​Četovao sam sa adminom srpskog fan kluba Kim Džong Una na Fejsbuku

Hiljade očajnih ljudi koji u transu plaču i zapomažu zbog smrti severnokorejskog diktatora Kim Džong Ila jedna je od najpotresnijih slika koje sam video poslednjih godina.

Ne znam šta mi je tu bilo strašnije: ljudi koji iskreno oplakuju Dragog Vođu jer su ga zaista voleli, oni koji na silu plaču prestravljeni idejom da bi neko, ako ne plaču, mogao da ih proglasi izdajnicima ili oni ljudi koji zbog torture kao stila života u Severnoj Koreji, šizofreno plaču i zbog ljubavi i iz straha.

Kolektivna histerija u koju su upali ne može da se meri ni sa jednim događajem kojem sam zbog posla morao da prisustvujem: ni sa adrenalinski napucanim panegiricima sportistima ispred Skupštine, ni sa krvavim obožavanjem mržnje i mačizma tokom gej parade, ni sa pijanom i piromanskom odbranom Kosova uz krađu patika i žrtvu-paljenicu iz redova "rodoljuba". Za razliku od pomenutih domaćih festivala raspojasanog kolektivizma u kojima su najistaknutiji učesnici nedvosmisleno bili na nečemu, ožalošćeni Korejci su očigledno bili strejt, i jedini stimulans im je bio generacijama bildovana indoktrinacija; oni su bili čisti u svojoj ljubavi ili strahu od Vođe, i to me je posebno prestravilo.

Zbog toga sam poželeo da mi neko ko voli ili misli da voli Severnu Koreju objasni šta je toliko privlačno u bezrezervnom žrtvovanju (za mene) životvorne individualnosti zarad despotskog režima nasmejanog lica kakav vlada u toj zemlji. Tako sam pronašao Dragana (samo se tako predstavio), admina FB stranice Kim Jong Un Fan Club Serbia, posvećene sinu pomenutog diktatora koji je Demokratsku Narodnu Republika Koreju (DNRK) i mehanizme strahovlade nasledio od oca. Dok smo četovali pokušao je da mi objasni kako je čoveka smrtonosne kapricioznosti podvučene zlokobnim osmehom, kako meni deluje Kim Džong Un, moguće poštovati, i to sa drugog kraja planete, čak iz Srbije.

VICE: Šta vas je navelo da napravite fan klub posvećen Kim Džong Unu?

Dragan: Mi Srbi smo iskusili američku "demokratiju", a korejski narod ju je iskusio u još većoj meri. Samo što je srpski narod pao pod okupaciju Amerike 2000. godine i to samo glup ili licemeran čovek neće da prizna. Nama okupljenima u ovoj Fejsbuk grupi se smučilo nacionalno poniženje koje svakodnevno trpimo od Amerikanaca i drugih zapadnih imperijalista, pa nas zato otpor Kim Džong Una i DNRK oduševljava. Mnogi članovi naše grupe su pristupili zato što podržavaju ideju socijalizma, a znamo da je DNRK jedna od dve poslednje potpuno socijalističke zemlje, pored Kube.

Šta je to što Kim Džong Una izdvaja u odnosu na ostale svetske lidere?

On prati ideologiju Džuče koju je skovao njegov deda Kim Il Sung, koji je osnovao DNRK 1948. godine. Džuče u bukvalnom prevodu znači samostalnost ili oslanjanje samo na sebe. To je ideologija razvijena iz marksizma i unapređena. Ona je omogućila socijalističkoj Koreji i narodu da preživi raspad SSSR-a i potpunu izolaciju sankcijama od strane UN koji je instrumentalizovan od strane Amerike. Kim Džong Un je mlad vođa, ali on neumorno svaki dan obilazi jedinice Korejske Narodne Armije, fabrike, farme, škole, vrtiće, pozdravlja se sa narodom i rešava probleme korupcije i ostale probleme.

Vođe DNRK su ljudi koji svoj život potpuno posvete narodu, za razliku od drugih političara sveta koji obilaze svoju zemlju samo pred izbore. Untrašnja politika Kim Džong Una obezbeđuje narodu besplatno zdravstvo, besplatno školstvo, zaposlenje odmah posle završetka školovanja i besplatan stan čim se stupi u brak. I to oni uspevaju pod sankcijama. Izuzetan narod. Ono što izdvaja Kim Džong Una od ostalih vođa sveta po pitanju spoljne politike je to što je on jedini vođa koji može da otvoreno kaže Amerikancima gde je crvena linija njihovog kaubojskog ponašanja. Da im kaže da će ih pobiti nuklearnim oružjem ako se ne smire. Iza njega stoji 100 odsto jedinstven narod i četvrta armija po veličini na svetu.

Kakav je odnos Srbije, prema vašem mišljenju, prema politici i delu Kim Džong Una?

Odnos Srbije prema DNRK je sraman. Treba da se setimo da DNRK nije priznala nezavisnost Kosmeta, a Južna Koreja jeste. Zamislite ironiju, Ivica Dačić, koji peva internacionalu na skupovima svoje "socijalističke" partije, javno se ruga Severnoj Koreji govoreći: "treba li da se ugledamo na Severnu Koreju, da se izolujemo?". DNRK je povukla svoju ambasadu 2000. godine iz Beograda posle pada Miloševića jer je uvidela da više nema ni smisla držati ambasadu u jednoj koloniji kao što je Srbija. Srbija bi trebala da se okane svojih "prijatelja" sa zapada, jer mi smo za njih obična kolonija, obična jeftina radna snaga.

Otkako su oni zajahali preko svojih poltrona, izgubili smo nacionalno dostojanstvo, izgubili fabrike, izgubili vojsku, izgubili Crnu Goru, Kosmet. Oterali smo sedam predsednika republika u Hag, ko da smo nacisti. Srbija treba da se pridruži anti-imperijalističkim zemljama i da svojom snagom ovu lepu i resursima bogatu zemlju pretvori u socijalistički raj, nama bi to lakše išlo nego Severnoj Koreji koja je zemlja jako siromašna resursima i sa malo plodne zemlje.

Pretpostavljam da bi vam bilo veoma drago da Kim Džong Un poseti Srbiju.

Ne očekujem da će vlasti Srbije pozvati Kim Džong Una u posetu Srbiji, a to bi bila jako korisna i interesantna poseta. Srbiju će da posećuju sporadično samo njeni gospodari sa Zapada. Možda ako jednog dana Srbija shvati ko su njeni prijatelji, možda pozovu Kim Džong Una u posetu. I vrlo rado bih ga dočekao sa zastavicom Srbije i DNRK, da se malo setimo starih vremena, što da ne?

Da li ste lično, ili kao grupa, pokušali da kontaktirate Kim Džong Una i pružite mu podršku?

Nismo kontaktirali Kim Džong Una, to bi bilo jako teško, ali imamo kontakte sa organizacijom KFA Srbija (Korejska Asocijacija Prijateljstva - Srbija), to je organizacije koja širi prjateljstva između DNR Koreje i ostalih država i naroda sveta. Poručio bih Kim Džong Unu da nam pošalje koju raketu da možemo i mi dostojanstveno da živimo. A ne svakih pet godina da nam se otcepi po jedan deo zemlje.

Da li biste voleli da Srbijom vlada neko ko je kao Kim Džong Un?

Voleo bih da Srbijom vlada neko odgovoran kao Kim Džong Un i da Srbija bude zemlja bez korupcije, bez prostitucije, bez kriminala, sa punom zaposlenošću, besplatnim školstvom, zdravstvom i besplatnim stanovima. Da budemo kao DNRK. Severna Koreja populaciono raste, a Jug opada, zbog dekadentne američke kulture nametnoj Južnoj Koreji. To su i nama nametnuli, kurvamo se po splavovima ceo život i onda op, nema Srbije. Da budemo zemlja sa pozitivnim prirodnim priraštajem, makar to, kao DNRK, ne tražim mnogo.

Znate, kad građani DNRK čuju svoju himnu, oni uglavnom zaplaču od ponosa, a ja kad čujem našu himnu, meni bude smešno, jer šta će koloniji himna? Voleo bih da naši mladi ne govore engleske reči umesto srpskih i da ne nose majice sa američkim zastavama, to su zastave agresora koji su nas ubijali kao pse 1995. i 1999. godine. Probajte u majici sa američkom zastavom da prošetate Severnom Korejom, ne biste se lepo proveli, a njih su ubijali pre 60 godina, ne pre 15. Eto, da makar imamo pamćenje kao Korejci sa severa.

Severna Koreja je poznata po svojim masovnim igrama, takozvanom Festivalu Arirang koji podseća na sletove koji su organizovani u SFRJ u čast tadašnjeg Dana mladosti?

Arirang masovne igre, tj. taj veliki slet jesu suština Koreje. One prikazuju njihovu celu istoriju. Preko 100.000 učesnika, bez greške, stvara koreografiju koju prati njihova čuvena muzika. Tako nešto je nemoguće organizovati u Srbiji, mi čak i kada smo bili u socijalizmu, ti naši sletovi su bili smešni kada se uporede sa korejskim. Tek danas nismo u stanju da tako nešto uradimo, jer je kod nas ubijen kolektivni duh i podmuklo je ubačen duh individualizma od strane zapada. To je duh nediscipline, hedonizma i sebičnosti. A i ne znam šta bi mogli da prikažemo u tom sletu, možda to kako smo sami sebe okupirali i dozvolili da nas opljačkaju?

Pomenuli ste Džuče? Da li mislite da bi takva ili slična ideologija mogla da zaživi u Srbiji?

Srbija se nalazi u teškom ekonomskom stanju zato što je Srbija kolonija. Severna Koreja, iako pod sankcijama, ide napred, u njenoj najnerazvijenijoj provinciji na krajnjem severu ima više industrije, nego u celoj Srbiji. Iako ih zapad satanizuje, govori da gladuju, to nije tako, period gladi je bio devedesetih, zbog pada SSSR-a i uvođenja sankcija, ali oni su se prilagodili. Ideologija Džuče je ideologija solidarnosti, nezavisnosti, sloge, prkosa imperijalizmu, slobodnog razvoja. Sve ovo što sam naveo to je sve ono što Srbi nemaju i ne umeju. I mi smo bili pod sankcijama i umesto da se ujedinimo, da se solidarišemo, mi smo otišli u prostituciju, u petu kolonu, u kriminal, u dezerterstvo, otimali patike jedni drugima. E, toga nema u Koreji iako je mnogo duže od nas pod mnogo strožim sankcijama, a ipak idu napred.

Nedavno je jedna sportiskinja iz Severne Koreje, ima samo 16 godina, osvojila zlatnu medalju u skokovima u vodu, a svoju odanost domovini i Kim Džong Unu je pokazala tako što je na pobedničkom postolju salutirala. Meni je to ličilo na snažnu indoktrinaciju koju vlasti Severne Koreje sprovode nad sopstvenim građanima, čak i na strah. Da li je moguće da je u središtu takve odanosti strah za goli život?

Nama koji živimo u poniženim banana kapitalističkim republikama je teško da shvatimo kako se osećaju građani jedne ponosne socijalističke domovine kao što je DNRK. Naša deca odrastaju uz ono đubre od zapadne muzike i ono naše novokomponovano đubre, uz starlete, u društvu gde su nasilje, nepatriotizam, uništavanje javne imovine i dezerterstvo dozvoljeni, odrastaju uz sebičluk, seks sa što više partnera i opijanje po splavovima su smisao života, a abortus je kao dobar dan. Deca u DNRK od malih nogu uče o mučenicima koji su položili živote protiv u borbi Japanaca i Amerikanaca da bi izgradili njihovu zemlju u kojoj oni sada uživaju besplatno školovanje, lečenje, beskrajnu sreću, slušaju opere, svoju etno i patriotsku muziku, uče ih solidarnošću, volontiranju, služe vojsku, a smisao života im je osnivanje porodice i unapređivanje njihove socijalističke revolucije, tj. da svako što više pruži od sebe, da bi njihova zemlja opstala i napredovala. Šta mislite koji od ova dva naroda će nestati?

Za takav sistem vrednosti je potreban kult vođe, Korejci su toga svesni, ako ste izučavali sociologiju, znaćete da kada god je jedan narod ugrožen, da se takav narod okuplja oko vođe, a oni jesu ugroženi od strane imperijalista. Vođa Kim Džong Un nije despot koji postupa kako mu se prohte, kod njih postoje jasni zakoni, oni koji ih ne poštuju, trpeće posledice, ni po babu ni po stričevima. Građani Srbije su opijeni gordošću i hedonizmom i naravno da nisu spremni da se odreknu bilo čega zarad bilo kakvog višeg ideala, zato nama i upravljaju poltroni imperijalizma.

Dragane, hvala na razgovoru.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram