Svi mrze neoliberale, pa smo popričali sa nekima od njih

Ako sam nešto naučila dreždeći na političkoj strani Tvitera po 12 sati dnevno, onda je to podatak da mi život propada i moram da potražim psihijatrijsku pomoć. Ali nezavisno od toga, saznala sam da je na levici etiketa neoliberala nešto najgore.

„Neoliberalnim propagandistima" obično se nazivaju mejnstrim demokrate kao što su Hilari Klinton i Barak Obama, francuski predsednik Emanuel Makron, odnosno kanadski srcolomac Džastin Trudo. Ipak, ista stigma često se baca na medijske ličnost ikao što su Džonatan Čejt ( New York), Ezra Klajn i Met Iglesias ( Vox), Tomas Fridman ( NYT), čak i selebriti aktiviste kao što je Derej Mekkeson (brendoljubivi zagovornik Black Lives Matter i reforme obrazovanja).

I sama sam koristila ovu uvredu, što se jasno vidi iz mojih tvitova u toku izborne kampanje. Rado sam etiketirala glasače Hilari Klinton kao „neoliberanle uvlakače" i za Trampov trijumf krivila „neoliberalne idiote".

Prošle nedelje, New York je objavio Čejtov tekst pod naslovom „Kako je neoliberalizam postao omiljena uvreda za liberale" u kom tvrdi „Optužba za neoliberalizam je sinegdoha koja predstavlja rat američke ekstremne levice protiv umerene levice, i merilo kojim se pokušava definisati progresivno gledište u periodu posle Baraka Obame."

Kao što je obično slučaj kod Čejta, njegov esej izazvao je talas ljutitih odgovora na Tviteru a i šire. „Što plaču ti neoliberali?" pitao se Pol Blest za Outline. „Neoliberalizam nije puki epitet. Iza njega stoji stvarne i uticajne ideje", pisao je Majk Končal za Vox.

O neoliberalizmu se toliko priča, a reklo bi se da su ljudi ipak zbunjeni oko tačne definicije ovog termina. I to s razlogom! Jezik je elastičan; definicija svake ideologije se sa vremenom menja, pa tako u slučaju neoliberalizma ima različita značenja zavisno od perioda. Termin potiče iz kasnih tridesetih godina prošlog veka, kada je bio reakcija na liberalizam i socijalizam stare škole, ali u mejnstrimu se utemeljjio tek kasnije, u vreme Margaret Tačer i Ronalda Regana. Kako kaže Džordž Monbiot, neoliberali su se zalagali za „ogromne poreske olakšice najbogatijima, uništenje sindikata radnika, smanjenje državnog uticaja, i tržišno kompetitivnu privatizaciju javnog sektora."

Pričala sam telefonom sa Čejtom (koji se inače ne identifikuje kao neoliberal). On mi je objasnio da se na međunarodnoj sceni ovim terminom „oštro razgraničava socijalizam od ne-socijalizma, ili socijalizam od kapitalizma." Po njegovom tumačenju, na primeru SAD „glavni problem sa terminom neoliberalizma je činjenica da se može primeniti na praktično sve učesnike u političkom diskursu." Drugim rečima, definicija je toliko široka da bi se moglo reći da opisuje obe velike političke stranke u Americi.

Jedan od oštrijih kritičara neoliberala je Met Stoler iz New America, koji je nedavno pisao da se neoliberalizam bavi „izmeštanjem moći iz javnih u privatne institucije, što omogućava da državom upravlja krupni kapital (…) Tako procveta finansijsko tržište, dok se stvarno tržište svede na posrednike u procesu masovne distribucije kao što su Volmart ili Amazon."

Ali ja sam htela da sagledam savremeni neoliberalizam iz perspektive ljudi kojima je kul što ih tako zovu. Iako na Tviteru bezbroj glasova sa levice osuđuje ovu ideologiju, još uvek je prkosno brani par kutaka interneta. Reditov podforum r/neoliberal nudi nam gomilu ljudi koji ovu ideologiju vatreno brane; čak imaju svoj žanr mema.

Kad sam pozvala ponosne neoliberale na intervju, iznenadilo me je osamdesetak odgovora u inboksu, mahom od svršenih studenata ranih dvadesetih koji su nedavno počeli da se identifikuju kao neoliberali, željnih prilike da odbrane svoju novu ideologiju. (Našle su se i dve žene među njima.) Naslovi mejlova glasili su „Dižem ruku kao neolib", „Ja sam prodani neoliberal", „PONOSNO neoliberalan"…

Od njih sam izabrala šestoro ljudi koji najbolje predstavljaju iskustvo ponosnog modernog američkog neoliberala.

VICE: Šta je za tebe „neoliberalizam"?
Džejms: Delikatna ravnoteža između individualnih i tržišnih sloboda sa jedne strane, i državnog sistema sposobnog da brani te slobode sa druge strane, bile one pozitivne ili negativne, što nije nimalo lako. Ja iskreno verujem da neoliberalne metode mogu to da ostvare. Ranije sam bio komunista – u srednjoj školi i početkom koledža, praštajte – sasvim ubeđen da država može u potpunosti da obezbedi blagostanje za sve građane. Danas znam da to apsolutno nije slučaj.

Od kada se identifikuješ kao neoliberal?
Od izbora 2016. Bio sam frustriran. Nisam hteo skroz ulevo sa Bernijem, a nisam mogao ni da podnesem ideju da odem udesno sa Trampom. Javnost je bila toliko nezadovoljna stanjem u američkoj politici da su institucije i norme masovno gubile poverenje građana, a isto važi i za status kvo radničke klase u ovo novo doba globalizacije. Od levice su me odbijala neodrživa obećanja kao što je minimalac od 15 dolara i „ukidanje" studentskih dugovanja povećanjem novčane mase. [Prim. aut.: Džil Stajn je tokom kampanje predlagala da se ponište studentski zajmovi preko povećanja novčane mase, ali ovu ideju generalno ne podržava levica.] Imao sam utisak da niko ne misli kao ja, da iako ljudi sa levice žele da pomognu siromašnima, oni u stvari ne znaju šta bi trebalo uraditi da bi se tim ljudima pomoglo.

Kako se po tebi neoliberali razlikuju od liberala?

Generalno, nema velike razlike između stavova današnjih liberala i takozvanih neoliberala. Većina standardnih liberala podržava a neoliberalne ideje, znali to oni ili ne.

Rokaja Čamsedin za neoliberalizam kaže da predstavlja „koncentracija moći u rukama bogatih, pod iluzorno slobodnim tržištima koja upravljaju društvom; za njih na primer zdravstvo nije osnovno ljudsko pravo već poslovna prilika". Da li se slažeš da ovom definicijom?
Ta levičarska definicija „neoliberalizma" je nomilano ispravna, ali ne opisuje širu sliku. Društvo bi trebalo da uređuje ekonomija, da nam svima bude bolje – to je tako opisano još u The Wealth of Nations. Generalno gledano, tako ekonomija funkcioniše. Ne slažem se sa drugom citiranom rečenicom: Država bi morala da obezbedi osnovnu socijalnu zaštitu svim građanima, znači javno zdravstvo, obrazovanje, stanovanje.

Da li je opravdana mržnja koja se sa levice upućuje neoliberalima?
Iz njihove perspektive, mi predstavljamo status kvo koji nije uspeo da reguliše finansijske insitucije posle recesije 2008., koji nije ni pokušao da ublaži posledice gubitka poslova u privrednom sektoru početkom ovog veka, nije rešio sistemske probleme na unutrašnjem planu a na spoljnom nije uspeo da spreči dva katastrofalna rata i beskrajne intervencije na Bliskom Istoku. Razumem zašto ih to frustrira, ali previše je lako za to okriviti babarogu neoliberalizma. Oni ne shvataju ka kom cilju naše ideje u stvari vode.

VICE: Od kada se identifikuješ kao neoliberal?
Arje Koen-Vejd: Tokom dvadesetih godina, dosta sam čitao Meta Iglesijasa i Džona Čejta. Više se identifikujem kao Obamista, ako tako može da se kaže. Neoliberalizam podržavam zato što je socijalizam propao svugde u svetu. Imam rođake koji žive u izraelskom kibucu, a čak su i oni potpuno odustali od socijalističkih pogleda. Tržišni kapitalizam neizbežno proizilazi iz ljudske prirode. [Ipak] smatram da država treba da zauzda pomahnitali kapitalizam, da obezbedi svima socijalnu zaštitu, pa i zdravstvenu.

Kako se po tebi neoliberali razlikuju od liberala?
Neoliberali su više tržišno orijentisani – mislim da je to sve.

Da li je opravdana mržnja koja se sa levice upućuje neoliberalima?
Mislim da je naivna i kontraproduktivna. Trampizam je požar protiv kog bi trebalo da se ujedini cela levica (široko govoreći). Chapo Trap House ekipa ubeđuje sve levičare da su im pravi neprijatelji oni sa kojima se slažu po 75% pitanja, a ne oni sa kojima se ne slažu po 100% pitanja. Ako borba protiv Trampa ne ujedini levicu, ništa neće.

VICE: Šta je za tebe „neoliberalizam"?
Semjuel Hemond: Neoliberalizam je referenca na široko definisan skup političkih i filozofskih stavova, a ne na konkretnu ideologiju. Kao nekada Vigsi, mi smo globalisti slobodnog tržišta, propovedamo trgovinsku liberalizaciju koja ima neverovatnu moć da stvara bogatstvo, leči bolesti, uzdiže milione ljudi iz siromaštva, i uklanja preduslove rata. U isto vreme, mi smo više pragmatični i odgovorni od deontološki utopista kakvi su libertarijanci… Smatramo da slobodno tržište i tržišni kapitalizam doprinose pravednosti društva, a ne da rade protiv nje.

Da li su ti prijatelji/kolege većinski neoliberali?
Istorijski gledano, mi neoliberali smo obično bila „treća opcija", ni levo ni desno krilo. Kao globalisti, mi izbegavamo plemensku kulturu… Iz nekog razloga, ima nas dosta po imenu Sem, čak smo otvorili privatnu Fejsbuk grupu pod nazivom „Neoliberalni Semovi".

Koji ti je omiljeni neoliberalni mem?

VICE: Šta je za tebe „neoliberalizam"?
Brajan Krorkin: Neoliberalizam je ideja da možeš da budeš poslovno konzervativan i da se istovremeno zalažeš za siromašne, da budeš društveno liberalan.

Od kada se identifikuješ kao neoliberal?
Počeo sam tokom stranačkih izbora 2016. jer su mi i Klinton i Senders bili previše levo orijentisani, hteo sam za sebe neku drugu etiketu.

Praktično niko od mojih prijatelja nije neoliberal. Kolege su mi mahom Trampovi glasači, misle da sam ja komunista. Prijatelji su mi super-liberalni, misle da sam ja konzervativac pod MAGA kačketom. Iz nekgo razloga, kao da je „neolib" danas pežorativ sa svih strana.

Da li je opravdana mržnja koja se sa levice upućuje neoliberalima?
Razumem zašto nas mrze. Velika je polarizacija, svi imaju čvrste stavove, znam da ih mi centristi nerviramo. I mene nervira Berni Senders čim otvori usta, verujem da je i kod njih isto.

Koje su najveće zablude o neoliberalima?
Da smo u suštini konzervativni. Konzervativci misle da je slobodno tržište bog i batina, ali mi neoliberali mislimo da se počinje od slobdnog tržišta jer je najefikasnije, a onda država koriguje gde god se jave loši efekti kao što je neravnopravnost.

Koji ti je omiljeni neoliberalni mem?

VICE: Šta je za tebe „neoliberalizam"?
Džimi Vu: Stavovi establišmentu Demokratske stranke pod predsednikom Obamom. U Evopi, ubrajam tu umerene desničare kao što je Angela Merkel i centriste kao što je Emanuel Makron

Od kada se identifikuješ kao neoliberal?
Počeo sam tokom rasprave o stambenom pitanju u San Francusku koja traje već osam godina. Levo orijentisani aktivisti bi zvali neoliberalima nas koji smo se zalagali za novu gradnju po tržišnim cenama, a ja sam termin prihvatio delom zato što su mi ti ljudi i njihov manir bili toliko odbojni. Meni deluje da oni politici prilaze tako što izaberu svog klasnog neprijatelja (obično bilo koga ko se ne protivi komercijalnom delovanju) i onda krenu da ga prozivaju, da optužuju drugu stranu da je kompromitovana i prodana.

Manipulišu i izvrću činjenice da bi se poklopile sa njihovim predrasudama. Levičare ne možeš nikakvim dokazima da ubediš da je to za šta se zalažu štetno za sve nas, i za siromašne i za srednju klasu, jer oni sve baziraju na navodnim karakternim manama svojih sagovornika.

Kako ti je identitet uticao na tvoje poimanje neoliberalizma?
Moji roditelji su emigrirali iz Vijetnama u begu od komunizma. Radili su majom po fabrikama sve do penzije. Bili smo deo radničke klase, nismo živeli luksuzno, ali meni ništa nije nedostajalo. Moje dve sestre i ja išli smo u javnu školu u predgrađu, gde su deca imigranata bila većina. Kao javno obrazovan gej pripadnik rasne manjine, ja cenim toleranciju i kulturne slobode, ali i ulogu države u stvaranju prilika za građane.

Da li misliš da je opravdana mržnja koja se sa levice upućuje neoliberalima?
Mržnja potiče iz izbornih neuspeha levice, čak i umereno levih stranaka u ekstremno levo orijentisanim oblastima. Oni za ovaj neuspeh krive korupciju, korporacije, uticaj kapitala, i tako dalje. Mene svakako ne finansira neka korporacija, osim utoliko što mi posao zavisi od opstanka ovog društva.

VICE: Šta je za tebe „neoliberalizam"?
Den B.: Uh, nekako mi deluje da mi je to zapalo jer su drugi zauzeli ostale ideologije. Evo da ti kažem u šta ja verujem:
– Društvo je do jaja kad ljudi žive što bolje mogu i koriste svoje potencijale.
– Država bi trebalo da pomaže ljudima da to urade i da ih zaštiti.
– Tržište je super kad nudi ljudima izbore i pomaže im da žive što je bolje moguće.
– Osim kad se sve zajebe (zdravstvo, monopoli, itd.)

Od kada se identifikuješ kao neoliberal?
Od prošle godine, kad sam video one socijaldemokrate i Bernijeve navijače. Baš me je iznenadilo. Ja volim kad je platforma pouzdana, kad su ciljevi jasno zacrtani, kad se na papiru sve slaže. Mislim da je svet komplikovan, da nije lako upravljati državom, da je potrebno užasno mnogo balansiranja.

Da li su ti prijatelji/kolege većinski neoliberali?
Hmm, rekao bih da se negde ovako dele:
– 15% za Hilari
– 10% za Hilari ali ne smem da kažem
– 25% demokrate
– 25% socijaldemokrate/Bernijevci
– 20% fiskalno konzervativni, društveno liberalni
– 5% MAGA
Dakle, prve tri grupe smo valjda mi neoliberali?

Koje su za tebe najveće zablude o neoliberalizmu? Imaš li omiljeni neoliberalni mem?
Nemam vizualni mem, ali mislim da je važno reći: Kapitalizam je milijarde ljudi izvukao iz siromaštva. Nikad nije bilo manje siromašnih na svetu nego danas.

Kapitalizam jeste zajebao stvari u poslednje vreme u državama u razvoju, što me ljuti. Zdravstveni sistem je isto sjeba, studentski zajmovi su čisto ludilo. Ekonomska nejednakost raste. Ja sam da se sve to popravi, ali ne da se menja iz korena.

A što se zabluda tiče, često vidim ovaj tvit:

Jeste smešno, ali naš stav tu više glasi: „Ako bi manjinske grupe bile bolje zastupljene, možda bi se struktura organizacija i pravila funkcionisanja unapredili, pa bi bilo manje zločina." Naravno da će marinci da siluju žene i da dele porno snimke svojih bivših ako tu oganizaciju vode muške sirovine. Ako bismo promenili sastav marinaca, imali bismo vojsku za primer. Ta vojska bi imala stav „Hej, ne radi nam posao ovoliko ubijanje ljudi, hajde da prestanemo."

Sad mi pada na pamet da možda baš i nisam tipičan neoliberal kakvog si tražila.

Još na VICE.com:

Gledajte Džastina Trudoa kako proživljava najneprijatnijih 90 sekundi u svom životu

Ko nadzire nadzirače u Srbiji

Kako je Trampovih prvih mesec dana promenilo pogled sveta na Ameriku