​Žene koje se lože na muškarce koji se goje

Gabrijela je spremila gozbu. Ima brdo zemički za hamburgere koje je sama umesila sa komadićima hrskave slaninice, smutila je i domaći sos kao preliv, ispekla svoje prepoznatljive mafine od kokosa i trešnje, a za desert spremila domaći sladoled. Kod Gabrijele na večeru dolazi samo jedan gost, a ona će ga hraniti umesto predigre.

Sa metar i šezdeset i pedeset devet kila, Gabrijela ni izbliza ne liči na žene koje se često vezuju za fiderizam (feederism) , fetiš koji erotizuje hranjenje drugih, jedenje i gojenje. O fiderizmu je rečeno relativno malo toga u glavnotokovskim medijima, ali ono o čemu se priča često svodi se na senzacionalističke slike žena sa toliko naduvenim stomacima da ne mogu da se pomere nakon što su u sebe unele čitave porodične obroke. Gabrijela nije jedna od njih. Ona ne želi da bude hranjena — ona želi da hrani.

Ali Gabrijeline priče, kao i u slučaju drugih ženskih "hranilaca", nema u akademskim istraživanjima, medijima, pa čak ni u glavnotokovskim zajednicama fiderizma na internetu. Jedva ćete naći ženu koja hrani druge u bilo čemu što je ispisano o ovom fetišu; ukoliko niste duboko zaglibili u ovu supkulturu, nećete ni znati da žene hranioci postoje.

Uloga žene u zajednici fiderizma zapala je za oko doktorki Keti Čarls, psihologu s Univerziteta Napijer u Edinburgu, ko-autorke prve akademske knjige o fiderizmu , čije je objavljivanje najavljeno za ovu godinu.

"Bilo je par dokumentaraca o fiderizmu — konkretno, o ženama koje su hranjene dok više nisu mogle da se kreću — predstavivši fiderizam kao nešto opasno", kaže mi Čarls. Ona je gledala vesti o ženama poput Done Simpson, koja se proslavila sredinom 2000-tih jer je želela da bude najdeblja žena na svetu. Simpson je 2007. pokrenula internet stranu na kojoj su fanovi mogli u realnom vremenu da gledaju kako jede; u trenutku kad je bila najgojaznija, kazaljka na njenoj vagi je pokazivala 273 kilograma.

Čarls se zainteresovala. "Želeli smo da vidimo zašto to ljudi rade i zašto bi se upuštali u takvu vrstu veze."

Tako su Čarls i Majkl Palkovski — njen kolega i ko-autor — začeprkali po akademskim istraživanjima. Ono što su pronašli bilo je zapanjujuće uzak rodni stereotip o zajednici fiderizma. Iznova i iznova, studije su obeležavale gojenje kao žensku aktivnost a hranjenje kao mušku; udžbenik o seksualnosti iz 2006. godine čak je ustvrdio da je supkultura atraktivna zato što je za žene jedenje "senzualno koliko i doživljavanje orgazma".

Iste teme i naglašeni rodni stereotipi pojavljuju se u većini medija, ako ne i svim, koji se bave fiderizmom. Supkultura je zastupljena u epizodama Čudnog seksa na TLC-u i Tabua na Nacionalnoj geografiji, a u obe serije prikazane su žene koje žele da se goje (u Čudnom seksu se pojavila Dona Simpson, koja je u to vreme gostovala u brojnim dokumentarcima). Kada je časopis Bič 2009. godine pisao o toj supkulturi, ovaj fetiš je definisao kao "'hranilac' (obično muškarac) podstiče 'hranjenog' (obično ženu) da se ugoji." Godinu dana kasnije, Gardijan je objavio članak o " ženama koje žele da budu gojazne ", objasnivši: "Ima mnogo muškaraca na [sajtovima za fiderizam], ali pažnju uglavnom privlače slike gojaznih žena. U našem trenutnom svetu telesne blaziranosti, one se ističu kao kontroverzne, hrabre i sa vizualnom političkom porukom." Nigde nisu ni pomenute žene koje vole da hrane druge.

Priča o ovom fetišu izmenila se 2011. godine — doduše, neznatno. Ekipa istraživača s Univerziteta u Letbridžu nabasala je na ono što su nazvali "neobičan slučaj ženskog fiderizma." Studija koja je usledila , nazvana "Fiderizam kod žene", detaljno se bavila iskustvom subjekta po imenu Lisa, koja je maštala o gojenju i hranjenju. Sama Lisa nije bila gojazna, a živela je u monogamnoj vezi koja nije bila zasnovana na hranjenju, ali ju je izuzetno uzbuđivala pomisao na hranjenje partnera. Ipak, Lisa se nikad nije upustila u pravu "hranilačku" vezu. Ovo je, zaključili su istraživači, bilo dovoljno neobično da se doživi kao "jedinstvena parafilija".

Čarls i Palkovski su smatrali da u tom svetu ima nečeg višeg od muškaraca koji hrane žene, tako da su počeli da intervjuišu ljude iz zajednice. Na kraju su razgovarali s onim što su nazvali najbrojnijim uzorkom hranilaca i hranjenih koji je do tada sakupljen u akademskoj literaturi. "A sasvim pouzdano nismo zaključili da njim dominiraju muškarci hranioci i žene hranjeni", kaže Čarls.

Umesto toga, kažu mi Čarls i Palkovski, gotovo sva glavnotokovska shvatanja fiderizma su pogrešna — ili makar ne uspevaju da predstave raznolikost zajednice i ulogu žena u njoj.

Jedna od tih žena je Tanja, koja mi kaže da je čitavog života bila fascinirana gojenjem. Seća se da je kao dete čula priču o starijoj ženi koja je progutala muvu i momentalno osetila uzbuđenje. "Nešto je kliknulo u meni. Sanjala sam to. Imala sam samo šest godina, tako da nisam baš bila seksualno uzbuđena, ali nisam mogla to da izbacim iz glave."

Tanja danas svakodnevno pregleda internet stranice o fiderizmu — sajtove kao što su Dimensions, koji sakupljaju fanovsku prozu i erotiku o gojaznosti, ili Curvage, koji zastupa žene koje vole da se goje. Iako ove sajtove posećuje godinama i uživa u prizoru drugih koji rastu, Tanja ne učestvuje u onlajn diskusijama niti se upušta u razgovore sa drugim članovima.

"Na tim sajtovima su hranioci gotovo uvek muškarci", kaže mi ona, dodajući da se kao žena koju ne zanima da se goji oseća poput "uljeza" na većini ovih foruma. "Kako samo pričaju o ženama tamo — zvuči kao ekskluzivni klub za muškarce."

Na internetu ima dosta mesta gde žene mogu da ispričaju svoju priču o tome kako su se ugojile — kao što je Fantasy Feeder, sveobuhvatni dejting sajt za fiderizam koji uglavnom nastanjuju velike žene i njihovi obožavaoci. Postoje i sajtovi kao što su Grommr, ekvivalent Grinder-a, za muške gej hranioce i hranjene. Ali prema Gabrijelinim rečima, "gotovo da uopšte nema sajtova koji se usredsređuju isključivo na strejt gojazne muškarce i žene hranioce."

Kada je prvi put počela da se upoznaje sa ljudima u zajednici, Gabrijela se oprobala sa Fantasy Feeder-om, koji se navodi kao najpopularniji sajt za fiderizam. Ali njoj se smučilo kad je bila zatrpana porukama muškaraca koji su odmah pretpostavili da voli da se goji. "Imate tonu muških hranilaca svuda koji odmah zaključe da se sve žene lože na gojenje", kaže ona, "i čak i ako stavite u svoj profil [da ste hranilac], i dalje vas gnjave."

Mirijam, koja se predstavlja i kao hranilac i kao neko ko voli da se goji sa partnerom, slaže se s ovim, rekavši da se "nikad nije osećala kao kod kuće" na Fantasy Feeder-u. "Sajtom zaista dominiraju žene koje se goje i muškarci koji ih hrane", kaže ona. "Nema ničeg lošeg u tome, naravno — samo mene to ne zanima."

Umesto toga, Mirijam često pretražuje Tumblr, gde na miru gleda one što se goje kako im progresivno rastu stomaci. "Toliko se uzbudim na 'Stomačni utorak", kad mnoge mede postavljaju nove slike svojih tiba", kaže mi ona.

I Mirijam i Gabrijela su članice Grommr-a, gde, začudo, obe kažu da su imale najbolja iskustva. Iako je namenjen gej muškarcima, ženama nije eksplicitno zabranjen pristup, a Gabrijela kaže da je tamo pronašla nekoliko biseksualnih muškaraca koji vole da se goje — od kojih su neki bili oduševljeni, mada i iznenađeni, što su našli ženu hranioca.

Gabrijeli je, međutim, i dalje žao što nema sajtova konkretno posvećenih ženama koje vole da hrane druge, a žene uopšteno ne učestvuju mnogo na sajtovima za fiderizam — ne zato što ih to ne loži, već zato što se "žene primaju na aspekt zajednice", a na mnogim sajtovima toga nema. Ona je nedavno osnovala časopis po imenu HORNGRY, kako bi delila iskustva žena koje vole da hrane poput nje, a nada se da će to na svetlost dana izvući više žena hranilaca.

Pogrešna predstava da je fiderizam u startu podeljena na uloge među polovima odslikava druge predrasude o rodu i seksualnosti. Hranjenje se smatra dominantnim, čak i kontrolišućim, dok se kad vas hrane to smatra pasivnim i podređenim.

"To se uklapa u tipičnu priču o heteroseksualnoj seksualnosti, u kojoj je muškarac dominantniji a žena podređenija", objašnjava Čarls. Plus, dodaje ona, "to je dobar materijal za senzacionalističke dokumentarce gde imate veoma, veoma krupne žene koje ne mogu da su pokreću i potpuno su bespomoćne. To je zabavnije ljudima nego da gledaju dve žene kako hrane jedna drugu ili muškarca koga hrane."

Ipak, okarakterisati zajednicu fiderizma kao onu u kojoj su hranioci dominantni i na silu hrane partnere da bi njima dominirali je štetno, a nije ni istinito. (Ni Gabrijela ni Mirijam se ne slažu da je hranjenje "dominantno", jer obe smatraju da onaj kog hrane drži kontrolu jer može da traži još hrane.)

"Među hraniocima i hranjenima sa kojima smo razgovarali, niko nije izrazio želju za prisiljavanjem", kaže mi Čarls. "Deo uzbuđenja potiče od želje hranjenog da jede i goji se. Nismo pričali ni sa kim ko se slaže sa idejom da je suština u prisiljavanju." Isto važi za koncept nepokretnosti. Možda je Dona Simpson to želela, ali Čarls i Palkovski u svojim istraživanjima još nisu sreli nikog kome je to cilj.

Tanja, koja svakodnevno na internetu traži inspiraciju za svoje hranjenje drugih, tek je počela da istražuje načine na koji bi njen fetiš mogao da se primenu u njenim stvarnim vezama, i priznaje mi da je zbog toga pomalo nervozna. Nikad to nije pomenula svojim partnerima u prošlosti, kaže ona, jer ne želi da njene namere budu pogrešno protumačene.

Ona ima dečka, kom je nedavno rekla da je zanima da na internetu gleda video snimke žena koje se goje. On je to dobro podneo. Nju zanima i da ga hrani — lagano — i vidi da li bi se to njemu dopalo. U vreme kada smo razgovarali, on je bio na putu i nije je video mesec dana. Kad se vrati, možda mu pripremi gozbu. "Samo razmišljam o tome da li se možda ugojio otkad smo se poslednju put videli", rekla mi je. "Jedva čekam da mu pomazim stomak."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu