Avgust je, napolju je vrelo, crveni meteo–alarm, ali efekte velike vrućine je možda najbolje dokazao ovaj tip iz Mostara koji je ispržio jaje na asfaltu. Otvorio ga je, razlio, promešao viljuškom i ispržio u vrlo kratkom roku. Dobro, nije ga pojeo, ali poenta je – da, toliko je vrelo.Ja ne podnosim vrućinu i čim temperatura pređre 25 stepeni, dobijem osećaj da na asfaltu može da se ispeče divlji vepar, a ne obično jaje. Baš zbog toga me je ovaj Mostarac inspirisao da krenem njegovim kulinarskim stopama i testiram spoljašnju toplotu. Ne treba mi termometar, priroda će sama pokazati koliko je nepodnošljivo napolju.
Reklame
Dok sam se pripremao za novu kulinarsku avanturu, video sam da su i drugi dobili mostarsku inspiraciju, pa evo, možete da gledate uživo kako to izgleda. Ali moje iskustvo je svakako zanimljivije.
Otišao sam do restorana u prizemlju zgrade, uzeo potrebne sastojke - dva jaja - i adekvatnu aparaturu (pozajmili su mi jednu viljušku) i izašao da nađem improvizovanu ringlu. Bilo je dovoljno vruće u 11 sati, ali iskusnije kolege, bolji poznavaoci zakona termodinamike, upozorili su me da još uvek nije dovoljno toplo da bih mogao da spremim obrok. Možda je bilo vreme za branč, ali vremenske prilike još uvek nisu bile za branč.
Uvideo sam problem. Prvo, u Mostaru je, prema pisanju medija, bilo oko pedeset stepeni. Prema vremenskoj prognozi, danas je u 11 sati bilo 30 stepeni, što je nedovoljno da ispržite jaje na asfaltu. Zato sam morao da izaberem drugačiju podlogu i otišao do šahte na parkingu obližnjeg tržnog centra.Bio sam tamo, ja, na suncu bez trunke hlada, sa jajetom na poklopcu od šahta. Nisam očekivao da će odmah početi da se prži, pucketa i zamiriše u nekakvoj kombinaciji prašine i metala, ali mislio sam da se bar neće samo razliti. Kao da sam prosuo jaje na sto.
Stajao sam tako deset minuta i ljudi su mi prilazili, zaintirigirani scenom u kojoj dečko na parkingu posmatra poklopac od šahta. Jedan čovek je rekao da je njemu uspelo prošle nedelje, ali da je svoj ulični omlet spremao oko pet popodne, kada je znatno toplije. Uskoro je prišao tip koji me je sve vreme snimao mobilnim telefonom.
Reklame
- Šta radiš to? – pitao me je, cereći se iza telefona.- Pokušavam da ispržim jaje – odgovorio sam odsutno. Bio sam zaokupljen svojim jelom.- I kako ide? – pitao me je, razvukavši usta u još veći kez.- Pa, evo vidiš, nikako. Ali vratiću se za nekih sat vremena da ga obiđem.
Kakav užas. Da li ću se pretvoriti u viral? Dok sam pokušavao da napravim vest, univerzum je pretio da od mene samog stvori vest. Tip sa telefonom mi je rekao da ja slobodno mogu da idem i da će ih on obići, a ja sam mu odgovorio da taman može da mi pričuva jaja. Znam koliko mi je glupa fora, ali pokušajte vi da smislite nešto bolje na upeklom parkingu dok gledate u razliveno jaje.Stajao sam nad svojim nerođenim piletom još dvadeset minuta i ništa se nije promenilo. Ali ja nisam nikakav kuvar, verovatno sam negde grešio. Učinilo mi se da se nekako ispeklo spolja, dok je unutra kremasto, kao sufle od jaja.
Međutim, kao i za većinu stvari u životu, nisam bio u pravu. Samo sam napravio još veću splačinu.Šta je ironija, već mesecima proklinjem leto i sada kada mi treba nepodnošljiva vrućina, napolju je trideset stepeni i piri vetrić. Shvativši da ne mogu protiv prirode, shvatio sam da moram da sačekam višu temperaturu i možda pronađem bolju podlogu.Već oko podneva su se stvorili bolji uslovi za pripremu omleta, a kolega je dobrovoljno žrtvovao svoj crni punto koji će poslužiti kao savršena podloga na prijatnih 37 stepeni. Razbio sam jaje i sipao ga na usijani krov auta, ali nisam provalio da je krov nagnut, pa se dvožučno jaje razlilo po vratima i prozoru. Ipak, video sam da se žumance vrlo brzo zapeklo, što je bio prvi optimistični znak otkako sam se upustio u ovaj eksperiment.
Reklame
Morao sam da se vratim do restorana i zamolim ih za još jedno jaje. Video sam gde sam grešio i mislim da sam imao spremnu formulu za uspeh, što je konobaricu, kapiram, ubedilo da mi pokloni još jedno, poslednje jaje.
Vratio sam se do automobila, pažljivije pogledao peknu površinu (da li postoji tako nešto kao pekna površina?) i razbio jaje. Sada se nije odmah stuštilo na zemlju, ali samo zato što sam ga spretno zadržao ubrusima na krovu automobila. Ovo definitivno nije pravi način za pripremu omleta. Ako upalite 24kitchen ili Food Network, nigde nećete naići na tipa koji ubrusima sprema omlet na italijanskim kolima. Ali očajna vremena zahtevaju očajne mere, a leto u gradu je sinonim za očaj.
Ne morate da budete Gordon Remzi da biste provalili da belance nije imalo nikakve šanse u ovim uslovima, ali žumance je počelo da poprima nekakvu teksturu. Jedna od bitnih razlika kod spremanja na kolima je što je potrebno mnogo više vremena nego na ringli, u tiganju. Izdržao sam deset minuta na onom suncu, a onda sam ostavio jaja da se poširaju na laganoj vatri. Nemam pojma šta znači poširanje, ali zvuči nekako kul. Vratio sam se u kancelariju da gluvarim pod klimom, potpuno nesvestan kako ide mom jajetu na onoj vrućinčini.Kada sam se vratio na parking, video sam gotovo jaje. Ne bih baš njime poslužio nikog drugog osim neprijatelja, kojih, u ovom slučaju, srećom imam dosta, tako da mogu da kažem da je ipak uspelo. Malo je želatinasto i izbacili bi me iz ugostiteljske škole kada bi ovo videli na kontrolnom, ali ne možete da poreknete da je ovo prženo jaje, zar ne?
