Jutro u BG vozu, četrdeset godina kasnije

Dan nakon što je posle 40 (slovima: četdeset) godina otvorena stanica Prokop, odlučila sam da prvi put u životu na posao odem BG vozom i uverim se kako izgleda mesto koje bi trebalo da postane glavna železnička stanica u glavnom gradu Srbije.

Jutarnji špic u BG vozu se sveo na druženje sa penzionerima i to da sam umalo upala u šaht. Onda sam upala u blato na jednoj od stanica i videla mrtvog psa. Moj put do izviđanja novotvorenog čuda srpske železničke istorije počeo je na stanici Karađorđev park.

Neverovatno je koliko se Karađorđev park razlikuje od Vukovog spomenika. Ili bar dok na Vuku pokretnim stepenicama ne izađete do gornjeg dela stanice. Tada vas, bez obzira na blještavilo prostora koji stvarno podseća na železničku ili metro stanicu, smrad jednim udisajem vraća u realnost i Vuk i Karađorđev park postaju daleko bliži nego što vam se to u prvi mah učinilo.

I ranije sam putovala BG vozom, ali samo kasno popodne, od posla do kuće i uglavnom zimi. Problem je što tada BG voz možete mnogo bolje da onjušite, nego što možete da vidite bilo šta, jer je na svim stanicama, barem do sada, mrkli mrak. Zato sam bila prilično uzbuđena što ću prvi put možda nešto uspeti i da vidim kroz prozor.

Da bih mogla bilo šta da vidim, morala sam da izaberem vagon na kome prozori nisu potpuno iscrtani grafitima. Grafiti su kul i jedina stvar u kojoj sam zaista uživala u BG vozu - ne znam da li bih se usudila da uđem u voz da ih nije, bez njih bi vagoni izgledali realno stari, verovatno onoliko koliko se čekalo na jučerašnje otvaranje Prokopa.

Zadivljena brojem ljudi koji su juče odlično poslužili novinarima koji su došli da usnime premijera, gradonačelnika i ministarku građevinarstva na otvaranju stanice, zamišljala sam da će u devet ujutru Prokop biti pun svih onih koji su juče došli da proslave otvaranje. Naravno, stanica je bila prazna. Osim nekoliko radnika koji su mi pokazali znak na kome je precrtan fotoaparat i pokazali prstom da je zabranjeno fotkanje.

Osim što je prazna, to je jedna prilično fensi stanica. I definitivno može da posluži kao ostvarenje sna jednog čoveka. Taj čovek je Živorad Lisičić, glavni projektant koji je još sedamdeset i neke godine prošlog veka zamislio ovo zdanje. On je juče rekao novinarima da je skoro izgubio svaku nadu da će, dok je živ, dočekati da stanica bude gotova.

I jako mi je drago zbog njega - pretpostavljam da arhitektama znači kada vide projekte na kojima su radili dok su živi. Da postoji lista gradova koji najduže čekaju na izgradnju metroa, verovatno bismo se našli negde na vrhu. Ovako samo možemo da uporedimo ovaj poduhvat sa naslovima u jučerašnjim novinama - u svima je pisalo da smo "posle 40 godina" završili Prokop.

To je pet godina više od polovine prosečnog životnog veka čoveka, toliko žive neke vrste majmuna, papagaja i slonova. Pomislila sam da možda i bubašvabe uspevaju da opstanu toliko dugo, ali one životni nastup završavaju posle majušnih godinu dana.

To znači da bubašvabe koje danas ordiniraju BG vozom neće dočekati premeštanje centralne Železničke stanice na Prokop, iako je premijer najavio da će se to dogoditi godinu dana pre roka. Isto kao što je i Prokop završen pre roka.

Na posao sam uspela da stignem na vreme i odličan je osećaj kada sa visine vagona gledaš sve te buseve i automobile kako se bore da stignu od tačke A do tačke B u sred jutarnjeg špica. Pritom, u BG vozu su validatori polupani već nekoliko godina, kontrola ne postoji, tako da se nekako pomiriš sa razglasom preko koga objavljuju odlaske i dolaske vozom, a koji zvuči tako da se od njega ježi koža.

Koliko para toliko muzike.

Taman dok sam pešačila od stanice u Zemunu ka kancu, na Fejsbuku sam videla post Istinomera. Podsetili su da, iako vlasti kažu da je "tender vredan 26 miliona dinara za radove na Prokopu čist kao suza", u stvari sproveden nezakonito.

Podsetili su da je prekršen Zakon o javnim nabavkama i podsetili na presudu Ustavnog suda o nelagalnosti tendera. Fora je da to što se "Železnica" u ugovoru pojavila i kao izvođač i ponuđač radova.

Juče su nadležni rekli da se u narednih godinu dana ništa značajno neće menjati sa BG vozom. Ići će kuda je i ranije išao, jedino će sada Prokopom prolaziti i međugradski voz od Beograda do Novog Sada. Niko nije pominjao validatore, tako da možemo da nastavimo da uživamo u besplatnoj vožnji. Makar u narednih četdeset godina.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu