Grafiti su za mene ozbiljna supkultura. Navijački pokret je za mene takođe ozbiljan supkulturni fenomen. Vrlo često, ova dva fenomena mogu da se spoje i izgledaju baš dobro.Ima ljudi koji ne vole nijednu vrstu grafita, a još više ljudi koji ne vole pojavu koju zovemo "navijač". Grafite ne umem da crtam, ali sam skoro ceo život navijač, iako nisam bio član navijačke grupe, niti imam tetovažu grupe ili kluba.
Reklame
Na utakmice idem od najranijeg detinjstva, a od 12. godine sam bio na tribini iza gola. Išao sam na mnoga domaća i strana gostovanja, a ponekad odem i danas, iako ni fudbal, ni navijači nisu ono što su nekada bili. Volim da pevam na stadionu, da urlam, da skačem, da blejim sa ortacima pre i posle tekme.Nisam jedino nikada bio u fazonu da nekom razbijem glavu zbog fudbala. I još nešto nisam nikada voleo – da uništavam moj grad.Za mene su navijački grafiti nešto gotivno, kad ih radi grafiti majstor blizak nekoj grupi, kada se izabere neki dobar podvožnjak, stub mosta, raspala fasada u bloku ili napuštena garaža. Kada se gotovo umetnički obeleži neki navijački simbol, neki poginuli ortak, neki događaj.Ono što jednostavno nije gotivno, i nikad neće biti je žvrljanje radi žvrljanja, posebno na novim fasadama, zgradama u centru grada, spomenicima kulture. To je jednostavno "kulovski" i nema tog severa, juga, Banjice, Toleta ili druge poruke koji to mogu da opravdaju.Čak i kada navijački pokreti, za koje su definitivno zatvoreni mnogi mediji, žele da prenesu neku poruku široj publici, od one na samom stadionu, nema opravdanja da se zbog toga uništava imovina, često imovina svih nas.U stvari, ne znam šta je gore, kada vidim žvrljotinu na tek sređenoj zgradi "Protokola" na Terazijama koja ima ogromnu istorijsku vrednost, ili na fasadi nekog čoveka koji jedve skrpio par stotina evra da prekreči svoju dotrajalu fasadu ili ogradu u predgrađu Beograda.
Reklame
Vođe navijača bi trebalo da ukapiraju da upravo to nervira većinu ljudi, i da je to jedan od razloga zašto se o "navijačima" govori gotovo isključivo u negativnom kontekstu. Trebalo bi da klince iz kraja nauče da nije nikul, ni posebna hrabrost napisati FKCZ ili prežvrljati sa PFC na nečijoj fasadi.Posebno su besmislene akcije pod radnim naslovom "Svi na - sever, jug, istok, Karaburmu, Banjicu" tog i tog datuma.
Ideja je da se neki ljudi pozovu na fudbalsku utakmicu određenog dana i datuma u godini. A posle, "grafit" ostaje zauvek a činjenica da je na toj utakmici bilo dve ili šest hiljada ljudi podseća na besmisao akcije.
