Pola životinjskog sveta je nestalo u poslednjih 40 godina

Prema izveštaju Svetskog fonda za prirodu, 52 odsto svih kičmenjaka koji nastanjuju našu planetu – sisara, ptica, gmizavaca, vodozemaca i riba – nestalo je u periodu između 1970. i 2010. godine jer im čovek uništava prirodna staništa i koristi ih kao hranu tempom bržim od onog kojim životinje mogu da se razmnožavaju.

Ova organizacija dalje navodi da će oslobađanje ugljen-dioksida u atmosferu, poljoprivredna zagađenja i sve izraženija potreba za vodom kao posledicu imati potencijalno nepovratne promene prirodne okoline prouzrokovane u prvom redu sve većom potražnjom za energijom i robom široke potrošnje u industrijski razvijenim zemljama.

„Prema ispitivanjima koja smo sproveli životinjski svet se u poslednjih četrdeset godina prepolovio, što je zapanjujući podatak", izjavio je za VICE News Kolbi Luks, viši direktor odeljenja za očuvanje prirodne sredine Svetske fondacije za prirodu. „Kada se priroda uništava, stvaraju se praznine. A kad se to radi ovako temeljno, te praznine će biti pozamašne."

Istraživanjem je obuhvaćeno praćenje trenda populacije 10,380 grupa životinja of ukupno 3,038 vrsta kičmenjaka. Zabeleženi pad od 52 odsto je primetno veći od onog u prethodnim izveštajima ove organizacije o životinjskoj populaciji, jer je ovom prilikom korišćeno „bolja prezentovanje" vrsta. U izveštaju se takođe tvrdi kako ne postoje indikacije da bi pomenuti trend mogao da se preokrene.

Najteže su pogođene one životinje čija je prirodno stanište slatka voda – i u njihovom slučaju, taj pad iznosi 76 odsto. U slučaju suvozemnih i morskih vrsta, pad je 39 odsto. Najveći pad je zabeležen u Južnoj Americi i Azijsko-pacifičkom regionu.

„Ovo izvanredno i revolucionarno istraživanje su sproveli sa velikom pažnjom da bi se dokumentovali trendovi populacija hiljada vrsta ", izjavio je za VICE News Kiran Sakling, izvršni direktor Centra za biološku raznovrsnost. „Sami rezultati su potpuno zastrašujući."

U Svetskom fondu za prirodu kažu kako su industrijska i poljoprivredna praksa kojom se zagađuju atmosfera i okeani, kao i sve veća potreba za novim količinama sveže vode, sasvim neodrživi i da mogu da dovedu do katastrofalnih promena ekosistema i klime.

Prema navodima ove organizacije, čovek emituje više ugljen-dioksida nego što su drveće i okeani na planeti zajedno u stanju da apsorbuju, zbog čega je Zemlja na putu da premaši uvećanje od 15,0 stepena Celzijusa temperature planete za koju neki naučnici tvrde da je donja granica koju ne smemo da prebacimo ukoliko želimo da izbegnemo opasne promene po klimatski sistem.

I mada je azotno đubrivo doprinelo porastu poljoprivredne proizvodnje u proteklih šezdeset godina, njime se takođe zagađuju reke, jezera i potoci, kaže se u izveštaju. Neprerađene otpadne vode u gradskim sredinama takođe narušavaju vodene ekosisteme. Visoka koncentracija azota u vodenim tokovima izaziva bujanje algi, zbog čega jezera i reke ostaju bez kiseonika i dolazi do stvaranja takozvanih „mrtvih zona" u kojima nikakav život nije moguć.

Preko 90 odsto svetske potrošnje slatke vode odlazi na poljoprivrednu proizvodnju i mnogo zemalja crpi svoje zalihe brže nego što se one mogu obnoviti. Delovi SAD, Kine i Indije posebno su izloženi manjku vode. Po pitanju poljoprivredne proizvodnje ovi regioni u velikoj meri ispunjavaju vlastite potrebe, ali dugoročne suše bi mogle da umanje prinose svake od ovih država.

„Najveći izazov sa kojim smo trenutno suočeni je pitanje kako da sve zemlje – kako one bogate, tako i one u razvoju i siromašne – preusmerimo na put održivog razvoja," kaže Luks. „Ne verujem da bi naša privreda mogla da funkcioniše bez prisustva ekosistema – jer oni obogaćuju našu planetu i održavaju je u životu", dodao je on za VICE News. „Da bismo živeli, trebaju nam zdravi ekosistemi."

Sakling veruje da zbog ključnih propisa koji su izglasani u Americi tokom sedamdesetih u vezi sa prirodnom sredinom ima razloga za optimizam.

______________________________________________________

Pogledajte VICE film "Borbe petlova na Filipinima"

______________________________________________________

Uporedo sa Svetskim fondom za prirodu, i Centar za biološku raznovrsnost radi na jednom istraživanju koje se bavi ugroženim vrstama i njihovim brojnim stanjem u SAD. Sakling je izjavio kako je njegov tim uočio suprotan trend u odnosu na Svetsku fondaciju za prirodu.

„Kada se stavi pod zaštitu federalnih propisa, populacija ugroženih vrsta se povećava", kaže Sakling. „Ali zato ostale vrste beleže pad u nedostatku životnih staništa i zaštite ugroženih vrsta. U celini gledano, stanje svih vrsta koje su zaštićene federalnim propisima od sedamdesetih godina je danas primetno bolje."

„To pokazuje da je moguće uvećati broj jedinki kod ugroženih vrsta samo ako se time temeljno pozabavimo i preduzmemo prave korake."

Međutim, Luks za VICE News kaže: „Svedoci smo toga da bogate zemlje beleže privredni razvoj na štetu siromašnih zemalja. Siromašne zemlje snose najteže posledice čitavog ovog problema."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu