Živela sam jedan dan kao Tramp i to me je skoro ubilo

Bilo je pregršt dijetalne kole, Mekdonaldsa, golfa, vesti sa kablovske i osećanja krajnjeg očaja.

pisao Eve Peyser; fotografije Caroline Tompkins
|
dec 17 2017, 6:45am

U glavi mi se veći deo dana vrtela "Rocket Man" Eltona Džona, a kad je sat konačno otkucao tri popodne, svetlo u mom mozgu počelo je da se gasi. Bila sam budna od 5:45 ujutro, gledajući Fox & Friends, prebacujući tokom reklama na Morning Joe i, dok sam otvarala četvrtu limenku dijetalne kole toga dana i proždirala narudžbinu iz Mekdonaldsa — dva bik meka, dva fiš meka i šejk od čokolade — mučila sam se da shvatim kako bilo ko, a kamoli pravi pravcati predsednik, uspeva da živi ovako.

Kao i Donald Tramp, i ja sam rođena trezvena Njujorčanka koja voli Mekdonalds, unosi u sebi zabrinjavajuće veliku količinu kofeina i održava uzajamno zavisno vezu sa Tviterom koja me povređuje jednako kao što hrani moj krhki ego. I zato, kad je Njujork Tajms objavio izveštaj sa predsednikovom detaljno opisanom dnevnom rutinom — uključujući mnogo vesti na kablovskim televizijama i dijetalne kole — shvatila sam da je to moja prilika da mu se uvučem u glavu ili makar pretvorim svoju u njegovu.

Ali vrlo brzo sam ustanovila da među nama postoje neke ključne razlike — za početak, ja sam liberalka iz "lažnih vesti" koja je glasala za komunistu Jevreja a potom groznu Hilari na izborima 2016. godine. I za razliku od Trampa, nisam jutarnja osoba. Štaviše, ustanovila sam da je redovni osmočasovni san od vitalne važnosti za očuvanje mog zdravog razuma — ali zar suština pretvaranja u Trampa nije u odricanju zdravog razuma, potpunom prepuštanje idu?

Evo šta kaže Tajms o njegovim jutarnjim navikama: "Uključi CNN da gleda vesti, prebaci na Fox & Friends da se malo uteši i dobije ideje za poruke, dok ponekad na MSNBC-u gleda Morning Joe zato što ga to, pretpostavljaju prijatelji, nabrusi za taj dan. Energičan, besan — često istovremeno oba — gospodin Tramp uzima ajfon. Ponekad tvituje dok sedi u krevetu poduprt jastukom."

Prema drugim izveštajima, Tramp je ljubitelj bademantila tako da sam i ja navukla jedan i dala sve od sebe da budem energična i/ili besna zbog onoga što sam videla na televiziji. Iako je bilo teško prizvati autentični gnev tako rano ujutro — uprkos svim suludim glupostima koje širi Fox & Friends, sve je to ruku na srce prilično dosadno — ipak sam uspela da pokrenem bes koji se kuvao u meni.

Na kraju krajeva, bila sam ljuta zato što moram da budem budna pre izlaska sunca. Bila sam ljuta što moram da gledam televiziju koju ne želim da gledam i radim stvari koje mi se ne rade. Šta radi Tramp kad se oseća osujećeno i nešto mu se ne dopada? On tvituje. Pa sam onda i ja:

Neki od mnogih mojih tvitova toga dana.

Drugi istaknuti elementi Trampove svakodnevne rutine, prema reportaži iz Tajmsa: pije tuce dijetalnih kola dnevno. Odluke koje donosi zasniva na "samoodbrani, opsesiji i impulsu". Gleda opscene količine kablovskih vesti, često drži TV upaljen i utišan čak i tokom svojih sastanaka. Zove pomoćnike da mu odobre tvitove. Zove šefa protokola Bele Kuće Džona Kelija i do dvanaest puta dnevno, "da ga pita za svoj raspored ili zatraži politički savet".

Nemam pomoćnike niti šefa protokola, ali sam pomislila da mogu da oponašam sve ostalo. Moj prvi zadatak bio je da zapodenem kavgu na Tviteru. Toga jutra, Tramp je tvitovao ružnu poruku o "senatorki lake kategorije Kirsten Gillibrend", demokrati iz Njujorka koja je tražila njegovu ostavku dan ranije. "Ona koja bi ne tako davno dolazila u moju kancelariju 'preklinjući' za donaciju kampanji (i uradila bilo šta za nju), sada je ušla u ring protiv Trampa", ustvrdio je predsednik, ispalivši seksističku uvredu koja ja naišla na momentalnu osudu demokratskih zakonodavaca i medija što šire "lažne vesti".

I zato sam zaustavila plejlistu koju sam sastavila od Trampove omiljene muzike, koja uključuje "Rocket Man" Eltona Džona i "We're Not Gonna Take It" od Twisted Sister, kako bih nazvala svog urednika Harija da zatražim njegov savet sa kim da se posvađam. Dao mi je neke predloge, kojih se ni ne sećam zato što su bili glupavi, ali sam prekinula vezu shvativši da moram da budem autentična po pitanju izbora omalovažavanja ljudi na internetu. Za oko mi je zapao suosnivač Voksa i istaknuti liberal Met Iglesijas. Ne slažem se uvek sa Iglesijasovim političkim stavovima, ali u pravom Trampovom fazonu, moja nesuglasica s njim je lične prirode.

Iglesijas vodi podkast za Voks pod imenom "The Weeds" i iako deluje zadovoljno dok ćaska sa mnom o mnogim stvarima na Tviteru, potpuno je ignorisao moje česte molbe da me pozove u svoj podkast o vutri. Na kraju krajeva, volim da duvam i osećam nepoštovanje zbog činjenice da su moji uljudne molbe dočekane mrtvom tišinom.

Frustrirana zbog odsustva odgovora od Iglesijasa i ostatka svih tih kukavica sa Voksa, shvatila sam da ukoliko želim da se osećam kao Tramp, moram da tvitujem stvari zbog kojih će se moji pratioci naljutiti na mene. Biti Donald Tramp znači nikad ne delovati ali uvek reagovati, uvek se osećati kao da vas neko napada. Tako sam počela da odgovaram na tvitove koji se nisu slagali sa mojim iskrenim i ispravnim mišljenjem, ali i dalje se niko nije ljutio na mene. Lažne vesti!

Ogorčeni levičari čine veliku podgrupu mojih pratilaca na Tviteru, tako da sam otvorila još jednu limenku dijetalne kole i tvitovala nepopularno mišljenje za koje sam znala da će ih razdražiti:

Pobornica sam ideje da je većina liberala i levičara dobronamerna i da se među sobom slažu po širokom dijapazonu pitanja, ali se koškaju zbog onoga što Frojd naziva "narcisizmom malih razlika". To objašnjava zašto je moj relativno blag tvit razgnevio Tviter komuniste i uskoro su moji menšni bili puni ljudi koji su me besno obaveštavali da je "liberalizam levo krilo fašizma", snishodljivo pitajući, "koliko te plaćaju za ta mišljenja, Eva?" i, ono što me je najviše povredilo, nazivajući me centristom.



Došlo je vreme za Mekdonalds. Trampova ljubav prema zlatnim lukovima čest je predmet sprdnje među njegovim kritičarima, naročito nakon što je Kori Levandovski, bivši menadžer njegove kampanje, otkrio da njegova omiljena porudžbina sadrži dva big meka, dva fiš meka, što sve jede bez zemički, i šejk od čokolade.

Gajim ogromno poštovanje prema Mekdonaldsu, koji 0d milošte prosto zovem "Donalds", i jedem nezdrave količine hrane odatle, obično naručujući pomfrit, slaninu, jaje i McGriddle sa sirom. Volim slatkog Donaldsa zato što je jeftin, dostupan za dostavu na UberEats-u, i gde god da se nađem, tačno znam šta ću da dobijem. Iznerviralo me je što su mediji trolovali Trampa zbog porudžbina iz Mekdonaldsa i njihovog ogromnog broja kalorija, jer mi je to delovalo uobraženo i neiskreno.

Ali jedno da vam bude jasno: Donaldova porudžbina iz Donaldsa je zločin protiv čovečnosti. Nikad pre toga nisam isprobala fiš mek zato što moj mozak još nije dovoljno oboleo da naručujem ribu iz Mekdonaldsa, i ukus joj je bio loš, ali je prava izopačenost bila jesti big mek bez zemički. Big mek ima tri parčeta 'leba, i kao što sam otkrila dok sam rastavljala sendvič i zagrizala u njega, postoji vrlo dobar razlog za to. Zalogaj dva Mekdonaldsova komada mesa natopljena big mek sosom sa sasušenim listom zelene salate i sirom ima zrnastu, vlažnu teksturu koja čitavu zbrku čini nejestivom. Čokoladni šejk, za koji Tramp misli da je " sa sladom" ali nije, bio je najbolji momenat čitavog obroka.

UberEats mi je dostavio narudžbu sa gotovo sat vremena zakašnjenja i dok sam čekala na nju, gotovo sam uspešno obmanula samu sebe da će me to podići iz moje podnevne krize. Ali nakon što sam pojela onoliko koliko sam mogla, i dalje sam se osećala klonulo. Dehidrirana od unošenja isključivo dijetalne kole — popila sam samo četiri limenke — i iscrpljena od toga što sam ustala tako rano, shvatila sam da je vreme za dremku, ali opet nisam mogla da zaspim. Pošto je Tramp veliki ljubitelj telefonskih poziva, pozvala sam oca, ali je telefonski razgovor zahtevao da mislim o nekom drugom sem o sebi, što nije bilo u Trampovom duhu, tako da sam prekinula razgovor posle deset minuta kako bih zurila u ambis svog Tviter fida i opsesivno razmišljala o tome da li me ljudi vole ili ne.

Dok sam otvarala petu limenku dijetalne kole, osećala sam se ozlojeđeno. Nisam želela više nikad da pijem tu odvratnu tečnost (koja mi se nekad sviđala). Očajnički mi je trebalo malo vode i da se skinem sa interneta na nekoliko sati. Ugodi sebi, šaptao je đavo na mom ramenu. Zar biti Tramp ne znači raditi šta god ti se prohte? Ali bila sam čvrsto zatočena u bedi Trampovog bivstovanja: samosvesna, naduvena i rifrešujući Tviter menšne sa psihotičnom učestalošću kako bih videla ko je sada ljut na mene.

Osećala sam toliko toga, a opet mi je bilo dosadno. Za jednog predsednika Sjedinjenih Država, dnevni raspored Donalda Trampa prilično je lišen bilo kakvih događaja. Kablovske vesti uspavljuju, Tviter je manje zabavan kad ga ne koristiš kao alatku za odlaganje obaveza, a niko mi se ne javlja na telefon sem mog glupog urednika i ćaleta što se loži na lažne vesti.

Zato sam otišla na golf.

Foto: Caroline Tompkins and Andy Buchanan/AFP/GettyImages

Za kratkog predsedničkog mandata, Tramp je uspeo da se odšunja u svoje utočište za golf neverovatnih 79 puta, prema trumpgolfcount.com. Nakon dana koji sam imala, počela sam da razumem zašto mu je to toliko bitno. Njegovi istaknuti drugari za golf do sada su bili Tajger Vuds, Lindsi Grejem, Rend Pol i Pejton Mening, tako da sam pozvala svog prijatelja Sema Eskobara, koji je moj veliki fan.

Suština je, dakle, da je decembar u Njujorku, nije sezona golfa, a nikad do sada nisam ni igrala "redovan" golf, tako da smo otišli na mini-golf, koji je zabavan čak i kad si loš u njemu. Nije da znam kako izgleda biti loš u bilo čemu. Štaviše, bila sam veoma dobra u mini-golfu (dobri geni). Ali pošto je Sem, koji radi za Condé Nast, beležio poene, ideja da sam ja "izgubila" najveća je podmetačina lažnih vesti koju sam u životu čula. Kao što možete da vidite na kartici sa poenima dole, Pokvareni Sem je najveći prevarant kog sam ikad upoznala i lagao je o rezultatu kako bi sebi podigao cenu. Vrlo nelojalno! Naročito kad se uzme u obzir da me je Sem praktično preklinjao da platim igru.

"Lažne vesti"

Pošto mi je preostalo da popijem još sedam dijetalnih kola i pripremim reš odrezak koji sam obećala uredniku za potrebe ovog članka, odlučila sam da dan okončam sa još Mekdonaldsa — mekmafinom sa kobasicom i čašom ledene vode — a da preskočim sve ostalo. Jesam li izneverila? Možda. Ali ako sam naučila nešto od toga što sam bila Tramp na jedan dan, to je da mi je dopušteno da vrdam. Nije bitno koga ću na kraju razočarati zato što mogu da radim šta god mi se prohte i niko od hejtera i luzera ne može u tome da me spreči.

Pratite Evu Pejser na Tviteru.

JOŠ NA VICE.COM:

Šta sam od oca, patološkog lažova, naučio o Trampu

Koliko ste stari po Trampovim godinama

Serija "Battlestar galactica" je obavezna lektira u doba Trampa

Više na VICE
Vice Channels