Droge

15 najboljih dokumentaraca za gledanje na Netfliksu kada si naduvan

Buksna je pripaljena, i speman si da napuniš glavu informacijama isto kao Neo u Matriksu. Iznenada ti iskoči živopisna mreža Netfliksovog odeljka s dokumentarcima, i od samog broja stavki u odeljku ti se zavrti u glavi. Ako ne paziš, završićeš u beskrajnoj povratnoj petlji neodlučnosti, i nećeš širiti svoj um, već samo uvećati svoju anksioznost zbog toga koliko toga ima da se gleda.

Kloni se tog ukletog spiska, i umesto toga se okreni našem stručno sastavljenom spisku ispod, na kome se nalaze najbolji dokumentarci koje možeš da gledaš kada si naduvan. Da li želiš da gledaš opuštajuće snimke na kojima se istražuju lepote prirode? A vizuelno zapanjujući serijal koji slavi vrhunce ljudske kreativnosti? Ili želiš da duboko uroniš u najfacinantnije zavere koje je čovečanstvo ikada skovalo? Mi te razumemo. Zgrabi pica rolnice i navali.

Videos by VICE

Life (2009)

Pošto već čitaš ovo, sva je prilika da si već bindžovao sve Planete Zemlje i Planete Zemlje II (Ako nisi, šta onda radiš ovde, dođavola? Smotaj džokavac i smesta idi da gledaš ovo!). Život je manje čuveni Bi-Bi-Si serijal Dejvida Atenboroa, koji govori o borbi za opstanak, urođenoj svakom živom biću. U njoj postoji pregršt metafora za naše sopstvene svakodnevne izazove. Ako nikada nisi furao sa nekim kao što je ljubomorna, pohlepna džinovska australijska sipa, probaj da par nedelja izlaziš u Bušvik. – Beket Masfon, VICE novinar

Abstract (2017)

Lako je moguće da je ovo jedan od najboljih dokumentarnih serijala koji se danas mogu naći na Netfliksu. Svaka epizoda pokriva život i rad jednog dizajnera na vrhncu forme – grafički dizajn, arhitektura, dizajn patika, fotografija, unutrašnja dekoracija, ilustracija – i montirana je na način koji se poklapa sa tonom i radom subjekta. Za arhitektu Bjarkea Ingelsa imamo urnebesne, razigrane, bombastične snimke njegovih zapanjujućih zgrada i projekata, snimljene dronom. Njegova ličnost je prilično dinamična, on je tip osobe koja je izgradila karijeru koliko na svom talentu, toliko i na sposobnosti da plasira svoje ideje. Zatim tu imamo i Kristofa Nimana, čuvenog ilustratora Njujorkera, čija epizoda je snimljena na veoma tih, uvrnut način, prepuna njegovih ilustracija, ispresecana alternativnim snimcima koji opisuju njegov nespretni hod, njegov proces razmišljanja, kao i njegov proces fizičke kreacije. Za dizajnerku enterijera Ilse Kroford imamo neverovatno toplu, pametnu, konkretnu atmosferu. Dok Ingels čini da se osećaš kao da piješ smućeni sok, a Niman čini da se pomalo osećaš kao voajer koji ugrožava njegovu privatnost, epizoda sa Krofordovom je kao da ti je neko dao toplo ćebe i šolju supe, dok ležiš na plišanom kauču u obliku suncokreta. Sva epizoda je pokazna vežba načina na koji forma sreće subjekta, rame uz rame, da bi se stvorilo informativno umetničko delo o umetnosti. Ovo treba da gledaš naduvan, ovo treba da gledaš čiste glave. Jednostavno treba ovo da gledaš. – Nikol Klark, VICE novinarka

Conspiracies (2015)

Počinjući sa dramatičnim snimcima iz Drugog svetskog rata i smelim tvrdnjama da Adolf Hitler i dalje vrši ogroman uticaj, ovaj serijal nije za one sa slabim srcem. Ali ako si pripalio moćnu sativu i tražiš zečju jamu u koju ćeš da uskočiš, ovaj dvanaestodelni serijal koji se bavi svime, od vanzemaljaca do smrti Džima Morisona je gozba za paranoju izazvanu te-ha-ceom. Zavere je savršen serijal za one koji će se smejati krivim lažnim brkovima veoma posvećenog glumca u ulozi Hitlera. – BM

Get Me Roger Stone (2017)

Ako volite da vam zavere budu malo relevantnije, upijte koncentrisane loše vibracije kojima zrači nekadašnji Niksonov strateg Rodžer Stoun. Veruje se da je on čovek koji stoji iza dolaska Donalda Trampa na vlast, i njemu ne trebaju droge da bi dostigao ekstazu: on luči čistu mržnju, i uživa u tome. – BM

Minimalism (2016)

Daleko od šećerlemastih #Minimal fotografija koje dominiraju Instagramovom sekcijom Eksplor, Minimalizam je zapanjujući osvrt na efekte konzumerizma po društvo. Kao stil života, minimalizam vuče svoje korene od duhovnih vođa kao što su Buda i Isus, i filozofa, kao što je grčki učenjak Epikur, i od šezdesetih godina je popularan pokret u umetnosti. Ali teško je primeniti ove koncepte u preovlađujućoj oluji govana modernog advertajzinga i medija. Nakon poduvanog pajpa i gledanja ovog osamdesetominutnog manifesta, možda ćeš na kraju pobacati svu svoju odeću i isprazniti stan, osim novog kauča iz Vest Elma. – Beket

Flight of the Butterflies (2012)

Šest reči: lepet leptirovih krila na usporenom snimku. Treba li išta još da dodam?

Chef’s Table (2015)

Ovaj dokumentarni serijal su s pravom dosta ribali, zbog toga što je pretenciozan i nadalje promoviše predstavu da su muškarci „autori“ u kulturi hrane (Potpuno raskrinkavanje: ja sam prestala da ga gledam posle prve sezone, zbog toga što je u njoj bilo toliko malo žena.). Ali vredi odgledati par epizoda – ne može se poreći da nema drugih emisija o hrani koje su ovoliko vizuelno zadivljujuće. I dok se većina emisija o hrani na Netfliksu fokusira samo na pravljenje peciva ili na kompetitivne aspekte kuvanja, ovde se samo prikazuju neverovatna, umetnička jela. Izbor Osterije Franćeskane za prvu epizodu je nepogrešiv, a jela su arhitektonske prirode, i iz blizine deluju kao postmoderne skulpture. – NC

Dirty Money (2018)

Grebeš prašinu sa dna svoje mrvilice? Upao si u nedozvoljen minus na računu? Imaš napad anksioznosti zbog studentskog kredita? Pa, napuni tu poslednju lulicu i valjaj se u svojoj depresiji gledajući ovo Netfliksovo viđenje naše distopijske kasnokapitalističke ekonomske noćne more. Definitivno odgledaj epizodu sa Martinom Škrelijem. Ima srećan kraj. – Majkl Bolen, direktor strategija sadržaja.

The World’s Most Extraordinary Homes (2017)

Britanski arhitekta i glumica istražuju „nekonvencijane domove na ekstremnim mestima“. Ako želiš blag, estetski stimulativan rad, ovo je za tebe. U svakoj šezdesetominutnoj epizodi, ovaj par posećuje spektakularne domove u određenom okruženju – „planina“, „šuma“, „obala“ i „pod zezmljom“. Raskošne i raznovrsne vizualije su savršenstvo za oko za svakog duvača koji želi da ga opusti i zadivi jedinstvena arhitektura i impresivni dizajn, a dva voditelja su dovoljno zabavna da ti održe pažnju (ili su dovoljno Britanci da te uspavaju na kauču. Obe opcije su prihvatljive.). – Meredit Balkus, pomoćnica urednika, Global

Cosmos (2014)


Dopadljive slike svemira. Nil DeGras Tajson svojim baršunastim baritonom imitira Karla Sagana, u velikom, lažnom svemirskom brodu. Perspektiva o tome koliko si sićušan, dok lebdiš na zrncu prašine u beskonačnom klupku koju nazivamo stvarnošću. Kosmos je stvarno jedini izgovor da posegneš za svojim veštinama pravljenja svemirskog bonga koje si izbrusio u srednjoj školi. „To je zbog teme, ljudi“. A takođe nećeš imati osećaj krivice ako još jednom naručiš tajlandsku klopu – to stvarno nije važno u široj slici stvari, zar ne? – BM

World War II in Colour (2009)

https://www.youtube.com/watch?v=-Vn8fmKj9p0

Zakucao si se za kauč? Ne planiraš da mrdneš otprilike trinaest sati? Zavali se, opusti se, i gledaj najbolju dokumentarnu seriju o Drugom svetskom ratu na Netfliksu. – MB

Sky Ladder: The Art of Cai Guo-Qiang (2016)

Ovaj kineski umetnik je u suštini mađioničar. Cai Gup-Kjang koristi pirotehniku da bi stvarao neverovatno dirljivu umetnost, kao što su njegove ikonične Nebeske merdevine, fizičko otelotvorenje njegove povezanosti sa pokojnom bakom. Itekako vredi gledanja sa titlovima, da bi dopustio da te eksplozivni prizori njegove magije preplave. – BM

Explained (2018)

Objašnjeno je Voksov program koji je najsvojstveniji Voksu. Ovi dvadesetominutni videi sa objašnjenjima kreću se od onih stvari o kojima misliš da znaš sve, kao što je monogamija, do stvari sa kojima baš i nisi upoznat, kao što je korejska pop muzika. Prepuni su zabavnih animacija i arhivskih snimaka, a svi intervjui su sa stručnjacima koji objašnjavaju bazične koncepte kao da to čine petogodišnjacima, što je idealno nakon uživanja u „pečenom“ italijanskom plavom patlidžanu.

Take Your Pills (2018)

Pomalo naporan dokumentarac o zloupotrebi aderala, naročito u studentskim domovima. Kritičari su se nadali da će za stimulisanje akademskog i profesionalnog učinka učiniti ono što je Ikar za doping u sportu. Razočaranje delom svakako potiče iz spoznaje da visoko obrazovanje i stalan posao nisu ni toliko seksi, ni toliko glamurozni (niti je ulog toliko trenutno visok) kao sport. Pa šta, imaš dilera droge na faksu. Imaš ADHD poremećaj i potrebno ti je stimulativno sredstvo da bi bio u stanju da obaviš posao – to je ispravna upotreba aderala. Činjenica da količina koja ti je potrebna za postizanje istog rezultata vremenom biva sve veća nije nikakva posebna novost. Mada, deo na koji bih ja premotao je priča o čoveku koji je uzimao aderal na svom finansijskom poslu, da bi ostao budan nekoliko dana i ispunio rok. Njegov partner na projektu završio u bolnici. Onda je pozvao svog kolegu u bolnicu da vidi kako je, a kolega ga je zamolio da mu „prokrijumčari još posla“. Na neki način bih voleo da su malo dublje zakpali po poznom kapitalizmu i neoliberalizmu. Ali nećeš rizikovati ako pustiš da ovo ide u pozadini kada si naduvan. – NC

Paris Is Burning (1990)

Pariz gori je umetničko delo, bez obzira da li si trezan ili naduvan, ali mnogo više puta ćeš se raspekmeziti ako si ovo drugo. On istražuje njujoršku klupsku kulturu osamdesetih i ranih devedesetih, na koju je veliki uticaj imala ne samo kriza zbog AIDS-a, već i ekonomski i socijalni faktori – tako da ponekad biva prilično težak za gledanje, ali u dobrom i bitnom smislu. Mnogi od onih koji su gledali Pariz gori verovatno nisu bili deo te klupske scene, ali iz nekog razloga (možda sam samo naduvana, ne znam) ovaj dokumentarac te učini nostalgičnim za svet koji nisi lično iskusio. – Ana Ajovin, urednica društvene rubrike