FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Kad odeš iz Srbije da čuvaš decu u inostranstvu, pripremi se da budeš usamljen

Nije da si baš moderna Pepeljuga plus dadilja, već je usamljenost sastavni deo takvog posla.
8.11.16
Emily Poisel via Flickr

Da mladi odlaze iz Srbije na sve načine je bajata vest i više nikome nije čudno kad na prste jedne ruke pobroji sve prijatelje koji su mu ostali u Srbiji. Ili je u pitanju školovanje, ili odeš preko rodbinskih veza ili udadbenih okolnosti. Mada, nije mali procenat devojaka koje se odlučuju da čuvaju tuđu decu i zarade fine pare po Nemačkoj, Švajcarskoj i drugim zemljama. Iz razgovora sa nekoliko njih, shvatam da to i nije tako lako. Nije da si baš moderna Pepeljuga plus dadilja, već je usamljenost sastavni deo takvog posla. Agencije koje se bave posredovanjem između porodica kojima je potrebna bebisiterka i devojaka koje imaju želju da se bave takvim poslom dobro funkcionišu, pa ne čudi činjenica da se zbog ne baš sjajnih uslova u Srbiji, mnoge devojke, sa diplomom pod rukom, odlučuju da čuvaju decu po inostranstvu.

Reklame

Sve to zvuči super i zanimljivo. Ali da li je stvarno tako? Šta ti to zapravo vidiš i koga ti to upoznaš, ili staviš svoj pravi život na čekanje, odeš tamo tri meseca, vodiš računa o klincima kao da su tvoji i onda se vratiš svojim prijateljima, nastaviš tri meseca život malo lagodnije sa tim zarađenim parama, pa opet zapališ preko i sve tako u krug? Ako pri tom, naučiš i jezik, eto dodatnog plusa i novih mogućnosti da i u budućnosti odeš negde drugde, možda čuvaš svoju decu, a ne tuđu.

Bojana Mitrović je studentkinja, ima 24 godine i trenutno je na takvom programu u malom mestu blizu Ženeve. Radno vreme je takvo da ima vikende slobodne, a kako sam shvatila, dadiljama vikend nije isto što i nama ostalim smrtnicima.

Fotografije dobijene uz saglasnost

- Kad ostanem sama, uhvate me momenti nostalgije. Nedostaju mi porodica i prijatelji, a slobodne vikende koristim da putujem. Pošto sam blizu granice sa Francuskom, trudim se da vikendima putujem tamo, da što više vidim i obiđem. Nisam do sada upoznala nekog sa kime bih provodila vreme, svi kontakti koje sam imala su iz parka dok sam bila sa decom. Iako su svi ljubazni i druželjubivi, takvi kontakti su površni i nemam baš nekog koga bih na slobodan dan pozvala na pivo, a o izlasku ni ne pomišljam – kaže ona.

U zavisnosti od toga gde radiš, u kom periodu godine i koliko ti je posao zahtevan, možeš i da znaš šta da očekuješ. Da li ćeš biti sam ili će te sreća pogledati pa ćeš osim mama, tata i dečice sresti i skontati se sa još nekim, ne zavisi samo od tebe.

Reklame

Jelena Božić ima 27 godina, a trenutno je na master studijama u Lozani. Još na osnovnim studijama je putovala u Francusku i čuvala decu, a ona im nešto drugačije iskustvo. Mahom je imala društva, a u onim trenucima kada nije, samoća joj nije teško padala kao ni bilo šta drugo.

Jelena Božić

- Već prve godine kada sam upoznala sam dve devojke iz Nemačke koje su se bavile istim poslom, sa kojima sam ostala u kontaktu. U slobodno vreme išle smo na plažu ili u šetnje po obližnjem mestu. Iako je moj primarni cilj bio učenje jezika, a mesto nije imalo školu jezika, ja sam to nadoknađivala tako što sam putovala i upoznavala novu sredinu. Ako nismo išle na plažu, onda smo putovale i obilazile Azurnu obalu – kaže Jelena.

Tek iz razgovora sa ovim devojkama skontam da to nije klasičan posao. Nemaš fiksno radno vreme, a ta porodica u kojoj radiš postaje tvoja. Tu si i deliš i dobro i loše sa njima. Međutim, šta kad je tebi loše, kad ti nimalo nije do putovanja, kad ti odjednom Alpi i nisu toliko lepi, a kad pogledaš kroz prozor vidiš samo krave, koje nimalo ne liče na one iz reklame za Milku.

- Onda radi skajp. Nije isto, ali bar na taj način uspem da se osetim malo bolje. Kad vidim svoje prijatelje i prepričam im neku situaciju, bude mi lakše. Nema konkretnih problema, ali dođu trenuci kad mi treba neko moj i kad od dosade gotovo brojim dane do povratka – kaže Bojana.

Da prilika i vremena za socijalizovanje fali, misli i treća sagovornica Milica Simić, po zanimanju master turizmolog. Međutim, svoju profesionalnu strast ispunjava putovanjima, a već šest meseci radi za jednu porodicu u jednom malom skijaškom centru na Alpima. Kaže da je usput upoznala dosta ljudi, mahom u dečijim kampovima, ali zbog prirode svog i njihovog posla, nije to klasično druženje.

Reklame

- Živim u malom mestu u kojem i nema klubova, a nemam ni vremena. Kad završim dnevne obaveze, odem u svoju sobu i ležim u kadi dva i po sata i tad skajpujem s prijateljima. To me toliko relaksira, da ujutru kad ustanem budem kao nova i mogu sve ispočetka. Ako dobijem par vezanih slobodnih dana, onda putujem i obilazim što više mogu, mada sam u suštini većinskim delom sama – kaže ona.

Milica kaže da joj je ova prilika iskrsla slučajno i da je primarnu ulogu odigrao novac, međutim uslovi i porodica za koju radi su joj se svideli, pa sada to više i ne posmatra kao posao, već je spoj posla i zadovoljstva.

Tri osnovna motiva koja se prepliću su novac, učenje jezika i putovanja. Dok u novačniku brojiš evre i švajcarce, kačiš brutalne slike sa putovanja sa heštegovima na stranom jeziku istovremeno si čekirao sva tri. Onda možeš i da izdržiš ako ti je malo dosadno, jer za koji se mesec vraćaš kući i svom životu. I kad ti baš fale tvoji ljudi, a samoća je hladnija nego švajcarska zima, setiš se što si tu, pa se pokriješ još jednim ćebetom i pustiš novu epizodu serije. Ma, izdržaćeš. A verujem da pravi izlasci i druženja sa prijateljima, ipak čekaju dan povratka kući. Kontam da je šteta ako voliš turbofolk, a tu u nekom klubu u blizini, baš neka srpska zvezda često ima tezgu. Ali jebiga, ipak ćeš je slušati po splavovima, dok francima plaćaš ture prijateljima i srećan si što ujutru kad ustaneš, jedino dete o kojem imaš da brineš je ono u tebi.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram