Saveti za uzimanje LSD-a od iskusnih poznavalaca esida

Gutanje esida može da bude predivno, prosvetljujuće iskustvo ili da vam ostavi duboke traume. Efekat koji LSD ima na korisnike često zavisi od njihovog okruženja, mentalnog stanja i raspoloženja u kom se nalaze kad ga uzimaju. Budući da rezultati mogu žestoko da variraju od osobe do osobe, zapitao sam se šta su konstante – da li postoje neka konkretna svojstva u vezi s iskustvom koje počinjete da primećujete tek kad to krenete da radite u različitim mentalnim stanjima, sporadično, godinama bez prestanka.

Da bih to otkrio, obratio sam se trojici Danaca koji su stari stručnjaci za LSD kako bih ispipao decenije njihovih iskustava i saznao kako uzimanje droge tokom različitih stadijuma vašeg života može da izmeni vaš pogled na svet.

Adam, koji je tražio da ostane anoniman, bivši je član starog Youth House pokreta u Kopenhagenu – ozloglašene komune za mlade ljude koji su sebe smatrali prvim talasom danskih pankera. S vremena na vreme uzima LSD još od osamdesetih.

VICE: Kakvu ulogu je LSD imao u tvom životu?
Adam: Tripovanje mi je uvek delovalo kao da u mozak stavljam veliki nedostajući komad slagalice. Odrastajući, nikad nisam umeo dugo da sedim s mirom – nisam mogao da se fokusiram ni na šta duže od 20 sekundi i nisam znao kako da se socijalizujem s drugima. Izbacivali su me iz jedne škole za drugom. Lekari su govorili da sam hiperaktivan, u vreme kad većina ljudi nije znala šta je ADHD. Kad sam počeo da eksperimentišem sa LSD-om, odjednom sam se osećao kao da je sve leglo na svoje mesto. Naučio sam kako da fokusiram pažnju i komuniciram s drugima.

Kako je izgledao tvoj prvi put?
Bilo je to još osamdesetih. Neki moji prijatelji živeli su na staroj farmi izvan grada, sa gomilom ljudi koje zapravo nisam poznavao. Jednog dana me je neko s kim sam išao u školu pozvao da se družim s njima tamo, a tad sam se prvi put sreo sa LSD-om. Iskustvo isprva nije bilo sjajno, zato što su mi kroz glavu prolazile samo horor priče koje sam slušao – o ljudima koji skaču sa krovova zgrada zato što su umislili da mogu da lete. To mi je uvek bilo negde u pozadini glave, tako da mi je bilo teško da se opustim, ali na kraju jesam uspeo.

Lično ne verujem da LSD sam po sebi ima negativan uticaj po tvoje mentalno zdravlje. Ali definitivno može da aktivira potisnute lične probleme, zato što otvara kapiju tvojih emocija i posle toga više ne možeš da je zatvoriš – čak i ako to želiš. Ljudi te uvek upozoravaju na loše tripove, ali po mom mišljenju ti tripovi zaista mogu da te nauče nečemu o samom sebi. Kakav savet bi udelio mladim ljudima koji žele da eksperimentišu sa LSD-om?
Ne smete da gutate esid redovno. Postojali su periodi u mom životu kad sam ga mnogo uzimao, ali i dugi periodi života kad ga uopšte nisam uzimao. I kad ga isprobate prvi put, postarajte se da ste napolju, okruženi prirodom. Imam mnogo prijatelja koji su se sjebali na esidu, tako da ako imate problema sa mentalnim zdravljem, nemojte to da radite. A ako odlučite da to ipak uradite, budite spremni da se suočite sa svim i svačim – tu nema milosti. Zato LSD ima reputaciju koju ima – nastane svirepa iskrenost, na nivou sa kojim se malo ljudi suočilo pre.

Foto: Amanda Hjernø

Holger je prvi trip doživeo sa 17 godina na Tulejrenu, poznatijem kao danski Vudstok.

VICE: Prvi put kad si zgutao esid, bio si na festivalu?
Holger: Jeste, imao sam 17 godina i neki moji prijatelji i ja bili smo na Tulejrenu, koji je tada bio samo hipi komuna na poluostrvu Jiland. Znali smo da moramo da budemo oprezni, ali su uslovi delovali savršeno, tako da smo ga isprobali nekoliko puta.

Sećaš li se konkretnih tripova koje si imao tokom života?
Naravno, imao sam dva iskustva koja nikad neću zaboraviti. Jednom sam šetao kroz šumu razgledajući drveće i primetio nešto u vezi s načinom na koji vetar pomera lišće – sve to mi je delovalo strašno poznato. Ubrzo sam shvatio da me je to podsetilo na posmatranje sveta iz mojih dečjih kolica dok sam bio beba. To je otvorilo neke zanimljive kanale u mom mozgu. Drugi trenutak koji nikad neću zaboraviti bio je kad je izgledalo da je vreme stalo. Sve što mi je preostalo bilo je neka vrsta kretanja kroz prostor. Teško je to opisati. To iskustvo je probudilo moju znatiželju za fiziku, astronomiju i kosmologiju, kojima se bavim od tada.

Da li bi rekao da su psihodelične droge odigrale veliku ulogu u tvom životu?
Da. Dok sam bio mlađi, živeo sam sa prijateljem u skučenom stanu u Kristijanšavnu u Kopenhagenu i ubedili smo sebe da sprovodimo naučne studije o dejstvu LSD-a. Nadali smo se da će nam naši mali eksperimenti pomoći da bolje razumemo sami sebe i budemo bolje opremljeni da izađemo na kraj sa svim onim što život pred nas bude stavio.

To iskustvo me je pretvorilo u bezbrižniju, spontaniju osobu. Pre nego što sam to prvi put uradio, doživljavao sam sebe kao veoma pametnog i sabranog pojedinca, spremnog da se uhvati u koštac sa životom. Ali tripovanje ti pomogne da shvatiš da je tvoj svesni um neverovatno ograničen u svom rasponu. Vrlo smo kratkovidi u načinu na koji svakodnevno gledamo svet – naš ego nam ne dozvoljava da pravilno percipiramo stvarnost. Sa LSD-om, svi ti filteri nestaju.

Ako bi mogao da preneseš neku mudrost o LSD-u sedamneastogodišnjem sebi, šta bi to bilo?
Da si, sa 17 godina, premlad za to. Moraš da budeš siguran u sebe pre nego što kreneš na to putovanje. I treba to da uradiš samo kad si okružen ljudima koje voliš, u prostoru u kom si opušten, zato što će se stvari dramatično izmeniti kad počneš da tripuješ. Mnogi ljudi misle da se uzimanje LSD-a svodi na zavaljivanje i gledanje crtaća, a zapravo je upravo suprotno od toga. Može suštinski da te izmeni, nateravši te da stvarnost doživljavaš na potpuno drugačiji način.

VICE: Zdravo, Pitere, kakav je bio tvoj prvi trip?

Piter: Verovatno se ne razlikuje mnogo od prvog iskustva većine ljudi sa LSD-om. Bilo je to kao da sam stavio novi par naočara. Veličine i oblici fizičkih predmeta počinju da se menjaju i vi počinjete da razmišljate drugačije o stvarima. Teško je objasniti nekome ko nije probao.

Kako je LSD uticao na tvoj život?
Uvek kažem ljudima da ti LSD omogućuje da isprobaš privremeno stanje ludila. Možeš to na neki način da uporediš sa tim kako funkcioniše čulo mirisa kod psa. Kao i mnoge druge životinje, psi imaju veoma moćno čulo njuha, dok ga ljudi nemaju. Ako je čulo njuha kod psa veličine fudbalskog stadiona, ljudsko čulo njuha je veličine poštanske markice. Imajući to na umu, nemoguće je do kraja zamisliti kako oni doživljavaju svet preko čula mirisa. I LSD je pomalo takav. On vam omogućuje da gvirnete u svet koji je mnogo veći od ovog našeg.

Mislim da kad zgutate esid to vas učini skrušenim i otvorenim za činjenicu da stvarnost nije uvek ono kao što na prvi pogled izgleda. Istovremeno, važno je ne zaboraviti da je obični, svakodnevni život težak i da vaši problemi neće biti rešeni uzimanjem LSD-a.

Šta bi rekao mladoj osobi koja razmišlja o eksperimentisanju sa psihodeličnim drogama?
Moj savet je prilično jednostavan: ne koristi droge da bi pobegao od problema. Ako razmišljaš o tome da to uradiš, uradi to samo da bi pojačao svoja iskustva koja su već sjajna. Štaviše, mislim da bilo koji stimulans – alkohol, droge, duvan, seks – može da učini život zabavnijim, ali treba da im se prepustiš samo ako si zadovoljan životom i bez njih. Ako se zatekneš u situaciji da ne možeš da uživaš u životu bez droga, moraš da potražiš stručnu pomoć.