Neobična povest Talose, spavaće sobe koja je ujedno bila i država

Četrnaestogodišnji Robert Ben Medison je 26. decembra 1979 neočekivano postao kralj, kada je objavio da se narod Talose – zapravo, njegova spavaća soba na drugom spratu u kući u istočnom delu Milvokija – otcepljuje od Sjedinjenih Država.

Malo je verovatno da je ovo dete – kralj moglo da predvidi u šta će se njegova fantazija pretvoriti, ali 37 godina kasnije, Kraljevstvo Talose još uvek postoji i diči se sa par stotina građana sa svih strana sveta. Ima sopstveni jezik, talošanski, koji mnogi od njegovih građana govore tečno; ima potpuno razvijen pravni sistem; i živopisnu, tešku istoriju.

U deceniji koja je usledila nakon osnivanja Talose, Medison je sebi zadao zadatak da osmisli talošanski jezik, čiji rečnik sadrži preko 35 hiljada reči, kao i da napravi okvir za pravni sistem za svoju ustavnu monarhiju. Tokom tih ranih godina, Talosa se sastojala samo od Medisona i par desetina njegovih najbližih prijatelja i članova porodice. Jednom godišnje su se tokom leta u jednom parku u Milvokiju okupljali na „Talosafestu", a Dan nezavisnosti su proslavljali oko 26. decembra. U međuvremenu, Medison i njegovi prijatelji su radili na detaljima svoje fiktivne zemlje, osnivali političke partije, održavali izbore i objavljivali poluzvanične novine.

„Od 1979. do 1996, Talosa je postojala kao potpuno 'stvarna' zajednica, stacionirana isključivo u Milvokiju", kaže mi Medison. Onda je 1996. pokrenuo sajt na internetu preko koga su „ljudi iz celog sveta mogli da se prijave za državljanstvo, iako nisu ni u kakvoj vezi sa zajednicom stacioniranom u Milvokiju".

Ubrzo nakon što je Medison pokrenuo sajt, o Talosi su pisale ugledne novine i časopisi, uključujući i Wired  i New York Times. Ova medijska pažnja je dovela do perioda neprevaziđenog talasa „emigracije" u Talosu – više ljudi je pristupilo 1996. nego u prethodnih 17 godina zajedno. Talosa je ove nove građane privukla iz brojnih razloga – lingvisti zainteresovani za talošanski fenomen, ambiciozni političari kojima se dopalo to što mogu smesta da pristupe talošanskoj vladi, i oni kojima se jednostavno dopalo da u društvu drugih neznanaca učestvuju u kolektivnoj fantaziji na forumima na internetu.

Ali ipak, dok se sve više „sajber građana" – građana koji su se pridruživali Talosi preko interneta, a ne u stvarnom životu, u Viskonsinu – pridruživalo Talosi iz svih krajeva sveta, postajali su sve nezadovoljniji načinom na koji je organizovana.

„Glavna tačka sporenja je bilo oko toga što su novi državljani koji su pristupili preko interneta mislili da državljani koji nisu aktivni na sajtu ne bi trebalo da budu Talošani", kaže mi Medison. „Posledica toga je bila da su me mnogi sajber građani optuživali da 'kontrolišem' državljane koji su pristupili pre interneta, i da im ne dopuštam da glasaju za njihove političke partije. 'Ben' je postao simbol za tiraniju, pa čak i za ispiranje mozgova, samo zbog toga što sam govorio u ime većine".

Nezadovoljstvo brojnih Talošana Medisonovom vladavinom navelo ih je da se otcepe i osnuju sopstvenu mikro naciju pod nazivom Republika Talosa, dok je Medison bio na letovanju. Suparničke talošanske frakcije su se nekoliko godina sukobljavale, dok su iz Republike često Medisona i njegove pristalice napadali na ličnom planu. Do 2004, Medison je povratio svoju vlast nad Talosom, posle perioda koji mi je on opisao kao „najtraumatičnije iskustvo u čitavom mom životu – gore od smrti člana porodice i gore od razvoda".

Ali prema Džonu Vuliju, koji je Talosi pristupio 2005. i sada je njen vladajući kralj, stvarnost je komplikovanija.

„Ovo je samo moje viđenje, ali mislim da bi većina ljudi koji imaju veze s Talosom rekli da je srž problema bila Benova ličnost", kaže mi Vuli. „Ben je pametan momak, ali takođe želi i sve da kontroliše. Talosa je bila njegovo čedo, i želeo je da upravlja njome".

Po Vulijevim rečima, internet državljanima Talose je sve više smetala Medisonova nesposobnost da popusti kada je u pitanju njegovo delo, i dozvoli drugima da pomognu u izgradnji zemlje. Po Vuliju, Medison je jednom čak unajmio i privatnog detektiva da pronjuška po nečijem ličnom životu, da bi to iskoristio za političke rasprave o onome što se događa u Talosi.

Kada sam pitao Medisona, on je to kategorički pobijao. Kaže da su on i članovi njegove porodice postali mete brojnih verbalnih pretnji, a njegov kompjuter mera malicioznih hakera, za šta sumnjiči jednog razočaranog Talošanina.

„Moja reakcija je bila, da li je on zaista osoba koja bi pribegla nasilju, ili je to samo hiperbola na internetu", kaže mi Medison. „U nameri da dobijem odgovor na to pitanje, konsultovao sam bazu podataka na internetu, da vidim da li ima krivični dosije. Ispostavilo se da ga zaista ima, i isposlovao sam zabranu prilaska, da bih zaštitio ženu koju je nasilno napao".

Medisonu se na kraju smučio sve veći animozitet u njegovom sada podeljenom kraljevstvu. Kada je u avgustu 2005. abdicirao, proglasio je svog osmogodišnjeg unuka, poznatog kao princ Luis Adam, za vladara kraljevstva. Princ Luis je vladao sve dok njegova majka nije zatražila da Talošani izaberu novog kralja, zato što joj je smetalo to što gomila odraslih muškaraca diskutuje o njenom detetu na internetu.

Do 2007, skoro 30 godina otkako je Talosa osnovana, kraljevstvo se našlo u rasulu i bez vrhovnog poglavara. Budućnost ove mikro-nacije je delovala neizvesno, sve dok Vuli nije izglasan za novog kralja i dok se nije posvetio upravljanju održivom ustavnom monarhijom. Na vlasti je još od tada. Republika Talosa je ponovo pripojena Talosi 2012.

Vuli danju radi kao inženjer za softver, ali noću je kralj Talose. Zahtevnost njegovog položaja varira u zavisnosti od dana – ponekad prođe više nedelja bez ikakvog posla vezanog za Talosu, a ponekad više noći uzastopno satima rešava sukobe u kraljevstvu. Priroda tih sukoba varira, ali da bi mi dao primer koliko položaj kralja Talose može da bude stresan, Vuli se priseća kako je jednom morao da rešava slučaj prevare prilikom glasanja, kada je jedan jedini Talošanin imao više identiteta na internetu, u nameri da pokuša da utiče na rezultat izbora.

„U velikoj meri, teret uspostavljanja monarhije kakve treba da bude je na mojim plećima, i na meni je da se trudim da izbegnem pojavu kulta ličnosti", kaže mi Vuli. „Ne želim da postavim neki loš presedan, koji će se za 50 ili 100 godina vratiti kao bumerang i zeznuti stvar. Kraljevstvo Talosa bi trebalo da bude u stanju da bude stabilno tokom dužeg vremenskog perioda".

Kada sam razgovarao telefonom sa Vulijem, koji se nalazi u Denveru, preko hiljadu i po kilometara od prvobitne postojbine Talose, on mi je rekao da je Talosa za njega sjajan eksperiment u politici i lingvistici, koji je okupio neznance sa svih strana sveta. Ako ništa drugo, pobuna internet državljana 2005. protiv Medisona i Talošana od pre interneta govori o strasti pridošlica za ovaj projekat izgradnje nacije koji je jedan četrnaestogodišnjak započeo u svojoj spavaćoj sobi skoro tri decenije ranije.

Ako je današnja popularnost Talose ikakav indikator, namera talošanskih pobunjenika nije bila da unište Medisonovo delo, već da mu dopuste da procveta kao istinska demokratija. Ali za Medisona, koji danas radi kao cvećar u Milvokiju, rane iz tog doba su i dalje veoma sveže.

„Nemam nikakve sumnje šta se dogodilo 2004. i 2005, u pitanju je bio puč protiv vlasti Talose i njenih državljanja", kaže mi Medison. „Ali došao sam do zaključka da grupa koja je preuzela kontrolu više nije prava Talosa. A mislim da je taj zaključak bio pogrešan. Talosa koja danas postoji je izgleda Talosa koju sam osnovao 1979, i ništa mi ne bi bilo drže od toga da se ponovo pridružim kraljevstvu".

Još na VICE.com

Čovek koji je ubedio internet da Finska ne postoji

VICE u kraju: Liman država

Istraživanje Nikozije, poslednje podeljene prestonice na svetu

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu