Posao joj je da čisti kuhinje u kojima se pravio kristal met

Kad se Dženifer Mekveri parkira ispred neke kuće, to je obično prva aktivnost koju susedi na tom posedu vide u prethodnih nekoliko nedelja.

Iako njen teški Takoma kamionet nosi natpis www.wvmethcleanup.com – bukvalno saopštava čime se bavi – ona privlači radoznale koji bi da čuju šta se desilo sa bivšim vlasnicima prostorija za kuvanje meta koje se trenutno čiste. Uz pratnju sumnjivih likova, ovaj posao donosi i jedinstven uvid u promenu navika bele ruralne Amerike kad su droge u pitanju.

Kad sam joj se pridružio na jedan dan u decembru, Dženifer je bila u Klarksburgu u Zapadnoj Virdžiniji, ispred stana u prizemlju. Nije još navukla zaštitno odelo, ali kolege Hit Barnet i Džo Mekveri (njen otac) su već bili od glave do pete u belim odelima za zaštitu od hemijski aktivnog materijala, sa gas-maskama na licu. Izvlačili su nameštaj iz stana i tovarili ga u kamionet pored kog je Dženifer stajala. Kroz pritvorena vrata videle su se pločice u kuhinji. Dženifer je čekala da se pojavi majka vlasnika poseda koja je trebalo da joj plati za ovaj posao.

Prilazi joj tip u trenerci sa kapuljačom progorelom od cigareta i pominje bivšu stanarku, zvaćemo je Rejčel.

„Svašta je ta radila," kaže. „Reklamirala se kao poslovna pratnja na sajtuBackPages.com, i išla je svugde po celom okrugu."

Četrdesettrogodišnja Dženifer, nekih pet stopa visoka, sa pirsingom na gornjoj desnoj usni, mirno sluša priču. Navikla je na to. Prilaze joj u nadi da će čuti glasine, olakšati sebi brige, ili naplatiti dugove.

„Dok je ovde živela, pozajmio sam joj preko hiljadu dolara," kaže čovek u trenerci. „Čuo sam da je sad u Bridžportu, ali mislim, ako vi nešto više znate…"

„Ne, ne znam ja ništa," odgovara Dženifer sa učtivim osmehom i gleda u telefon.

„Mogu bar da uzmem dušek što sam joj dao?" pita on.

„Žao mi je, ali sve ovo ide na otpad," objašnjava Dženifer. „Izlile su se hemikalije za pravljenje meta."

„Pa nije ni čudo," kaže tip i odlazi.

Zbog ovakvih susreta Dženifer drži Ruger .380 u kamionetu. Obično ne mora da ga vadi. Samo jednom, u „nekoj ruševini punoj džankija" u Elkinsu je sakrila pištolj ispod zaštitnog kombinezona.

Ova kuhinja u Klarksburgu je retkost u smislu da je nije već pretresla policija. Rejčel je nestala, i pošto nije platila kiriju, stanodavac je poslao ljude da je potraže. Kad su otključali vrata, naišli su na igle i kašike svud po dnevnoj sobi; u podrumu su se nalazili prepoznatljivi tragovi amaterskog met kuvara: so, kese sa ledom, sredstva za čišćenje, i flaše od sokova po dva litra iz kojih su vodile plastične cevi.

„Kad sam zvao policiju, rekli su mi da odmah izađem," kaže domar koji nije želeo da se predstavi. „Već sam osetio glavobolju i mučninu."

Ovo nije neuobičajena scena u Brdovitoj državi. Kao i širom USA, ruralno stanovništvo Zapadne Virdžinije puši tone meta. Pre dve godine u ovoj državi otkrivene su 533 met kuhinje. Istini za volju, 2014. je taj broj pao za 40 odsto; samo 290 racija zaključno sa novembrom, dok ih je u 2013. u tom periodu bilo 500. Pa ipak, droga je duboko ukorenjena u ovoj zemlji lučnih mostova i širokih bregova, gde gustina naseljenosti retko prelazi 500 po kvadratnom kilometru.

Met se u Zapadnoj Virdžiniji sve ređe proizvodi u improvizovanim laboratorijama, a sve češćekoristeći primitivne „hladne" procese. U flaši se mešaju sirup protiv kašlja, amonijum anhidrid, voda, i reaktivni metal; rezultat je muljevit ali upotrebljiv proizvod. Ne morate biti Volter Vajt da biste ovo izveli, a celu operaciju moguće je spakovati u orman, prtljažnik automobila, ili čak običan ranac.

Koliko god mala ili velika bila, svaka otkrivena kuhinja po lokalnom zakonu mora biti prepuštena licenciranoj kompaniji da je koriguje čim policija utvrdi da li postoji direktna opasnost od eksplozije. Taj zakon garantuje stabilan prihod za Dženifer i njenu kompaniju, Affordable Clean-Up LLC; niko drugi u Zapadnoj Virdžiniji se ne bavi isključivo čišćenjem met kuhinja. (Licencu takođe poseduju kompanije koje se bave industrijskim čišćenjem opšte prakse.) Od 2012. godine, čiste dvadesetak kuhinja godišnje. Usluga košta u proseku 10,000 dolara; to obično plaća zemljoposednik ili banka koja ima hipoteku.

Ovaj stan u Klarksburgu doneće Dženifer tek nešto malo ispod četiri hiljade. Izvršila je testove u svim sobama i ustanovila da samo tri od njih sadrže tragove meta u koncentraciji koja prelazi državni standard od 0.1 mikrograma po 100 kvadratnih centimetara. Poslala je dokumentaciju u Ministarstvo zdravlja i sačekala odobrenje da počne sa čišćenjem – ovaj proces može da potraje nekoliko nedelja, što vlasnike zemljišta uvek nervira.

Ovog puta su vlasnici „uradili pravu stvar," kaže Dženifer. „Obično sve samo bace u đubre i nikome ne prijave."

___________________________________________________________________________

Pogledajte VICE Srbija film Vikend Ratnici

___________________________________________________________________________

I Dženifer se bavi nekretninama; skoro dvadeset godina kupuje i prodaje kuće širom države, a izdaje desetak različitih lokacija. Upravo na tom poslu joj je palo na pamet da počne da se bavi čišćenjem sa strane. Prijavila se na seminar koji je držao zvaničnik iz Programa za tihu korekciju proizvodnih pogona narkotika pri Ministarstvu zdravlja. On im je objasnio kako da uoče znake rada met laboratorije, i koje su obaveze kućevlasnika u tom slučaju. Jedan usputni komentar joj se posebno zadržao u glavi.

„Rekao je 'kad se penzionišem na državnom poslu, radiću dekontaminacije'" seća se Dženifer. „'Tu leže pare!'"

Dženifer je imala diplomu iz menadžmenta i tražila je fleksibilan posao kojim bi mogla da se bavi dok joj ćerka završava školu. Zašto ne bi čistila stare laboratorije za pravljenje meta?

Raspitala se o kvalifikacijama potrebnim da bi se bavila čišćenjem za džankijima. Pridružili su joj se otac, penzionisani direktor osnovne škole, i Hit, domar koji je već radio za nju. Zajedno su prošli obuku i dobili sertifikate; kurs o bavljenju rizičnim materijalima koštao je 300 dolara, višednevni program o detoksifikaciji meta 800 dolara, a obnavljanje dozvole na godinu dana košta 50 dolara po osobi. Sve ovo je potrebno u Zapadnoj Virdžiniji da biste samo kročili u met kuhinju posle racije.

I pored svih tih akreditacija, sam proces čišćenja nije previše komplikovan sa hemijske strane. Rastvor koji Dženifer i njen tim koriste je mešavina sredstava za čišćenje tepiha, skidanje masti, i pranje sudova. Kao i sastojci za pravljenje meta, sve ovo može da se kupi u obližnjoj radnji. Poprskaju sve površine u sobi, a onda „izribamo do jaja," kaže Dženifer. Da bi se tragovi spustili ispod zakonski propisanog limita, obično su potrebna tri pranja.

Taj limit je možda previše strogo postavljen. Agencija za zaštitu životne sredine je 2009. godine procenila da zdravstveni rizik predstavlja tek koncentracija od 1.5 µg po 100 cm², petnaest puta viša od granice koju dozvoljava Zapadna Virdžinija. Ali to je samo predlog, a zakoni o metu su raznoliki od države do države. Minesota, Kanzas, Virdžinija, Kalifornija i brojne druge koriste granicu koju je Agencija propisala. Neke druge, kao što su Nebraska, Vašington, Aljaska, i Zapadna Virdžinija, koriste petnaest puta nižu granicu od 0.1 µg/100 cm², a nekoliko država se nalaze između ova dva standarda.

Sve ove mere su lakše od jednog zrna pirinča, ali mogu da koštaju nekoliko desetina hiljada dolara ako se utvrdi da je neki posed zagađen hemikalijama za pravljenje meta.

Tu je primer starice čiju je kuću Dženifer očistila. Živela je sa unukom koji je kuvao i pušio met. Po standardima Zapadne Virdžinije od 0.1 µg/100 cm², cela kuća bila je kontaminirana. Osim što je morala da plati čišćenje, sva imovina joj je završila na otpadu.

„Izgubila je sve što je na svetu imala," seća se Dženifer. „Ja bih htela da država podigne granice. Nije važno što ću imati manje posla, neću više da gledam kako ljudi bez potrebe gube sve što imaju."

Entoni Tarner je direktor Programa za tihu korekciju proizvodnih pogona narkotika pri Državnom odseku za zdravstvo Zapadne Virdžinije. Kaže da ima razumevanja za probleme kućevlasnika, ali bi „radije da smo preterano nego nedovoljno oprezni kad je u pitanju zdravlje javnosti. U tim stambenim jedinicama možda ima i dece."

Stan u kom je Rejčel živela imao je dovoljno nameštaja samo za jednu turu do otpada. Dženifer vozi dok Hit i Džo idu na ručak.

Baš kao i proces čišćenja, uništavanje materijala zagađenog metom je iznenađujuće jednostavno, mada se mora proći kroz birokratiju. Dženifer odlaže sve što je uklonila na javnu deponiju da se zatrpa, ali prvo mora da svaki predmet pojedinačno fotografiše i priloži formular, što šalje državnim vlastima.

Posle konsultacije sa sanitarnim radnicima u prikolici, vozi do niza metalnih kontejnera punih guma, krevetskih okvira, i kofa od po pet galona. Sve smrdi na benzin i istopljenu plastiku.

Dženifer stavlja rukavice, fotografiše prvi predmet, i baca ga u kontejner.

„Ha, vidi ovo," kaže mi dok diže pajp sa poda kamioneta. Toliko često radi čišćenja da ni ne zna da li je potekao iz Klarksburga ili sa prethodnog posla. „Možda se mesec dana vozim sa tim. Mogla sam i ćerku da vozim u školu ovako." Pod je prepun školjki – korpa koju je vozila sa čišćenja joj se prosula tokom prevoza.

Vraćamo se do grada. Kuće su starinske, male, uredne, skoro nalik na kolibe. Svugde su neonske reklame za Dairy Queen, Little Caesar's, i KFC. Klarksburg je skroman gradić na Apalačkim planinama, i nimalo ne liči na sagorele zamandaljene gradove oko zatvorenih fabrika kakvi se obično vezuju za priče o „pošasti meta". Pa ipak, racije su izvršene na još dve lokacijeu Klarksburgu iste nedelje.

Dženifer i njen tim ulaze u kuće proizvođača i zavisnika od meta tek pošto oni budu uhapšeni ili nestanu. Drugim rečima, kad su na samom dnu. Iako priznaje da je videla nekoliko lokacija koje podsećaju na one prikazane u seriji Breaking Bad, tvrdi da većina deluje sasvim normalno. Upravo je to uznemirava.

„Svugde ima verskih stvari, Isus na posterima i tako to. U dečijim sobama su standardni pokrivači sa likom Sunđer Boba. Najveći mit od svih je da met džanki živi u prljavštini. Ove kuće su uglavnom besprekorno čiste. Met džanki čisti po celu noć jer ima višak energije."

Ispod površine, svaki put se nađu tragovi korišćenja težih droga. Čistači skoro da se takmiče ko će prvi da iskopa skrivene špriceve. Budu ispod tepiha, ispod poda, ušiveni u madrace. „Nalazili smo ih u flašicama za bebe," kaže Dženifer. „Jednom u Bibliji izdubljenih stranica."

„Najgori deo je kad su deca umešana," dodaje Hit. „To mi jedino teško pada. Inače, sve je u opisu radnog mesta." Dece ima na 80 odsto mesta koje čiste, kaže on.

Priče o metu obično prate teorije o tome zašto se baš ova droga tako ukorenila u ruralnim krajevima: Kokain i heroin su ovde egzotične tabu-teme. Met pomaže kod fizičkog rada. Štale i udaljene šupe su dobre lokacije za kuvanje.

Dženifer od rođenja živi u Zapadnog Virdžiniji i kaže da zna ljude koji koriste met. „Za neke od njih nikad ne bih rekla da mi nisu sami potvrdili. Majstorima treba da ostanu budni tri dana zaredom i završe posao u roku". Ipak, kaže da u stanove koje ona izdaje nikad nije upala policija.

Dženifer je svesna da su u poslednje vreme sve popularnije teže droge kao što je heroin. Videla je previše flašica od lekova i pribora za dop tokom čišćenja da bi joj promaklo da svim tim drogama popularnost raste istovremeno. Videla je i dovoljno jastučića i Isus-rekvizita da bi shvatila koliko je duboko sve to isprepleteno sa banalnim, normalnim životom u ovom kraju.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu