Quantcast

Pet razloga zašto treba da gledate Superboul

Jedan častan pokušaj da vam prodam ovaj sportski spektakl. Pa ako uspem...uspeo sam.

Miloš Jovanović

Vreme je!

Februar generalno nije neki super-sportski mesec. Evroliga i dalje traje, fudbalska prvenstva se zahuktavaju za finiš (ili se tek vraćaju iz zimskog sna), evropski kupovi se nastavljaju...ali zna se, zato, da prava februarska poslastica dolazi sa one strane okeana. U prvoj nedelji februara, koplja ukrštaju šampion NFC-a i AFC-a i bore se za titulu nacionalnog prvaka. Vreme je, dakle, da se pogleda još jedan Superboul, veliko finale NFL takmičenja u američkom fudbalu.

Da, znam, znam, verujem da ima vas koje apsolutno zabole za ovako nešto. Ipak, NFL je u Evropi odavno pobegao iz ljutog andergraunda i ušao u mejnstrim, svugde, pa i u Srbiji. Bacite pogled na viđenije portale koji prenose sportske vesti, i videćete da kad krene januar a sa njime i NFL plej-of najviše komentara na vesti često bude u ponedeljak ujutro nakon neke uzbudljive utakmice iz ovog takmičenja.

E pa, ja nemam nameru da ja vas sad ubeđujem zašto treba ispratiti ovaj sportski događaj. Ovo je delimična laž jer da zaista mislim tako, onda ovog teksta ne bi ni bilo, tako da, ipak sam rešio da vam na pitom način približim nailazeći Superboul. Dajte mi petnaestak minuta, više ne treba, i pustite me da pokušam da zadobijem vaše poverenje. Nećete se pokajati.

Za početak, samo par servisnih informacija. U Superboulu LII tj. 52 (tradicija nalaže da se ova utakmica obeleživa rimskim brojevima) sastaju se Nju Ingland Patriotsi i Filadelfija Iglsi. Patsi su jedan od najmoćnijih timova moderne ere, predvođeni kvoterbekom Tomom Brejdijem i trenerom Bilom Beličekom. Iglsi su simpatični autsajder koji nema titulu još od šezdesetih. Utakmica se igra na neutralnom terenu u Minesoti, i počinje u noći između nedelje i ponedeljka, dakle petog februara, u pola časa posle ponoći.

Još ste tu? OK, evo dakle pet razloga zašto smatram da treba da pogledate Superboul LII.

SUPERBOUL JE STVARNO SUPER

U svetu profesionalnog sporta, zna se šta je najveća moguća pozornica. Finale SP u fudbalu i Superboul. Oči celog sveta uprte su u vas kada ste akter ovog spektakla, i to često dovodi do legendarnih partija koje se dugo pamte i prepričavaju.

Superboul jako često bude jedan od takvih doživljaja. Nju Ingland Patriotsi su učestvovali u sedam komada u poslednjih osamnaest godina – i nijedan nije bio dosadan. Uzmite samo ovaj prošli, u kojem su Brejdi i družina stigli nestvarnih dvadeset i pet poena deficita, i to sve u drugom poluvremenu. Bio je to pravi ludi spektakl.

Ali, bilo je i trenutaka kada su navijači iz Masačusetsa i okoline tugovali. Čak dva puta su im meru u velikom finalu uzimali Njujork Džajantsi – pogotovo je to bilo bolno 2008., kada su Patsi imali priliku da uđu u istoriju kao tek drugi neporaženi tim u okviru jedne sezone. Pogledajte samo ključni pas Ilaja Meninga za Dejvida Tajrija iz Superboula XLII.

Istorijskih mečeva ima koliko hoćete. Denver Džona Elveja koji konačno osvaja titulu. Dinastija Fortinajnersa iz osamdesetih. Veliki Dalas Kaubojsi. Bafalo koji gubi četiri uzastopna Superboula. Istorija NFL-a prožeta je onim bezvremenskim sportskim uspomenama od kojih se naježite.

Nema svrhe, dakle, da se ne uključite sad u nedelju i zajedno sa milionima drugih učestvujete u ispisivanju nove stranice sportske istorije. Ako vam je ovo prvi put da gledate američki fudbal, dobre su šanse da se ubrzo navučete i postanete fan. Moj prvi studioznije odgledan NFL meč bio je upravo prvi Brejdijev Superboul kada su Patsi, enorman autsajder, nekako tukli Sent Luisovu mašineriju koja je mlela sve pred sobom. Zaljubio sam se u ovaj taktički kompleksan sport prepun akcije i dobrih poteza.

NAPAĆENI ŽIVALJ FILADELFIJSKI

Navijači Filadelfije su...posebni.

Filadelfija, generalno gledano, je dosta napaćen grad po pitanju profesionalnih sportova. Iglsi su svoju poslednju titulu proslavili u predsuperboulskoj eri, daleke 1960. Do samog Superboula stigli su tek tri puta – i poslednji put kada se to desilo, 2004., izgubili su od ovih istih Patriotsa sa sve Brejdijem i Beličekom.

Ništa bolje ne stoje stvari ni u ostalim velikim profesionalnim sportovima. Flajersi, lokalni hokejaški tim, jedva pamte svoj poslednji Stenlijev kup – osvojen je 1975. Seventisiksersi ne videše NBA prstenje još otkako se „Doktor Džej“ povukao. U ovom društvu najbolje stoje Filizi, bejzbol ekipa, koji su ne toliko davne 2008. osvojili titulu prvaka. Međutim, činjenica ostaje – Filadelfija je možda i jedan od najnapaćenijih velikih sportskih gradova u Sjedinjenim Državama (Klivlend je van svake konkurencije).

Opet, strast navijača iz grada bratske ljubavi nikako ne jenjava. Žitelji Filadelfije fanatično vole i bodre svoje ekipe, a njihov zaštitni znak je „posvećenost“ koja ide malo predaleko za američke standarde. Navijači filadelfijskih timova, naime, omrznuti su širom Amerike zbog svoje tendencije ka malo „evropskijem“ stilu tribinskog ponašanja, koje uključuje i povremene psovke, uvrede, pa bogami i fizičko nasilje.

Tako je recimo 1983. maskota Vašington Redskinsa doputovala sa svojom ekipom kao gost, obučen u svoj kostim indijanskog poglavice. Domaći navijači su ga izmlatili na parkingu i polomili mu nogu – nesretni čovek je ostatak sezone presedeo u kolicima. Rajan Hauard, dugogodišnja zvezda Filiza, je bio gađan pivskim flašama od strane nezadovoljnih fanova kada njegove partije nisu bile po visokim standardima ove gospode.

Incident u kojem su filadelfijski navijači gađali Deda Mraza grudvama tokom poluvremena jedne decembarske utakmice je sada već legendaran – baš kao i slučaj u kojem je jedan malo luđi batica tokom meča između Flajersa i Toronto Mejpl Lifsa uskočio u kabinu gde kažnjeni igrači odslužuju dvominutne suspenzije i pokušao da se pobije sa legendarnim kavgadžijom Tajom Domijem. Uzevši u obzir Domijevu reputaciju kostolomca u ligi koja je ionako puna manijaka spremnih na pesničenje, ovo je bio ekvivalent uskakanju u kavez sa vrlo gladnim lavom.

I sad, ja da vas pitam, kako da ne volite ovakvu hordu bilmeza? Mnogi se žale da su američki sportovi sterilni, ali definitivno postoje lokaliteti gde se emocije ne drže pod kontrolom. Setite se samo pizdarije po ulicama Filadelfije kada su Iglsi overili plasman u Superboul. Ako se ekipa zapravo vrati iz Minesota sa Lombardijevim trofejom...guverner Pensilvanije će verovatno morati da pozove nacionalnu gardu da bi održao red na ulicama.

TOM BREJDI, TOJEST JARAC

Vidite, uopšte nije bitno da li vi volite ili ne volite američki fudbal, da li ga pratite ili ga ne pratite. Šanse su odlične da ste čuli za Toma Brejdija, kvoterbeka Nju Inglanda – a ako jeste, onda i znate da je Tom Brejdi najbolji. jebeni. igrač. u istoriji. ovog. sporta.

Nekada je reper za izuzetnost bio Džo Montana. Neustrašivi kvoterbek San Fransiska, koga je kroz karijeru pratio nadimak „Joe Cool“, osvojio je sa „Najnersima“ četiri Superboula i godinama se uspeh merio po njemu. Ali Brejdi? Brejdi ga je nadmašio.

Tom Brejdi je u svojoj osamnaestogodišnjoj karijeri osvojio pet Superboulova. Drži ko zna sve koje NFL rekorde. Zaboga, samo Brejdi ima više plej-of pobeda u karijeri nego velika većina timova, a ne igrača! Njegova hladnokrvnost je legendarna. Njegova sposobnost da izgubljeno u vrlo kratkom vremenskom roku pretvori u dobijeno? Još legendarnija. I da, jesam li već rekao da čovek ima četrdeset godina i planira da igra do neke četrdeset i pete?

Tom Brejdi je prosto fenomen, i morate ga poštovati. Šampion. Majstor. Oženio Žizel Bindšen. Sve po redu. Kratko i jasno – jarac. Tj. GOAT – Greatest Of All Time. Ako u Superboulu LII on na svoj CV doda i šestu titulu, njegovi Patsi će se izjednačiti sa Pitsburgom kao najtrofejniji tim Superboul ere, a on će se popeti na još jedan stepenik više u panteonu mitoloških sportista. Na kojem će ionako stajati sam, kao i na, ne znam, prethodnih pet.

Ovo je možda – možda – vaša poslednja prilika da ispratite ovakvog šampiona. A ako imate priliku da gledate živu legendu kako igra, greota je da to ne ispratite. Jednom ćete pričati unucima da ste gledali Brejdija. Ja znam da ja hoću.

DAVID I GOLIJAT

Ako je Brejdi apsolutni supermegacar, ko je onaj koji pretenduje da ga svrgne sa trona? Upoznajte Nika Folsa, kvoterbeka koji se pet-šest godina smucao po NFL-u, beležio neke polupismene brojke, a onda se našao u poziciji da mora da odmeni talentovanog Karsona Venca na kojeg su Iglsi itekako računali. I šta se desi? Desi se ona klasična američka „per aspera ad astra“ priča u kojoj izgubljeni heroj nalazi svoj put do Olimpa.

Nik Fols je već jednom bio uzdanica Filadelfije. Pre pet godina odigao je super sezonu, sa 27 bačenih tačdauna i samo dve presečene lopte. Međutim, ubrzo stvari kreću po zlu, on gubi posao startera, Iglsi ga šalju u Sent Luis gde se ne snalazi, Sent Luis ga šalje u Kanzas, a Kanzas ga vraća u Fili kako bi bio stabilna zamena mladom Vencu. Kada se Venc teško povredio početkom decembra, svi su unapred otpisali „Orlove“. Svi osim Nika.

U prvoj utakmici, spalio je Njujork Džajantse sa 237 bačenih jardi i četiri tačdauna. U plej-ofu je prvo otresao Atlantu, a zatim i favorita iz senke Minesotu. „Vikinzi“ su se nadali da će pobedom u Filadelfiji overiti vizu sa Superboul koji se igra na njihovom domaćem terenu – na putu se isprečio Fols, koji je spržio najbolju odbranu lige sa 352 jarde i tri tačdauna.

Nik Fols je spreman da sjebe tvoju dinastiju, Tome, i cela Amerika i svet će navijati za njega – isto kao što su navijali za tebe kada si ti išao na megdan Kurtu Vorneru i Maršalu Folku pre skoro dvajes’ leta. A ako vam sve ovo nije dovoljno, evo još jednog pikantnog podatka – Nik Folks ima najveću kitu među svim „Orlovima“, i to je toliko javan podatak da ga je čak jedan navijač uživo na televiziji nazvao „Big Dick Nick“-om tokom velikog slavlja posle pobede nad Minesotom.

Drugim rečima, možda Fols i nije baš toliki autsajder.

JER SPEKTAKL.

Sportske razloge ste već čuli, i bilo ih je dovoljno. Ali kada se sve sabere, Superboul je prosto jedno pravo narodno veselje, mešavina sporta, TV zabave, marketinga i vrhunske organizacije kakvu samo Amerikanci umeju da upriliče.

Superboul je toliko popularan da neke američke savezne države već godinama pokušavaju da proguraju „dan posle Superboula“ kao neradan dan, kako bi ljudi mogli natenane da se odmore, proslave, tuguju, otrezne se i šta sve već ne. U eri društvenih mreža, veliko finale postalo je još veće – sada se svaki potez isprati po Fejsu, Tviteru, čemu sve ne.

Već dugo godina SB nije samo američki fenomen. Velika Britanija sada već tradicionalno biva domaćin nekoliko NFL utakmica tokom sezone, i ljudi tamo masovno prate ovaj sport. Nemci su takođe tu. Ostatak Evrope gleda – Srbija ne zaostaje. Uopšte, Superboul i američki fudbal nisu više sekta kao pre petnaest godina. Srbija ima ligu, ima timove, ima reprezentaciju i nisu loši.

Ali skrećemo sa teme. Ako vas američki fudbal ne zanima, onda gledajte reklame – Superboul je tradicionalno TV termin kada marketari plasiraju svoj novi content u formi reklamnih spotova, i mnoge legendarne reklame počele su svoj život Superboul premijerom. Kao, npr., ova reklama za Snikers.

Ili čuveni Eplov spot koji predskazuje digitalnu budućnost?

Inače, trideset sekundi vremena u reklamnom bloku vas košta oko pet miliona dolara. Ako smo se razumeli.

Ne volite ni reklame? Pa onda se uključite na poluvremenu da pogledate muzički šou program. Mnoga velika imena nastupila su u okviru ove manifestacije, a moj favorit je veliki Tom Peti.

Svirali su tu i Stonsi, i Hu, i Brus Springstin, i Prins, i Madona, i štatigajaznam ko sve još ne. Ove godine najavljen je Džastin Timberlejk – a kada je Džastin poslednji put pevao na Superboulu, desilo se – ovo.

Ja nemam šta dalje da vam pričam više. U nedelju veče odradite to što imate, pospremite voljene u postelje, otvorite jedno ’ladno i prigrabite šta vam se gricka, i prepustite se spektaklu.

Srećan Superboul svima koji slave, pa i meni!