​VICE vodič za rejvere

Ko sve danas nije rejver! „Gitarska muzika je mrtva", kaže čak i tvoj tata – eto koliko je mrtva. Danas je sve sam ritam. Budućnost koju su nam prikazali filmovi iz devedesetih, u kojoj će se svi ložiti na tehno i nositi ljigavo zelenu kosu, najzad je stigla.

Ali iako toliko nas rejvuje, ogromna većina to radi pogrešno. Da li zbog droge, zbog uživanja, zbog uniseks toaleta, ili zbog pritiska da ne ispadnemo glupi, obično se desi da ispadnemo glupi. Blejimo u di-džeja, dižemo pesnice, ljubimo se sa raznima, spizdimo celu platu na piće i droge samo da bi smo nešto kasnije sve povratili.

Zato nudimo „Rejv za početnike", neku vrstu priručnika za ljude koji mogu da podnesu nedelju dana spuštanja. Možda zvuči fašistički savetovati ljude kako da se ponašaju tokom hedonističkog opuštanja, ali ovaj video će vas uveriti da je novim rejverima tako nešto stvarno potrebno.

PRIPREMA

Ovo je nezaobilazno. Dobar izgled je kamen temeljac kulture mladih; pa ipak, to ne važi ako samo biraš bermude i neku majicu sa natpisom koji je duhovit koliko i silovanje. Ne zaboravi, svaki kulturni pokret je zasnovan na određenoj neizostavnoj estetici.

Osim što više nije tako. Neki se još trude, ali realno koliko vredi da biraš ugao pod kojim nosiš svoju Night Slugs kapu? Nisi ni Majkl Alig ni Sting iz Kvadrofenije, ti si samo jedan od onih što doteruju frizuru jednom nedeljno. Dani u kojima se kosa ukrašavala jajima i lepkom, moher jakne se peglale, a plava farba se sipala na glavu su odavno iza nas.

Danas je odeća za klubove pre svega praktična – udobna za nošenje, lako se pere, neće nikog da isprovocira dok se budeš oporavljao tokom nedeljnog branča. Možda bi bilo lepo ako bi se neko malo izdvojio iz mase, ali u kom pravcu? Istorija nas uči da su ljudi koji stoje i slušaju repetitivne ritmove nekad nosili dredove i krznene čarape; da se Haški tribunal bavi modnim zločinima, ceo EDC bi bio na optuženičkoj klupi. Dakle, najbolje da nosiš svakodnevnu odeću.

DILERI

Žao nam je što moramo da te razočaramo, ali svi su oni odvratna đubrad. Danas je već svaki diler shvatio da ga mušterije neće napustiti ako im bude zakidao, posebno ako ljudi kupuju drogu isključivo pijani, pa su spremni da pljunu 100 dolara za neku mešavinu borne kiseline, levamisola, i tek trunčice onoga što stvarno misle da kupuju.

To je, izgleda, preovlađujući stav danas: izaberi šta će da te vozi, a ako ne ide, uzmi još malo. Pre ili kasnije, desiće se nešto. Možda bude dobro, možda bude i loše. Bitno je da ne misliš ni na trenutak da ti je lerdi, ma kakvim se već glupavim imenom zove tvoj lokalni diler, najbolji drug, i da ga uopšte boli dupe za stanje tvojih organa. Misli da si naivčina, i verovatno počne ti se smeje čim zatvori vrata automobila.

JAVNI PREVOZ

Krenuo si kući, ili nekoj već jazbini u kojoj ponosno živiš. Nisi na Ibici. Ne žive svi zabavu. Niste svi jedna nacija, ne postoji samo jedna droga, niti je ceo svet na jednoj talasnoj dužini. Naprotiv, danas se tvoj dobar provod često vidi kao uvreda za druge. Nemoj da misliš da se ostali putnici – ili vozač – solidarišu sa tvojim stanjem. Oni imaju posao, decu, muževe, žene, živote, a ti ako si redovni rejver, da se ne lažemo, verovatno nemaš sve to. I neka nemaš, ali nemoj tom činjenicom da vitlaš pred njima.

Ne moraš da se kačiš o šipku, visiš sa vrata, a posebno ne moraš da ćaskaš sa strancima u prevozu. Da oni tebi to rade dok ideš na noćnu smenu a kući te čeka bolesno dete, verovatno bi se i ti njima napominjao majke.

ODNOSI SA BEZBEDNOŠĆU

Osim ako si Princ, moraćeš da naučiš da se nosiš sa izbacivačima. Budi miran, diši duboko, i nemoj da se junačiš kad krenu da te pretresaju.

POŠTUJ BESMISLENE SPISKOVE

Osim ako živiš u Moskvi gde je petak uveče poseta pravom disko-kastinskom sistemu, ili u Berlinu gde obezbeđenje treniraju da uporno urla „NE" gostima u lice, klabing je uglavnom jedna demokratska aktivnost.

Dobro, na spisku si – razumemo. Takođe si dekintiran i samo hoćeš da se zabaviš, ali potrebna je veština da bi ušao za džabe bez bahaćenja. Ako je vlasnik neki bezlični promoterski entitet, onda OK, bahati se do mile volje. Ili im šibni mejl par dana unapred, napiši da „poseduješ blog"; uspeva češće nego što misliš. Bog nam je dao umišljene korporativne promotere da ih muzemo, zato im slobodno daj sve što zaslužuju.

Sa druge strane, ako ti lokalni klub traži do 200 dinara za upad, nemoj da ih zajebavaš. Zašto ti je teško da platiš 200 dinara ako planiraš da posle celo veče plaćaš preskupi koks, u čemu je poenta? Što ređe plaćaš na vratima, to su manje šanse da uživaš u omanjem klubu koji u dušu poznaje tvoj suptilni EDM ukus, a veće da prosto ostaneš kod kuće i gledaš Boiler Room. Ukratko, osim ako stvarno vrti tvoj dobar drug koji nema ništa protiv da mu budeš plus jedan, plati pa se klati.

ZA BAROM

Ne plaćaj pića pijanim ortacima. Ne naručuj ture. Ne pričaj sa osobljem. Ne traži im pića koja očigledno ne drže, jebote. Ovo je klub, ne tvoja omiljena pivnica. Čekaj strpljivo, naručuj brzo, i probaj da se ne pičkaraš sa barmenom kad namerno zaboravi da ti vrati kusur.

BELO JE PRECENJENO

Stvarno ne znam zašto bi pre tridesete iko koristio kokain. Uglavnom jedva zarađujemo za život, a toliko pošmrčemo da „kokain u vodi" nije više samo čudan tekst pesme Rika Rosa. Za klubove bolje rade instant droge kao što su pilule ili esid. Pa ipak, potrošićeš 90 odsto vremena tražeći, skupljajući, deleći, raspitujući se ili pričajući o kokainu. A kad ga ponestane, afterparti vam se pretvori u roditeljski sastanak majki suvih usta, umesto da bude, znaš već, zabavan. Naravno, uvek neki kreten gurne u džep zajedničku cevčicu.

KETAMIN JE JOŠ GORI

Jedina droga koja manje odgovara klabingu od kokaina je ketamin. Stariji, gadniji brat marihuane, bez onih korisnih propratnih efekata. Ne osećaš ni glad, ni sreću, ni pospanost, niti želju za glasnom muzikom, samo neku polu-paralizu i tok mokraće niz nogu.

Velika je misterija zašto je tako popularno konzumirati životinjske anestetike u društvu, ali ketamin iz nekog razloga više ne koriste samo trajno odvaljeni dabstep-entuzijasti kojima odgovara da se ne kreću. Danas se njim radi čak i prosečni dip-haus moron u slamnom šeširu. Mislim, većina ljudi je nepodnošljiva na ketaminu, ali još gori su oni koji su i bez njega nepodnošljivi.

Takođe, da ti doktori odstrane bešiku je definitivno najveći blam među disko-povredama.

NA SCENI

Prestani da bleneš u di-džeja. I dalje izgleda kao tamo neki lik nagnut iznad elektronskih sokoćala, bez obzira na to koju poziciju ti zauzeo ili koliko uporno zverao.

______________________________________________________Pogledajte VICE film Ludački provod na Ibici

______________________________________________________

OSTAVI TELEFON, JEBOTE

Klabing bi trebalo da je svet, jedno sveobuhvatno iskustvo koje menja život i ne može se opisati drugima. Zato nemoj da ga snimaš.

Berlinski Watergate ima jednog heroja čiji je posao da otima telefone od ljudi koji snimaju ili teguju muziku. „Uzmeš telefon posle kluba, ili izađeš sad mit telefon, ja?" često se čuje. Brutalna germanska efikasnost nikad nije bolje zvučala.

Ako baš moraš da se slikaš u klubu, probaj Top 40 R&B. Ima dosta fotografa studenata spremnih da udovolje tvom narcisizmu. Kažu da je 10% svih fotografija u istoriji sveta napravljeno u 2012. godini. Na deset odsto od njih si ti kako se keziš.

JEBIVETRI

Avaj, naći će se uvek krdo budala koje hoće da pretvore Korziku u Roskilde 2000 – to je prosto jedna od loših strana noćnog života, ali moraš da je istrpiš. Da te tako nerviraju u baru, ili na stanici, ili na venčanju, bilo bi sasvim OK da ih pravednički satreš. Ali u klubu je ipak gužva, i nije u redu da kenjaš drugima samo zato što se trenutno zabavljaju bolje nego ti. Osim, naravno, ako spadaju u sledeću grupu…

VIKENDAŠI

To su oni što idu na rejv jednom godišnje. Zalutali civili sa naočarima za sunce, bacakaju se okolo kao da su stigli pravo iz devedesetih.

Nemaj milosti prema tim stvorenjima. Ponudi im samo gnev, neka nauče. Nije ovo više leto ljubavi; elektronska muzika je praktično jedina muzika, i moraš da se izboriš za svoju teritoriju. Ako klubovi više ne budu ekskluzivni, postaće kao muzički festivali u organizaciji lokalnih radio stanica.

SVEMIRSKI KAUBOJI

Matorci koji vežbaju tai-či, blenu u plafon, nose sandale na nogama i ekvilajzere na majicama. Ne daj da te iznerviraju. Dozvoli im da postoje, imaj poštovanja za zaslužne rejv veterane. Nemoj da pišaš po njihovim uspomenama tako što se trudiš da ih ukadriraš za selfi.

Foto: Jake Lewis

ZONA ZA PUŠAČE

Nekad smo imali čil-aut sobe, sad imamo ovo. Deli cigarete, ali ne grebi se previše. Vari slobodno, ali ne previše očigledno.

Najgori su ljudi koji ti traže samo tim. Nismo na Grejtful Ded koncertu. Nikad ne daju strancu svoj džoint da povuče „samo dim". Da ti neko nepoznat priđe dok cirkaš i traži gutljaj, da li bi mu dao? Zašto onda da mu daš dim cigarete? Isti princip. Ljudi koji traže dim su redovno vikendaši (vidi gore pod „Vikendaši").

PAŽLJIVO BIRAJ AFTERPARTI

Postoje dve vrste afterpartija za svaki rejv: onaj na koji idu di-džejevi, i onaj na koji idu rejveri. Ako je ikako moguće, probaj da se ubaciš u onaj prvi jer uvek ima mnogo više pića i droge; za devojke je ovaj poduhvat lakši, ali ne zaboravite – ne morate da se kresnete sa tim izboranim holandskim producentom ako ne želite.

Ako nije za vas raskalašna atmosfera di-džejeve hotelske sobe, uvek može da se nađe nečije potkrovlje tu negde u lokalu. Biće kul, jel' tako? Neće valjda biti prepuno ljudi koji puštaju Monopoly preko Spotify? O bože, izgleda da hoće.

Izbor afterpartija u velikoj meri zavisi od prethodne pripreme. Nemoj da potrošiš svu drogu i kintu, ostavi nešto u rezervi, male štekove pre kraja rejva, i onda izaberi kod kog ćeš prijatelja na osnovu toga kakvo ozvučenje ima. Tako izbegavaš gomilu ljudi koji pokušavaju da impresioniraju i/ili pojebu di-džeja, i gomilu stranaca koji su obično kompletni govnari.

ZNAJ KAD JE DOSTA

Ništa bolje od izlaska, i ništa gore od izlaska koji predugo potraje. Tu tek povremeno možeš da se provučeš (ali vaš retko; kao, možda dva puta u životu). Inače ćeš završiti sa flašom neke brlje koju nikad ne bi pio, i čekaćeš da te plima odnese.

Dobro je što su izlasci u stvari beskonačni. Neće mladost da ti eksplodira samo zato što neko bitan nije nastupio u klubu, ili nisi ništa jebao, ili vajb nije bio kako treba. Budi pažljiv, odustani kad je vreme, i nadoknadi sve sledećeg puta. Obično ti se neće desiti da se probudiš pored bazena u nečijem penthausu u cik zore.

SPUŠTANJE

Za ovo ne postoji pravi savet. Možda da gledaš TV, ili probaš da se dobro ispavaš? Ne bi trebalo da pričaš sa roditeljima, ako ne moraš. Kako god da se spuštaš, uvek je bolje u društvu.

Iskreno, nećeš moći da izbegneš kolaps. Telo ti je prošlo kroz mnogo toga, i sad mu treba pauza. Jedna jebeno ozbiljna pauza. Džabe sav valijum i sva slanina sveta, osećaćeš se kao da si upravo stigao sa leta MH370.

Probaj da se setiš da si sam kriv za to što osećaš. Nisu krivi ortaci koji su te podržavali, ni klupski promoteri, ni di-džej. Samo ti, niko više. Neobično je koliko ume da uteši to priznanje krivice, da pomogne da se sa spuštanjem suočiš na pravi način, umesto što ćeš da izmisliš neku lažnu priču o tome kako ti je samo trebalo malo da se istreseš. Izdrži vožnju kroz tunel. Budi odrasla osoba i preuzmi odgovornost za svoje postupke.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu