Većina mladih brine zbog gorućih tema, ali ne dovoljno da bi preduzeli nešto

Prema rezultatima nedavno završene neformalne ankete, samo trećina milenijalsa, mladih koji su punoletstvo dočekali sa dolaskom 21. veka, zaista učini nešto po pitanjima koja ih brinu, sem pisanija po Fejsbuku. Ispitivanje hiljadu ljudi uzrasta od 18 do 25 godina u okviru kampanje #INOURHANDS kompanije The Body Shop pokazalo je da "68 odsto mladih pričaju o pitanjima poput zlostavljanja životinja i ljudskim pravima i na internetu i u stvarnom životu, samo 36 odsto je učestvovalo u nekoj akciji organizovanoj po tim pitanjima, a još i manje, 23 odsto, izašlo je na ulice u znak protesta", piše Indipendent.

Taj nedostatak volje za akciju svakako je odigrao ulogu na izborima u Americi. Prema analizi Centra za informacije i istraživanje građanskog pokreta i aktivnosti (CIRCLE), nevladine organizacije pri Univerzitetu Tafts, oko polovine glasača uzrasta od 18 do 29 godina je izašlo na izbore u Americi 9. novembra.

The Millennial Impact Project, studija o mladima rođenim u poslednje dve decenije 20. veka i njihovoj posvećenosti društvenim pitanjima tokom izbornog perioda, potvrdila je rezultate ankete The Body Shopa. U poslednjem izveštaju, objavljenom pre predsedničkih izbora 9. novembra, istraživači su utvrdili da "milenijalsi sebe smatraju aktivistima, ali ne pokazuju jaku sklonost prema direktnoj akciji u podršci ili protivljenju određenom pitanju."

Derik Feldman je predsednik agencije Achieve koja je sprovodila istraživanje za projekat o milenijalsima. Kaže da većina javnosti želi društvene promene, ali najčešće nema vremena za to. "Mozak uvek traži putanju najmanjeg otpora", izjavio je za Broadly, "što znači da se stalno trudi da učini nešto na najekonomičniji mogući način da bi zadovoljio najbržu potrebu. Mozak bi mogao da kaže: 'Pokažite drugima da brinete, ali možda baš i ne morate da izlazite na ulice ili se dobrovoljno priključite tim aktivnostima'. Poput onog, kako da oslabim a da ne vežbam?"

Društveni mediji, objašnjava on, omogućavaju ljudima "da bar nešto rade, umesto ničeg."

Nije u pitanju da mladi ne razmišljaju i ne brinu o "višem cilju", jaže Feldman. "U svim našim istraživanjima, svi ispitanici zaokružuju 'da, želim da postupam dobro, želim da uradim nešto, želim da budem rešenje za nešto veće i bolje nego sad', ali ne i da delaju."

Da bi se prevazišli "pasivni oblici podrške" i zauzele mnogo aktivističkije uloge, mladi treba da znaju šta je sledeći korak, kaže Feldman. On smatra da neprofitne i druge nevladine organizacije moraju da se "nađu na pola puta" sa mladima i predstave im mogućnosti akcije. Dok, naravno, ljudi treba da preduzmu inicijativu kada se radi o podsticanju društvenih promena, kaže, nemaju svi u sebi "ono nešto" da postanu tvrdokorni aktivisti tik po razumevanju važnosti pitanja. Ljudi, kaže on, ponekad "moraju da budu povedeni da krenu, delaju i učine nešto."

Na pitanje da li su milenijalsi zaista najapatičnija generacija poslednjih godina, Feldman se samo nasmejao. "Siguran sam da je svaka generacija apatična na neki način. No, ljudi su većinom empatični, a kada je glavni cilj pomaganje drugim ljudima, dolazi do većeg učestvovanja."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu