropske države, u kojima je tržište kokaina u porastu.

Između mačo priča o korišćenju bejzbol palica i boksera, njih dvojica razgovaraju o zlatnim Roleksima, brzim automobilima i lepim devojkama.

"Kao što verovatno možete da vidite", kaže Artan, pokazavši prema poplavljenoj ulici koja je verovatno poslednji put asfaltirana pre njihovog rođenja, "ako želite da izađete uveče i nabavite stvari ovde, morate da odete do Nemačke, Italije ili Engleske. Zato je kokain pravi posao."

Otkako je finansijski krah devedesetih godina doveo do rasprostranjenog siromaštva i građanskog haosa, mlađe generacije u Albaniji našle su se zarobljene ispod mreže siromaštva i korupcije. Za neke od njih, trgovina drogom nudi bekstvo iz sirotinjskih predgrađa Tirane. Mada, krijumčarenje droge ovde nije ništa novo; to je trgovina koja traje jako dugo u Albaniji. Uprkos tome što je zemlja članica NATO-a i blizu pristupanja Evropskoj uniji, Albanija je postala prva narko država u Evropi. Prema definiciji Međunarodnog monetarnog fonda, narko država je ona država u kojoj je krijumčarenje drogom prodrlo u sve institucije sistema, a to su na primer Venecuela, Gvineja Bisao i - Albanija.

Američka administracija je 2018. godine opisala Albaniju kao dom "nekontrolisane korupcije, slabašnih institucija i prozirnih državnih granica", trgovine drogom, poreskih utaja, krijumčarenja ljudima kao najunosnijim kriminalom u zemlji. Droge su ovde "veliki biznis".

Ova mala, bivša komunistička država na Jadranskom moru označena je kao najveći ilegalni proizvođač kanabisa u Evropi. U 2017. godini albanska policija je zaplenila 68 tona trave, u vrednosti od 680 miliona dolara. Ali šverc kokaina je taj koji je Albaniji doneo status narko države. U poslednjoj deceniji, kao što smo već pisali, albanske bande su postale glavni igrači u lukrativnom trgovanju kokainom u Velikoj Britaniji i ostatku Evrope. Albanske bande su se izborile za svoj status na crnom tržištu prodajući najčistiji kokain po pristupačnim cenama, što je doprinelo povećanju prodaje takvog kokaina na kontinentu od 2012. godine.

Albanski krijumčari su uspostavili direktne puteve za šverc kokaina iz Južne Amerike do velikih luka u Holandiji i Belgiji. U februaru 2017. godine policija je u albanskoj luki Dureš zaplenila brod sa 613 kilograma kokaina skrivenih u pošiljki banana iz Kolumbije. Istovremeno, sve je više albanskih mafijaša ubijenih u kriminalnim obračunima u Južnoj Americi. Iste godine, Remzi Azemi, za koga se veruje da je bio jedan od većih krijumčara kokaina ubijen je u "sačekuši" dok se blindiranim kolima vozio u mestu Gvajagil u Ekvadoru. Godinu dana pre toga u istom gradu ubijen je još jedan krijumčar albanske nacionalnosti, Ilir Hidri.

Albanija je takoreći jedinstvena u Evropi jer u ovoj zemlji narko bosovi nisu nekakvi odbačeni odmetnici. Oni su u velikoj meri povezani sa ljudima koji upravljaju zemljom, a često i sa onima koji bi trebalo da ih sudski gone.

Novac od droge je esencijalni deo albanskog demokratskog sistema, jer je najbolji put do sigurnih glasova stanovništva kada ih plaćate kešom, a najbolji generator keša je trgovina drogom. U jednom istraživanju koje je finansirala Evropska Unija, rađenom u periodu 2016. do 2019, čak 20,7% Albanaca potvrdilo je da im je nuđen novac u zamenu za glas na izborima. U januaru je otkriveno da su krijumčari kokainom uspešno namestili poslednje izbore kupovinom glasova. Afrim Krasnići, čelnik Albanskog Institua za političke studije kaže da su kriminalne grupe u Albaniji imale veći uticaj na izbore 2017. godine od političkih partija. "Danas, postoji konsenzus da niko ne može da pobedi na izborima bez podrške narko grupa", ističe Krasnići.

Protestors run from tear gas in Tirana, Albania during February protests calling for the resignation of the prime minister over corruption allegations.
Demonstranti beže od suzavca tokom protesta opozicije u Tirani u februaru 2019.godine. Foto: GENT SHKULLAKU/AFP/Getty Images

I upravo zbog toga što su krijumčari droge toliko povezani sa onima koji su na vlasti, britanska obaveštajna služba poslala je posmatrače u Tiranu kako bi pratili akcije krijumčara. Jedan britanski obaveštajac rekao je za VICE da su imali jasne dokaze da su informacije koje su oni prikupljali procurele nazad do albanske policije. Britanci su onda udružili snage sa SAD, Holandijom i Italijom, koji su se svi ovoj akciji pridružili nakon što su shvatili da informacije koje su podelili sa albanskim vlastima uporno završavaju u pogrešnim rukama.

Prethodna dva ministra unutrašnjih poslova albanskog premijera Edija Rame obojica su bili uključeni u skandale povezane sa drogama. Prvi od njih, Saimir Tahiri, čeka suđenje koje je zakazano kasnije ove godine zbog optužbi za trgovinu drogama i korupciju. Tahirijevo ime je spominjano u razgovorima koji su prisluškivani od strane italijanske anti-mafijaške policije, i to u vezi sa mitom, krijumčarenjem kanabisa i kalašnjikova. Tahiri poriče da ima veze sa bilo kojom tačkom otružnice koja je podignuta protiv njega. On je smenjen, i na njegovo mesto postavljen je Fatmir Džafaj, koji je na poziciji ministra unutrašnjih poslova bio kratko, do prošle godine, kada je njegov polu-brat Agron osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od sedam godina zbog trgovine drogom u Italiji. I iako ne postoje dokazi da je Džafaj na bilo koji način bio direktno uključen u zločine koje je počinio njegov brat, domaći i internacionalni pritisci verovatno su uslovili da ga Rama smeni sa ministarske pozicije.

Ermal Hodža je 2017 osuđen na deset godina zatvora zbog uključenosti u krijumčarenje 120 kilograma kokaina iz Latinske Amerike u Zapadnu Evropu. Ipak, Ermal nije svoj uspeh i visok položaj u društvu postigao sa albanskim krijumčarima; on je unuk albanskog zloglasnog komunističkog diktatora Envera Hodže, koji je ovom državom vladao 41 godinu, sve do svoje smrti 1985.

Ne postoji osoba koja bolje ilustruje bliskost između albanske elite i velikih igrača među krijumčarima, ili priča koja bolje prikazuje kako je ova nacija postala prva evropska narko država, nego što je to slučaj sa Klementom Balilijem, vlasnikom luksuznog hotela i nekadašnjim civilnim službenikom, koji je ujedno i kralj narko-krijumčara. On je u nalogu za hapšenje koji je na njegovo ime izdat u Grčkoj opisan kao "balkanski Pablo Eskobar." Njegov dosije koji je radila grčka vlada, a kome je pristup imao i VICE, ima deset hiljada stranica, a opisuje njegovo vrhunski organizovano, milijardu dolara vredno carstvo narkotika, koje je izgrađeno na kanabisu i kokainu, koji se izvoze u zemlje kao što su Italija, Grčka, Nemačka i UK.

Balili je svoje carstvo izgradio zahvaljujući bezakonju koje je pratilo ekonomski kolaps Albanije u toku devedesetih, a koji je izazvane slomom velike piramidalne šeme koju je vlada podržavala. Između jedne i dve milijarde američkih dolara nestalo je preko noći, a obične porodice izgubile su svoje kompletne ušteđevine. Prema izveštaju iz 2016. godine koji je radila Fondacija za otvoreno društvo, mešavina visokih stopa nezaposlenosti, kao i niskih plata znače da se od tada razvijaju albanske bande.

Zvanično, Balili posluje u transportu, povezivanju, ribarenju i bezbednosti. 2014. godine je postavljen za direktora regionalnog transporta u priobalskoj Sarandi, poznatom stecištu narko-trafikanata. U toku prethodne decenije, Balili je izgradio mrežu luksuznih hotela duž albanske jadranske obale.

U toku 2015. Ilir Meta, trenutni predsednik Albanije, presekao je vrpcu na otvaranju Balilijevog hotela sa pet zvezdica po imenu Santa Kvaranta. Na žurki povodom otvaranja je pored Mete i Balilija bio tadašnji ministar finansija Arben Ahmetaj i član parlamenta iz Socijalističke partije, Koko Kokedima.

Sam Balili je uvek bio otvoren kada se radi o njegovim bliskim vezama sa jednom od glavnih albanskih političkih partija, Socijalističkom pokretu za integraciju, ili LSI. U jednom medijskom intervjuu ranije ove godine, Balili je objasnio da je njegov angažman kao direktora transporta za juži grad Saranda bio u zamenu za finansijske donacije koje su njegova porodica i on dali LSI-ju. Balilijev nećak je gradonačelnik iz redova LSI partije u gradu Delvina. Balili je uvek bio otvoren kada se radi o činjenici da ima jasne interese kada se radi o kampanjama njegovog nećaka.

Grčka policija je na prati šta radi Balili celu prethodnu deceniju. Ipak, kad god je delovalo da napredak postoji, susreli bi se sa preprekama u okviru albanskih vlasti. U maju 2016. godine, grčka policija zatvorila je 12 članova Balilijeve bande zbog posedovanja 700 kilograma marihuane, što je bio rezultat dvogodišnje nadzorne operacije koju je sprovela američka Agencija za borbu protiv droga (DEA). Grčka policija je izdala nalog za Balilijevo hapšenje, ali albanska policija tvrdi da nikada nije primila ovaj nalog. Do trenutka kada su albanske vlasti priznale da je ovaj nalog stigao, Balili je "nestao", kako navodi albanska policija.

Tri meseca nakon što je izdat nalog za Balilijevo hapšenje, on je uslikanna žurki sa visoko rangiranim zvaničnicima policije na jahti jednog narko-bosa pored albanske obale. A ovo nije bio izolovan slučaj: u to vreme, Balilijevo nasmejano lice redovno je iskakalo u pozadini na snimcima i fotografijama koje su mobilnim telefonom uslikane na društvenim skupovima koje su organizovali pripadnici albanske političke elite.

Balilijeva bliskost sa albanskim političkim polugama moći, sudeći po izveštajima zvaničnika SAD-a i Grčke, dokazani je ključ njegovog uspeha kao velikog krijumčara narkotika. U optužujućoj dopisnici iz 2016. godine, američki ambasador u Albaniji Donald Lu rekao je da, "Političari i desnice i levice služe interesima korumpiranih biznismena, velikih kriminalaca, pa čak i narkotrafikanata. Kako se drugačije može objasniti činjenica da je na slobodi i dalje nedodirljivi narkotrafikant Klement Balili?" A u govoru 2018. godine, Lu je rekao da je najveći propust albanske vlade u toku njegovog četvorogodišnjeg izaslaništva upravo nemogućnost da se Balili uhapsi, koga je on opisao kao "moćnog lidera organizovanog kriminala koji ima i političke konekcije."

"Platio je novcem kako bi ga zajednica poštovala - on je bio biznismen, a ne Kum."

U januaru, albanska policija je napokon uhapsila Balilija. Neki ovo hapšenje i suđenje vide pre kao PR vežbu, nego kaznu. Albanska vlada njegovo hapšenje predstavila je kao veliki uspeh koji treba da impresionira inostrane posmatrače. Ipak, u realnosti, on je sve ovo imao pod svojim uslovima. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Kancelarija za gonjenje teških zločinaca obavešteni su o Balilijevom dolasku od strane njegovog tima advokata. On se predao albanskom generalnom šefu policije. A zbog promena ustava koje su se desile prošle godine, on neće biti izručen Grčkoj, već će mu se suditi u Albaniji.

U februaru je Sud za teške zločine prihvatio njegov zahtev za "skraćeno suđenje", što ne samo da će mu garantovano skratiti kaznu za trećinu, već će mu omogućiti brzo procesuiranje koje je osiguralo da neće stići da ispriča ono što zna o albanskoj političkoj eliti. Sedmog maja, Balili je osuđen na deset godina zatvora zbog krijumčarenja droge, članstvo u kriminalnoj grupi, kao i pranje novca. Njegov advokat je već najavio da će podneti žalbu na presudu. Čitava mreža uticajnih Alanaca prethodno su osumnjičeni ili osuđeni zbog ozbiljnih optužbi misteriozno su nestali u toku žalbenog postupka. Balili će možda biti oslobođen, a možda će mu umanjiti konačnu kaznu.

Nekoliko osoba sa kojima smo razgovarali, a koji su radili na Balilijevim građevinskim projektima, uključujući Santa Kvarantu, izrazili su privrženost njemu. "Ne znam šta je Klemend učinio, niti da li je ono što kažu zaista istina... ali Klemend je ovoj zajednici doneo novac", kaže jedna osoba koja je želela da ostane anonimna, jer se plaši Balilija. "On je pokrenuo dosta građevinskih projekata, a mi smo radili na njima godinama. Platio nam je, zajednica ga je poštovala, on je bio biznismen, a ne Kum."

Ipak, drugi mlađi radnik na građevini je manje srdačan. "Plaćao je kad je hteo da plati, a kada nije hteo, mi nismo mogli da učinimo ništa povodom toga", rekao je on za VICE. "On poseduje policiju, sudove, poreske zvaničnike... ukoliko ne bi želeo da mi plati, mogao bih da podignem tužbu protiv njega, ali ne želim ni da razmišljam o tome šta bi se onda desilo. On zna da kontroliše sve i svakoga. Ugasio bi nas kao cigaru."

Na prvi pogled, Tirana je živahan grad, sa živom kafe-kulturom i nešto malo svetlucavog noćnog života. Velike pare iskorišćene su kako bi se ulepšalo neposredno okruženje dva internacionalna hotela gde se diplomate, inostrani biznismeni i političari sastaju kako bi jeli klub-sendviče, svajpovali po Tinderu i ćaskali. Sa druge strane, veliku većinu albanske populacije sačinjavaju siromašni, koji postoje u zagađenim predgrađima prestonice, gde kuće nemaju struju, vodu, pa ni staklene prozore.

Centralna zona u Tirani po imenu Bloku (blok), bila je rezervisana sključivo za zvaničnike Komunističke partije sve do pada ovog režima 1992, a sada predstavlja igralište za albansku elitu. U Bloku, vaše komšije mogu biti ili političari, sudije, ili likovi za koje znate da valjaju belo. Mercedesi okružuju striptiz barove. U ovim barovima, parlamentarci piju dok na svojim ajfonima gledaju PornHub i slušaju Dua Lipu i Notorious B.I.G-ja. Ovi novopečeni bogataši su brbljivi i zabavni, a često su na samo jedan dil od bankrotstva. I iako stope ubistava nisu ni blizu onima iz južne i centralne Amerike, može se lako desiti da neko na žurki povodom dvadeset petog rođendana izvadi pištolj i krene divlje da puca u nebo samo zato što mu se može.

A masked Albanian police officer searches a clandestine cocaine refining laboratory in 2015.
Albanski policajac pretražuje tajnu laboratoriju za preradu kokaina u selu Xibrake, blizu Elbasana, 15. januara 2015. AFP/Getty Images

Ipak, uspeh albanskih krijumčara drogom koštao je građane ove države, koji su u borbi za opstanak prepušteni samima sebi. U istraživanju iz 2018, odrasli Albanci su četvrti po rangu u želji da emigriraju iz zemlje - iznad njih su samo stanovnici Haitija, Liberije i Siera Leone. Mladi se sa korupcijom po prvi put susreću u srednjoj školi, i to tako što nastavnicima daju mito u zamenu za dobre ocene. Nakon toga dolazi fakultet, gde upis zavisi ponovo od mita, ili toga da li imate prijatelja na visokoj poziciji koji bi se za vaše interese zalagao u svojoj političkoj partiji.

Rudina Hajdari, vođa albanske parlamentarne opozicije i predsedavajuća u Odboru za evropske integracije, izjavila je za VICE da se "mladi Albanci osećaju besno i prevareno od strane vlade. Mi imamo seizmički, katastrofalni problem sa korupcijom. A kada su se i droge uključile u priču, toliko keša je počelo da cirkuliše da je to zapravo uzdrmalo nacionalnu valutu. Novac je taj koji diktira odluke naše države, a taj novac obezbeđuju narko-karteli - individualno političarima, ali i političkim partijama - tako da bilo ko, ko pokuša da se bori protiv korupcije, definitivno će se susresti sa preprekama."

Albanci čekaju da vide da li će EU započeti pregovore o pristupanju u junu, a može se desiti i da uskoro budu uklonjeni sa spiska država čiji državljani mogu bez vize putovati u zemlje EU. Francuska i Holandija trenutno albanske narko-bande posmatraju kao ozbiljnu pretnju, tako da pokušavaju da zaustave bezvizno putovanje Albanaca. Razlozi zbog kojih Holanđani zahtevaju ovako nešto su "substancijalni porast kriminalnih aktivnosti od strane albanske mafije u Holandiji, kao i da su ove kriminalne organizacije zloupotrebile mogućnost putovanja po Evropi bez viza...kako bi dalje proširili svoje krijumčarske mreže."

Premijer Rama, nekadašnji košarkaš koji je na vlast stigao nakon što se izjašnjavao striktno protiv korupcije 2013, osvojio je simpatije međunarodne zajednice nakon što je uništio zloglasno selo Lazarat u kome su seljani gajili kanabis. Ipak, on se susreo sa poteškoćama da se izbori protiv optužbi za prevaru i korupciju, što je rezultiralo nasilnim anti-vladinim protestima u Tirani, uključujući i bacanje molotovljevog koktela na kancelariju Rame prošle nedelje. Njegovi protivnici izjavili su da bi trebalo da se povuče kako bi Albanija mogla da se priključi EU. Lider opozicione Demokratske partije Lulzim Baša rekao je: "Mi smo ovde na zadatku da oslobodimo Albaniju od kriminala i korupcije, da napravimo da Albanija bude kao ostatak Evrope."

Upravo tu leži tenzija za Evropu: koncept narko države je oduvek delovao daleko Evropljanima, koji bi mogli da shvate da su korumpirane države koje proizvode njihove droge zapravo tuđ problem. Ipak, albanska centralana pozicioniranost u industriji droga približila im je ovaj problem, baš u vreme kada se Albanci nadaju da će postati povezaniji sa ekonomskim motorima EU. Ovo je najtragičnija činjenica povezana sa narko državom: podržavanjem jedne nacionalne elite koja se finansira iz kriminalnih aktivnosti ima najveći uticaj ne samo na daleke zemlje, već i na mogućnosti njenih sopstvenih građana.

Ispravka: U ovom članku je prvobitno pisalo da je policija zaplenila 613 kilograma kokaina u koji je bio sakriven u pošiljki banana u februaru, misleći na februar ove godine. Ova zaplena se ustvari desila u februaru 2018. Izvinjavamo se zbog greške.

Alfredo Afazi obrzbedio je dodatno izveštavanje iz Londona i Tirane. Pratite Montija i Alfreda na Tviteru: @MontyReed9 i @affazi.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.