FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

U naselju prikolica u kom žive osuđeni seksualni prestupnici

Na Floridi, kao i u mnogim drugim državama, seksualnim prestupnicima obično ne dozvoljavaju da žive u blizini mesta gde se okupljaju deca.
7.6.16

Džejmi Tarner, levo, učestvuje u terapiji u Parku perverznjaka. Fotografija je vlasništvo The Film Sales Company. Fotografija: Lasse Barkfors

Džejmi Tarner je upropastio sebi život kada je imao 22 godine. Tražio je pažnju i odgovorio starijoj ženi koja je tražila seks preko Kregslista. Žena je navodno imala 30 godina, ali je napisala da želi da u tome učestvuje i njena ćerka, koja je tinejdžerka. Žena je insistirala, tvrdio je Tarner kasnije na savetovanju – neprekidno je navaljivala.

Kada se Tarner konačno pojavio tamo gde je mislio da je kuća te žene, policajci u civilu su ga uhapsili i stavili mu lisice na ruke, u stilu Uhvati predatora.

Reklame

Kada je izašao iz zatvora, život se Tarneru nije mnogo popravio. Na Floridi, kao i u mnogim drugim državama, seksualnim prestupnicima obično ne dozvoljavaju da žive u blizini mesta gde se okupljaju deca. Šta više, toliko je teško naći prebivalište koje nije u blizini neke škole, parka, igrališta ili obdaništa, da se pročulo da službenici za uslovnu slobodu u Majamiju dovoze ljude ispod mosta, u nedostatku boljih opcija (A čak i u tom slučaju, izgleda da krše zakon.). Kada se Tarneru približio kraj kazne, jedana od službenica zatvora mu je pomogla da pogleda nekoliko adresa, da bi video kuda može da ode.

„Proverila je adresu mog oca, koja je bila savršena", kaže za VICE Tarner, koji sada ima 27 godina. „Ali kreten od službenika za uslovnu slobodu je to odbio, i rekao da tamo postoji zajednički bazen. A nisam mogao da odem da živim kod mame, zato što živi dvestotinjak metara od jednog igrališta".

Umesto toga, na kraju je iznajmio sobu u „pravoj buvari" od hotela, čiji vlasnici smeštaju po tri seksualna prestupnika u jednu sobu, koju moraju da plaćaju nedeljno. Ali dan pre njegovog puštanja, soba je izdata nekom drugom. Tarner se uspaničio, jer je čuo da seksualne prestupnike koji nemaju trajnu prijavu boravka po završetku izdržavanja kazne smesta šalju u okružni zatvor.

Srećom po Tarnera, ogrebao se za jedno od poželjnih 120 mesta u parku za kamp prikolice Palas, u Sent Petersburgu, gde je postao tema novog dokumentarca pod nazivom Park perverznjaka . Ovaj film, nagrađen na Sandensu, čija je je premijera u Njujorku u petak, je studija jednog od nekoliko mesta u Americi namenjenih isključivo seksualnim prestupnicima. Nudi seriju nepokolebljivih portreta ljudi koji su učinili nešto užasno, i nekako moraju da žive sa svojom prošlošću.

Reklame

Skandinavski filmski autori Frida i Lase Barkfors su čitali o Palasu u danskim novinama, i stekli predstavu da je to samoodrživo, gotovo zadružno mesto gde stanari pružaju usluge jedni drugima i retko stupaju u kontakt sa spoljašnjim svetom. Kada su 2010. prvi put otišli tamo, shvatili su da je Palas u stvarnosti dom floridske pravosudne tranzicije, program osmišljen da pomogne prestupnicima da se reintegrišu u društvo koje bi želelo da oni zauvek nestanu.

Iako to nije bilo ono što su očekivali, ipak su počeli da snimaju, iako su isprva bili suviše uplašeni da se odvoje jedno od drugog dok to čine. Kao što može i da se pretpostavi, nešto od onoga što su čuli je naprosto zastrašujuće. Na primer, film počinje sa jednim očigledno drogiranim čovekom koji se trese i opisuje kako je bio odbijen kada je zatražio seks, i kako je na to reagovao tako što se odvezao u Meksiko, oteo jednu devojčicu i silovao je u pustinji.

„Postarala sam se za to da mi sedimo između njega i vrata, a ne obrnuto", rekla mi je Frida.

Ali njoj je bilo važno da film počne sa najneprijatnijim mogućim intervjuom, da publika ne bi pomisila da pokušavaju da umanje važnost zlostavljanja. To je bila strategija i sa pripovedačke strane.

„Želeli smo da film dočara osećaj koji smo mi imali kada smo prvi put došli u park", rekao mi je Lese. „Bili smo uplašeni kada smo prvi put došli, i polako smo shvatali o čemu se ovde radi, i želeli smo i da gledaoce povedemo na isto takvo putovanje".

Slika je vlasništvo The Film Sales Company. Fotografija: Lase Barkfors

Međutim, Park perverznjaka ipak makar donekle humanizuje ljude koje obično smatramo bezdušnim čudovištima. Neki su prikazani tako da i sami ispadaju žrtve, kao što je Vilijam Fueri, domar parka. Kaže da ga je u detinjstvu dadilja milovala, i da je kao tinejdžer jednoj devojci napravio dete. Kada je rešio da se uozbilji i ode u mornaricu, Fueri je ponovo upao u nevlju, kada su mu se porodična kola pokvarila na putu za Čikago. Dok je on tražio pomoć, neki pijani vozač je ubio njegovu ženu i jednogodišnjeg sina. Kasnije, kada je bio sa jednom drugom ženom, njena ćerka je došla da prespava kod njih. On kaže da je ležao u krevetu, pušio džoint i masturbirao na pornografiju, kada je devojčica ušla u sobu. Ispričala je svojim roditeljima šta se dogodilo, i oni su insistirali da ju je zlostavljao, iako je devojčica rekla da nije, po Feurovim rečima.

Reklame

Dobio je pet godina zatvora uslovno, ali je završio u zatvoru zbog nečistog urina.

___________________________________________________________________________Pogledajte VICE film Najveće dupe u Brazilu

___________________________________________________________________________

Komplikovaniji od toga je primer Trejsi Lin Hačinson, koja kaže da su je u detinjstvu silovali njen otac i njegovi prijatelji, i da je kada je odrasla bila sa ocem u seksualnoj vezi. Kasnije je na internetu upoznala čoveka koji joj je rekao da će da joj pošalje pare ako ima seks sa svojim osmogodišnjim sinom. Hačinson je isprva pristala, zatim je oklevala, ali je na kraju počinila taj zločin. Ali s obzirom na njena iskustva sa incestom, nejasno je da li je u trenutku kada je to radila razumela koliko je to pogrešno. A iako u parku postoji savetovalište, Hačinsonova je rekla autorima filma da je to bio prvi put da se nekome u potpunosti ispovedila.

Suvišno je reći da je tema filma daleko od svetle, ali fascinantno je gledati ljude kako u kameru govore stvari koje se graniče sa neizrecivim – i to kroz suze. Možda je to samo pornografija nesreće. Ali takođe je jedinstveno zbunjujuće, pa čak i nadrealno osećati empatiju prema ljudima koji su osuđeni zbog nanošenja zla deci. A film dobrim svojim delom postavlja pitanje koliko još Amerika mora da kazni ljude koji su već odslužili zatvorske kazne, naročito one koji pokazuju iskreno kajanje. S obzirom da se broj seksualnih prestupnika na Floridi više nego udvostručio tokom protekle decenije, pitanje šta činiti s njima je još bitnije nego kada je film sniman.

Ipak, Frida ostaje pri tvrdnji da ona i njen partner nisu imali nameru da snime „angažovani" film. „Ako ga ljudi pogledaju i pomisle da bi trebalo bolje da se ophodimo prema tim ljudima, to je sjajno", kaže ona. „Ako ne, onda u redu. Samo smo želeli da ljudi vide i drugu stranu".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu