​„Kao sekta“: napuštanje sveta onlajn teorija zavere

Stefani Vitšir verovala je u razne stvari: da su vanzemaljci zarobljeni u Oblasti 51; da Treći rajh i dalje tajno operiše, u saradnji sa Iluminatima; da vladajuća elita truje narod koristeći izduvne gasove aviona.

Ova tridesetpetogodišnja Nemica godinama je živela i radila u društvu teoretičara zavere, da bi se na kraju ipak povukla i počela da upozorava na opasnost koju predstavlja širenje teorija o Trećem rajhu i kemtrejlsu, odnosno o ideji da tragove po nebu ostavljaju toksični gasovi svesno ispušteni iz aviona. Danas Stefani i njen muž Kai putem Fejsbuk i Tviter naloga pod nazivom Die lockere Schraube („Labav šraf") provociraju gnev nekadašnjih kolega teoretičara.

Vitšir se po prvi put upustila u svet teorija zavere pošto je odgledala dokumentarac koji je izneo niz navodnih nedoslednosti u zvaničnoj verziji terorističkih napada 11. septembra. „Odmah je otišla da izgugla zavera 9/11," kaže Kai za Broadly. Vitšir se brzo navukla. „Počela je da priča o eliti i Iluminatima… u jednom trenutku je sve to prestalo da mi zvuči zabavno. Više nisam mogao da pričam sa njom. Nije htela da sluša, blokirala je svaki pokušaj razumne rasprave."

Na internetu je Vitšir pronašla istomišljenike. „Tako je to išlo," piše ona. „Imala sam prijateljicu koja se ložila na iste zavere, i dobro smo se slagale. Verovale smo u iste stvari, čitale iste forume, pričale o svemu i svačemu; uglavnom smo bile istog mišljenja". Vitšir je osetila da je poznanici sa interneta prihvataju, ljudi koji bi ismejali svaki pokušaj da se teorije spolja ospore i demantuju. „Osobe drugačijeg mišljenja ili su predstavljale sistem, ili su radile za pare. Zvali smo ih beslovesnim ovcama."

Na vrhuncu opsesije (posebno u pogledu kemtrejls), Vitšir je pratila razne grupe na Fejsbuku, bila član Allmystery foruma, i aktivno delila svoje stavove na YouTube. Avgusta 2012., njena najbolja prijateljica u ovoj onlajn zajednici počela je da sumnja i protivi se nekim teorijama. Postepeno je izlazila iz sveta koji su ona i Vitšir delile.

„Naglo se menjala, iz dana u dan. Sve stavove je izmenila," kaže Vitšir. Počele su da nadugačko i naširoko raspravljaju o tome koliko teorije zavere imaju smisla, a Vitšir je s vremenom i sama postajala sve kritičnija. „Bila mi je to najbolja drugarica, nisam mogla da je zanemarim." Počela je da postavlja pitanja, da ističe kontradikcije. Na kraju se potpuno povukla: „Na leto 2013., najzad sam se odrekla svog tog sranja."

Mesecima je radila na tome da ospori teorije zavere u koje je nekad verovala, i po prvi put počela da istražuje celu stvar. „Na kraju sam pomislila, bože, pa ona moja drugarica je bila u pravu. Šokiralo me je to. Taj trenutak kad shvatiš da si toliko vremena i novca potrošila praveći budalu od sebe. Užas. Osetila sam se postiđeno, htela sam da se zavučem negde i nestanem. Mislila sam na porodicu, na sestru i muža i sve ono što sam im govorila."

Vitšir je pokušala da podeli svoja otkrića na forumima koje je ranije posećivala. „Imala sam od starta potrebu da im otvorim oči, ali ubrzo sam shvatila da to njih ne zanima. Osim na onom većem Allmystery forumu koji je dosta šarolik, manje grupe kemtrejls verujućih su izolovane, drže se za sebe. Kad sam počela da im govorim da nešto ipak nije u redu sa svim tim, postali su jako agresivni, i to momentalno. Kontradikcija nikad nije dobrodošla. Neki od njih bili su naši stari prijatelji, znali su ko smo Kai i ja, gde živimo. Odjednom su se na internetu pojavila naša puna imena i adresa. Zvali su me kučkom, kurvom, pičkom, govorili da bolje gledam svoja posla, optuživali me da sam ih izdala i sad radim za vladajuću elitu."

Za sve nas van ovih grupa, posebno je značajno kako teoretičari zavera regrutuju nove sledbenike. „Nekad je bio običaj da, kad naiđeš na nekog neupućenog, samo mu pošalješ link do YouTube videa ili mu kažeš 'Pogledaj nebo! Zar nije očigledno šta nam rade?!' Nije bio običaj da se ulazi u detalje i tehničke specifikacije, samo mu ponudiš objašnjenje koje zvuči razumno, smisleno, osnovano – jednom rečju, kao da je naučno. I onda mu daš vremena da o svemu razmisli."

Kada je Vitšir počela da piše blog i proziva neke istaknute teoretičare, njeni bivši prijatelji nisu baš bili zadovoljno. Usledila je knjiga i više medijskih nastupa. Vitšir kaže da su joj slali pretnje smrću; smatra da ne bi trebalo da ih zanemari ove pretnje samo zato što joj stižu putem interneta.

„Znamo da postoji potencijalna opasnost," kaže Bernd Harder u odgovoru na pitanje o opasnosti koju teoretičari zavere predstavljaju. Harder je pisac, novinar, i glasnogovornik GWUP (Udruženja za naučnu istragu paranaučnih pojava), grupe posvećene istragama i osporavanju popularnih fenomena kao što su kemtrejls. U Nemačkoj navodno postoji oko 3,000 teoretičara zavete, iako Harder kaže da „oni više vole da o sebi misle globalno."

Po Harderu, ovi ljudi mahom komuniciraju sa istomišljenicima i izbegavaju kontakt sa realnošću, što ih često čini radikalno agresivnim. „Stepen radikalizacije zavisi od toga koliko je određena osoba upletena, koliko umišlja da je ugrožava fiktivna pretnja," dodaje on. „Kemtrejls se obično doživljavaju kao direktna pretnja po zdravlje i život, smatra se da iza nje stoji sveobuhvatna društvena zavera. Sa druge strane, oni koji veruju da je Zemlja ravna ploča prosto misle da je u pitanju skandal unutar naučne zajednice."

Vitšir kaže da se ne završava sve na pretnjama upućenim bivšim članovima i pripadnicima medija. „Iz današnje perspektive, sve mi to deluje kao sekta. U startu bude primamljivo, tajno znanje kome većina nema pristup, prilika da prosvetliš druge. Članovi zajednice su vrlo bliski, postoji interna hijerarhija i tako dalje. Tek kad sam ih napustila, shvatila sam koliki su pritisak vršili – ljude drugačijeg mišljenja su agresivno i sistematski napadali, blokirali, uklanjali. Mene su pratili, beležili sve što radim. Sličnosti između toga i kulta kao što je Sajentologija su mnogobrojne. Za mene tu nema razlike."

Sociolog Andreas Anton iz Instituta za psihologiju i duševno zdravlje u Frajburgu jedan je od autora knjige pod naslovom „Sociologija konspirativnog mišljenja". On ne pristaje da na teoretičare zavere gleda kao na sektu. „Ne bi trebalo teretiti ih za patologiju ili karakterisati ih kao poremećene. Kad se to desilo teoretičarima zavere oko 9/11, rasprava je dalje tekla samo u pravcu stigmatizacije."

Iako teoretičari zavere poštuju određenu hijerarhiju i imaju zajedničke ciljeve, Anton ističe da je kontakt između članova u najvećoj meri virtualne prirode – dok u pravom kultu obično postoji aspekt fizičke prinude.

„Zanimljivo mi je sa kolikom žustrinom obe strane odbacuju sve argumente koje njima suprotstavljeni pokušaju da iznesu. Takođe je primećeno da što manje sledbenika određena teorija ima – a ljudi koji veruju u kemtrejls su relativno malobrojni – to manje šanse ima da započne stvarnu javnu raspravu. Shodno tome, kad teorija stekne marginalni status, oni koji u nju veruju postaju još više tvrdoglavi i zatvoreni. Ne treba ih zanemariti, jer je strah koji osećaju za njih potpuno stvaran. Niko se time ne bavi iz zabave; to su iskreno uplašeni i smrtno ozbiljni ljudi."

Stefani Vitšir iz prve ruke svedoči o tome koliko su neki od teoretičara zavere ozbiljni u odbrani svojih strahova od podsmeha. „Nailazila sam negde na stvari od kojih sam morala da se zapitam, dobro, da li ste vi normalni? Neki kažu da priželjkuju smrt jer više ne mogu da se bore, neki najavljuju samoubistva. Jedan je čak javno pozivao Iluminate da dođu i ubiju ga. Ne idemi to u glavu. To onda više nije stvar mišljenja, kad kažu da žele da ugroze sebe ili druge. Ima u tim grupama ozbiljno poremećenih ljudi koji svoja verovanja ne umeju da izraze mirno."

Kao što je nekad pokušala da neverujućima donese istinu o kemtrejls pretnji, danas Vitšir pokušava da preobrati bivše istomišljenike. „U suštini je ista stvar, kao da pričam zidu. Kao što nekad moji roditelji nisu hteli ni da čuju za moje teorije, danas kemtrejlci odbijaju da čuju zašto nisu u pravu. Istina, i onda sam bila ubeđena da znam kako stvari stoje, ali danas ipak nema sumnje: činjenice važe za sve nas."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu