Kada su šezdesetih godina Jugosloveni masovno odlazili u Nemačku, prevashodno kao fizička radna snaga, nisu ni slutili koja će to biti nova generacija gastarbajtera koja će ih naslediti početkom 21. veka. Berlin je danas pun umetnika iz Srbije u „egzilu", a među njima su i glumica Lidija Andonov i dizajner Laslo Antal iz Beograda/Subotice. Njih dvoje čine dark electro bend Sixth June, ne toliko poznat na beogradskoj sceni koliko na berlinskoj. Svoj poslednji EP, Pleasure,izdali su za Mannequin Records iz Berlina, a nedavno su odsvirali i svoj najuspešniji koncert u čuvenom Berghainu. Uz döner kebab u Neuköllnu, koji nam je spremio verovatno pripadnik prve generacije gastarbajtera, razgovaramo o njihovoj uspešnoj karijeri i životu u Berlinu.
Reklame
VICE: Kako je sve počelo?LASLO ANTAL: Sve je počelo 2007.LIDIJA ANDONOV: Ali na Vikipediji piše 2008.LASLO: OK. Nastali smo 2008, ali smo svirali 2007. (smeh) Dok smo živeli u Beogradu bili smo demo bend. Svirali smo samo nekoliko koncerata, ne više od pet-šest. Onda smo dobili ponudu iz Berlina.LIDIJA: I to preko Myspacea, tada je još funkcionisao. Kontaktiralo nas je više labela. Tako da smo u suštini mi birali! I izabrali smo Genetic Music, došli u Berlin, upoznali se sa izdavačima i izdali svoj prvi album,Everytime. Baš smo se bili zagrejali idejom da je neko primetio nešto što radimo u svojoj sobi i to baš u Berlinu. Berlin je tada izgledao kao „place to be" i odmah smo se preselili. Možda je to bio nepromišljen impuls, nismo razmišljali od čega ćemo da živimo i šta ćemo da radimo… Došli smo i krenuli sve ispočetka, prilično nesigurno.
I onda kreće vaš success story…LIDIJA: Možda smo se sad i navikli… Obišli smo toliko gradova na turneji, velikih festivala, od Rusije do Španije. Italija je uvek pun pogodak, koncert u Moskvi je bio ludo dobar, čeka nas za dve nedelje opet, a berlinski koncerti su nam najdraži. Tu bude čudan miks poznanika, hipstera, darkera… Bude baš intimno i zabavno. A kad razmrdaš berlinsku publiku koja je na koncertima uglavnom too cool, onda je to najlepše.LASLO: Navikli smo se na taj tempo. Ali ovde to nije ništa ekstra, ovde stvari samo funkcionišu. Ako sviraš, radiš nešto, imaš publiku za to, imaš mogućnost da sviraš, da zaradiš pare od toga, to je sve potpuno normalno.
Reklame
Da li je onda vaš odlazak u Berlin bio neka vrsta muzičkog/umetničkog egzila?
LASLO: Neko kaže da ovde ima previše konkurencije, ali hvala bogu da ima konkurecije, da te to inspiriše da radiš više. Kod nas, u tri meseca odsviraš koncert za 50 ljudi, sviramo u suštini jedni za druge, i to se zadovolji veoma brzo. Bilo nam je nemoguće da se probijemo van Beograda da smo tamo ostali. A pritom nije nam muzika bila glavna struka.LIDIJA: Ja sam glumica, Laslo dizajner. Oboje smo imali poslove u Beogradu, i to dobre. Laslo je radio u pozorištu, a ja sam prekinula kasting za predstavu i odlučila da odem u Berlin. I muzika, baš to najnesigurnije nas je poguralo, sve smo ostavili i rizikovali da se bavimo muzikom. Posle četiri godine ovde nastavljamo da radimo svoje stvari, ali kao da se muzika od početka do kraja kontstantno provlači i ostaje.A vaši spotovi? Recite nam nešto više o konceptu po kojem ih pravite.LIDIJA: Nas dvoje smo snimili dosta kratkih eksperimentalnih filmova. Oni kao i muzika nastaju iz nekih naših priča, događaja, snova, trenutnih inspiracija. Tu atmosferu prenosimo i u muziku, i onda nastaje taj spoj vizuelnog i muzičkog koji je za nas neodvojiv. Koncerte isto uvek prati vizuelni backup. Neka ideja za budućnost je da zapravo svaku pesmu obojimo, snimimo spot i onda to postane jedan kompletan paket.Po čemu su, prema vašem mišljenju, Beograd i Berlin slični, zašto svi žele da dođu baš ovde?
Reklame
LASLO: Pa počinju na BE – Berlin i Beograd. (smeh)LIDIJA: Kao da je u nekoj idealnijoj varijanti Beograd mogao da bude grad u kome možeš da radiš svoje stvari i stvarno ima sve potencijale da bude to, da možeš bilo šta sa nekom idejom, pa mislim da je prirodno da tu ideju uzgajaš u Beogradu, a onda dođeš ovde…LASLO: Mene, na primer, Tempelhof mnogo inspiriše, možda zato što je tako ravno, kao Vojvodina.Da li ima nešto što vam nedostaje iz Beograda, što vam šalju autobusom u Berlin?LASLO: Zelene Orbit žvake. Njih nema ovde.LIDIJA: Nekad mi nedostaje kako se ljudi drže zajedno, što ovde nije tako. Ovde to imamo sa tim našim ljudima. Baš smo zapravo pravi gastarbajteri, ali umetnički. Ne znam da li je tako u drugim gradovima. Ovde mislim da ima neka vrsta prepoznavanja Beograd-Berlin, prepoznaš nešto svoje ali uz to prepuno mogućnosti. I zato mislim kad dođeš iz Beograda u Berlin da se zaraziš i poželiš da ostaneš.
Kakva je ta beogradska umetnička „gastarbajterska" zajednica u Berlinu?LASLO: Mi smo ih upoznali spontano, nismo ih tražili, ali tako se desilo da upoznaš ljude koji su ti zanimljivi.LIDIJA: Beogradska umetnička gastarbajterska zajednica je najbolja na svetu! Ljudi koji su došli u grad u kome je sve moguće, naviknuti su da ni od čega prave nešto, odnosno umetnost. E, Berlin ima taj vajb. Najbolje stvari ovde se rade sa malo para i sa jasnom idejom, a to mi znamo vrlo dobro. Jedina razlika ovde je što ćeš istrajnošću u tome što radiš, neko stvarno da te primeti i da ti da šansu da se razvijaš dalje. Ponekada pomislim, iako to zvuči pretenciozno, da najkul Beograđani žive u Berlinu, a sa relativno dosta njih i radimo zajedno.
Reklame
A sad nekoliko kratkih pitanja, da proverimo koliko ste se integrisali: currywurst ili pljeskavica?ZAJEDNO: Pljeskavica!Fernserhturm ili Avalski toranj?LIDIJA: Avalski toranj.LASLO: Nikad nisam bio na Avali.U-Bahn ili GSP?ZAJEDNO: Ni jedno ni drugo.Spree ili Sava?LIDIJA: Jel' može Sava i Dunav zajedno?Ovo i nije neko poređenje: Laibach ili Rammstein?ZAJEDNO: Laibach, naravno! I Borghesia.Za kraj, kada ćete konačno da svirate ponovo u Beogradu?LASLO: Kad nas zovu. (smeh) Zapravo mislim da je ovo bio naš prvi intervju na srpkom.LIDIJA: Mi inače sve radimo sami, nemamo menadžera, sami primamo booking requestove. Ne radimo ništa sem što pravimo muziku i stavimo je onlajn i onda neko reaguje.Onda se nadamo da će neko reagovati. A kakav je bio döner?ZAJEDNO: Super!