Institucije

Političkim institucijama u Srbiji se i dalje slabo veruje

Evo šta kažu rezultati najnovijeg istraživanja kampanje “Tvoj glas je bitan”
5.1.21
Zgrada Narodne Skupstine
Fotografija: Flickr, korisnik Jovan Marković

Ključ svakog odnosa u životu jeste poverenje. Stvar koja se teško stiče, a lako gubi. Poverenje je i osnova funkcionisanja društva i zato na spisku onih kojima ne verujemo nikako ne bi trebalo da budu institucije koje nas predstavljaju kao građane u ovom društvu.

Ljudi koji rade u njima po definiciji zastupaju naše interese - ali šta se dešava kada primetimo da je njihov jedini interes takav da njihova stražnjica što duže udobno sedi u fotelji?

Reklame

Tada nestaje poverenje, a sa poverenjem i interesovanje. Više nam nije bitno ko sedi u toj fotelji, pa ona ostaje bez nadzora. Postajemo toliko pasivni, ne pamtimo ni imena ljudi koji se smenjuju na funkcijama. Pružamo im mogućnost da postanu marionete koje naše interese prodaju nekome  za svoje lične, najčešće sitne.

Državne institucije bi takođe trebalo da rešavaju naše probleme. Ako nikome ne verujemo, nikome se nećemo obratiti za pomoć. A kako se problem sam od sebe ne da rešiti, u nekom trenutku uzećemo stvar „u svoje ruke“. Tada nas naša pasivnost, politička nepismenost i parola „gledam svoja posla“ lako mogu odvesti u ćorsokak pa čak i dovesti do razdora društva i kraha institucija i mehanizama države.

Veruje se da su mladi nešto politički pismeniji i svesniji situacije. Međutim, istraživanje kampanje #Tvojglasjebitan pokazuje nam da i oni radije biraju ulogu nemog posmatrača. Naime, pomenuta kampanja sprovela je online istraživanje o poverenju u državne institucije. 659 ispitanika, od toga više od polovine mlađih od 23 godine odgovorilo je na kratka pitanja i time iskazalo svoj stav o trenutnoj političkoj situaciji i samim institucijama.

Aleksandar Tasić, jedan od koordinatora kampanje u saopštenju za javnost navodi da mladi danas čine oko 17% ukupnog stanovništva Srbije. “Važno je znati njihov stav prema donosiocima odluka,” stoji u saopštenju. “Ono što zabrinjava jeste da mladi nemaju poverenja ni u jednu instituciju, kao i to da smatraju da se malo toga može promeniti glasanjem. Na nama je da, u narednom periodu, motivišemo mlade da uzmu aktivno učešće u političkim dešavanjima i vrše pritisak na sve institucije. Samo tako se može vratiti poverenje građana, posebno mladih”, izjavio je Tasić.

Reklame

Teritorijalne, etičke, obrazovne karakteristike ispitanika ovog istraživanja bile su šarenolike, što se nažalost ne može reći i za njihove odgovore. 

Više od 50% ispitanika se o dnevno-političkim dešavanjima inmformiše na dnevnom nivou, ali manje od 30% veruje da njihov glas može nešto da promeni. Preko 60% njih uopšte ne veruje političkim strankama. To nas dovodi do zaključka da su oni dobro upoznati sa trenutnim dešavanjima, ali da nijednu političku opciju ne vide kao relevantnu. Očekivano, onaj kome se najmanje veruje jeste predsednik, za koga je poverenje izrazilo 72% učesnika ovog istraživanja. U stopu ga prate Skupština i Vlada, kojima ne veruje više od polovine ispitanika.

Kada se radi o instucijama koje su u svakodnevnom kontaknu sa građanima, situacija nikako nije povoljnija. Zaštitniku građana poverenje poklanja svega 2% ispitanika, dok predsedniku opštine/grada u kom živi veruje 31 ispitanik (4,7%). Na zlatnoj sredini nalaze se nevladine organizacije sa poverenjem od 30%. Izgleda da više verujemo onima koji platu ne primaju iz državne kase.

Kampanja #TvojGlasJeBitan, koja  je sprovela ovo istaživanje, usmerena je  na pozitivnu retoriku, te moderne načine komunikacije i marketinga, s ciljem povećanja izlaznosti na sledećim izborima, uz fokus na mlade ljude. Prema analizi Republičke izborne komisije, uočava se trend opadanja izlaznosti na izbore u Srbiji. Procenat birača koji su glasali na Parlamentarnim izborima 2012. godine bio je 57%, 2016. godine 56% dok je 2020. godine izlaznost bila oko 49%.

Reklame

Ova kampanja, kroz svoje potpuno neideološko i nestranačko delovanje, za cilj ima da se poveća izlaznost, politička pismenost i popularizacija politike. Kampanja u Srbiji postoji oko pola godine i broji oko 20 aktivnih članova. Zbog neizvesne epidemiološke situacije koja je obležila ovu godinu, terenske aktivnosti još uvek nisu započete, ali na mrežama članovi kampanje svakodnevno komuniciraju sa mladima i od njih dobijaju pozitivan feedback.  U okviru kampanje, takođe se sprovode i medijske aktivnosti.

O tome kako će ovo istaživanje uticati na dalje korake kampanje razgovarali smo sa koordinatorkom Nađom Radović.

“Istraživanje nam predstavlja dobru podlogu za dalji rad i aktivnosti sa kojima ćemo ubrzo krenuti i na terenu,” kaže Nađa za VICE Srbija. “Samo neke od aktivnosti jesu radionice medijske i političke pismenosti, zatim simulacija izbornog dana. One će biti namjenjene prije svega srednjoškolcima koji su stekli ili tek treba da steknu biračko pravo,” objašnjava ona.

Nađa dalje objašnjava zbog čega su mladi ljudi toliko važni u izbornom procesu, uprkos tome što se mnogima možda i ne čini da je tako. “Zanimljiv je podatak da u periodu od jednog izbornog ciklusa, što je period od 4 godine, pravo glasa stekne toliki broj mladih ljudi da bi mogli sami da prebace neku političku opciju preko cenzusa tj. uvedu je u Narodnu skupštinu.”

Podaci nam govore da je situacija u Srbiji crna. Pred nama su dve izborne godine, u kojima imamo priliku da je malo prekrečimo, da bar damo naznake sivila. Pitanje koje ostaje da lebdi u vazduhu jeste: ko će zadobiti poverenje naroda koji je previše puta izigran?

Jer, ako se ovako nastavi mladi će svoje poverenje ukazati institucijama u nekim drugim zemljama, a ovde će ostati ljudi kojima je svejedno. Oni kojima je bitniji rijaliti od smanjenja plate, koji se ne pitaju zašto je struja poskupela. Oni koji pune državnu kasu, a ne umeju ili ne žele da iskoriste svoje pravo da je kontrolišu.