10 pitanja koja ste oduvek želeli da postavite kaluđerici

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Germany

U svojoj sedamnaestoj godini, Rut Lazar je ostavila sve što je do tada imala u svom životu – svog dečka, druženje sa prijateljima i perspektivu da jednog dana zasnuje porodicu – da bi se posvetila bogu i postala kaluđerica.

Videos by VICE

Sestra Rut od 1983. godine živi u opatiji Svete Gertrude u Kolster-Aleksanderdorfu, oko sat vožnje južno od Berlina. Kao glavna predstavnica za javnost, ona je lice ovog manastira – ona razgovara sa lokalnom štampom i dočekuje goste koji su zainteresovani za istoriju opatije, ili rad njenog reda. Posetio sam sestru Rut da otkrijem šta znači biti kaluđerica. Rekla mi je da je potrebno mnogo više rada nego što se čini, i objasnila mi zašto je veoma malo verovatno da ću ja završiti u paklu.

VICE: Koliko puta dnevno zgrešite?

Sestra Rut: To zavisi od definicije greha. Jesam li proždrljiva ako pojedem dve čokoladice? Nadam se da ne, zato što sam danas pojela već tri. Po mom mišljenju, greh je kada doneseš svesnu odluku da učiniš nešto pogrešno. Oprostivi grehovi, kao kada pojedeš previše slatkiša ili piješ pivo, su u redu. Bog nije toliko strog.

Koje ste onda smrtne grehove u poslednje vreme počinili?

Verovatno zavist. Pre nekog vremena mi je bilo dozvoljeno da učestvujem na dva duhovna kursa, ali ja sam želela da pohađam i treći. Stvarno mi je smetalo kada je jednoj drugoj sestri bilo dozvoljeno da ide na treći, a meni nije, pa sam joj dugo zavidela. Srećom, jedna od najboljih stvari kod katoličke crkve je naša vera u ispoved. Ako se iskreno pokaješ zbog nečega, sveštenik može da ti oprosti u božje ime – smesta brišući tvoj greh.

Sestra Rut je sa 17 godina odlučila da postane kaluđerica.

Mislite li da bi grehovi mogli da budu oprošteni čak i Adolfu Hitleru?

Verujem da ćemo kada umremo svi imati šansu da se susretnemo sa bogom i zamolimo ga za oproštaj – pa i Adolf Hitler. Da li ćemo otići u raj ili pakao onda će zavisiti od toga koliko iskreno se kajemo. Mislim da bi u prisustvu boga čak i ljudi kao Hitler istinski razumeli nezamislivu težinu onoga što su učinili, i pokajali se. Mislim da je sasvim moguće da ću u nekom trenutku sedeti na klupi sa Hitlerom u raju.

Imali ste 17 godina kada ste odlučili da postanete kaluđerica. Šta vam nedostaje iz spoljašnjeg sveta?

Odavno je prestao da mi nedostaje moj stari život. Ali u ono vreme nije bilo lako – imala sam dečka i uzbudljiv društveni život. Ali iz nekog razloga, meni to jednostavno nije bilo dovoljno. Shvatila sam da mi je potrebno da veći deo svog života posvetim bogu, i manastir je bio savršeno mesto za to.

Postoji li išta kod crkve što vam je besmisleno?

Crkva i dalje slavi kada neka žena stupi na neki visok položaj, kao da je to nekakvo dostignuće. Činjenica da je unapređenje žena i dalje velika stvar, umesto da je normalno, me nervira.

Spolja deluje kao da kaluđerice svoje dane provode u molitvi i uređivanju bašte. Da li je to istina?

To stvarno zvuči kao fin život, zar ne? Na nesreću, nije sve tako opušteno – radimo oko pet sati dnevno. Za to vreme, ja odgovaram na pitanja novinara, razgovaram sa gostima, radim kao bibliotekarka i staram se o našem malom manastirskom časopisu. Takođe vodimo i pekaru koja proizvodi hostije za pričest, iako se neke sestre zaista staraju o tome da bašta izgleda lepo. Između svega toga, radimo ono zbog čega i jesmo ovde – molimo se. Imamo mise šest puta dnevno.

Šta biste učinili kada bi homoseksualni par želeo da se venča u crkvi?

Položaj katoličke crkve po tom pitanju je jasan, i mi se tome povinujemo. Ne obavljamo gej venčanja, niti javne blagoslove. Država je odlučila da gej brakovi budu legalni, ali za mene, brak je zajednica muškarca i žene.

Rut je javno lice manastira, bavi se upitima štampe i dočekuje goste.

Da li vam je dozvoljeno da masturbirate, ili biste time prekršili svoj zavet na čednost?

Zavet se prekrši bilo kakvim seksualnim činom. Naravno da nismo aseksualne zbog toga što živimo u manastiru, ali odlučile smo se za apstinenciju kao dar bogu. Donela sam tu odluku u svom životu, i kada bih masturbirala, bila bih veoma razočarana u sebe. Masturbacija je samo jeftina zamena za istinsko zadovoljenje.

Zar vam ne nedostaje seks, partner, ili da imate decu?

Definitivno sam zadovoljna odlukom koju sam donela. U svakom slučaju, sada imam 57 godina, tako da deca svejedno ne dolaze u obzir. Ono što mnogi ljudi ne shvataju je to da život bez partnera ne znači život bez intimnosti. Mi živimo ovde zato što smo u bliskoj vezi sa bogom. Ljubavne pesme su često veoma slične molitvama – kao hrišćanka, ja ne moram da pevam partneru, kada mogu da pevam bogu.

Koja kola Isus vozi?

Ne znam.

Krajstler!

[Kikoće se] To je teološki pogrešno, ali smešno je.

Još na VICE.com

Raj na zemlji: kalifornijske kaluđerice koje uzgajaju travu

Amerika sve manje religiozna, sve više tolerantna

Sve više mladih Britanki odlazi u časne sestre