​Šta će vas ubiti ovog leta?

I tako ste se vratili na posao. Uživali ste u božićnim praznicima i niste ni pomišljali na plaže a pogotovo ne na bilo šta morbidno. I dok je to možda vaše omiljeno godišnje doba, leto ima i svoju mračnu stranu koju rado zaboravljamo ili u najmanju ruku potcenjujemo. U suštini, ako pogledate statistiku, leto vam želi smrt. I tako, u interesu javne bezbednosti, sakupili smo za vas neke činjenice kako da živi dočekate mart.

Ljudi

Možda ste to primetili, ali potrošnja alkohola u decembru dostiže vrhunac sa prodajom osamdeset odsto višom nego u junu. Svake godine ta potrošnja ima direktne tragične posledice, počev od automobilskih nesreća. Nacionalni prosek Australije u vreme Božića je oko 800 sudara za 12 dana, što je deo godine sa najvećim brojem nesreća. Za Božić 2014. godine širom zemlje je tragično stradalo 27 ljudi.

Zatim, kada ljudi stignu tamo gde su se uputili, verovatnije je da će biti nasilni. Broj fizičkih napada na vrhuncu je tokom prazničnih nedelja i u stalnom je porastu od nekih šest odsto svake godine od 1995. Praznici su najgore vreme, te je 30 odsto više nasilja izazvanog alkoholom u ovo doba. Ako mislite da ste se izvukli preživevši Novu godinu bez ogrebotine, grdno se varate. Ovaj trend vrhunac dostiže u januaru, sa mesečnim prosekom od 1.200 slučajeva fizičkog nasilja samo u Australiji.

U okviru tih brojki, u januaru se izvrši za trećinu više napada na policiju i porodičnog nasilja nego u bilo kom drugom mesecu. I nezavisno od vašeg pola, verovatnije je da ćete napad doživeti kod kuće, gde se dešava više od 40 odsto dotičnih slučajeva. Jedina varijabla u direktnoj vezi sa polom jeste vaš odnos sa napadačem. Ako ste žensko, dvaput je izvesnije da će vas napasti neki član vaše porodice nego neznanac. Taj je trend obrnuto proporcionalan kod muškaraca.

Životna sredina

Poslednjih godina je sve više sunca. A gde god spoljna temperatura utiče na povećanje vaše telesne temperature od 37 stepeni, vi se znojite. To je u redu ako nije pretoplo i ako ste zdravi, ali tamo gde temperatura ponekad pređe 40 stepeni, bolesni i stariji često umiru. U Australiji je prošle godine, zbog niza vezanih dana sa temperaturom od preko 40 stepeni prošlog leta, za samo nedelju dana prijavljeno 203 smrti, što je dvostruko više od proseka. Toplotni talas je 2009. godine bio još gori, uzevši do tada nečuvenih 370 života samo u jednom delu zemlje.

Problem posebno otežava UV zračenje. Profesor Ijan Olver, rukovodilac Saveta za rak Australije, nedvosmisleno poručuje da se "uopšte neće sunčati". Problem je, objašnjava on, u tome da su većina Australijanaca poreklom Evropljani što znači da su se razvili za pogrešnu životnu sredinu. "Praktično imamo stanovništvo svetle boje kože u oblasti sa visokim indeksom UV zračenja", pojašnjava Olver. "Nemamo kožu sa pigmentima i skloni smo tome da izgorimo ako ostanemo predugo na suncu."

Australija dobija više sunčeve radijacije od bilo kog drugog dela sveta, što znači najviše cifre kada je u pitanju broj obolelih od raka kože, kao i da su dijagnoze dvaput veće nego u Velikoj Britaniji. Tačnije, dve trećine Australijanaca imaće dijagnozu pre nego što napune 70-tu. A to čini oko 80 odsto svih novih dijagnoza raka, od kojih su preko 95 odsto u direktnoj vezi sa izlaganjem suncu. Više od milion Australijanaca obrati se godišnje svom lekaru opšte prakse zbog raka kože, dok na stotine hiljada njih dobiju lekarsku pomoć. I iako ova bolest može da se spreči, Olver kaže da "svake godine od raka kože umre više od 2.000 Australijanaca".

A kad smo već kod sunčevih zraka, tu je i vatra. Australijska vatrogasna služba mora da reaguje oko 54.000 puta godišnje na požar u divljem rastinju širom zemlje. U ovima je stradalo više od 550 ljudi u dvadesetom veku, a skoro 200 njih protekle decenije, sa još oko hiljadu njih ozbiljno povređenih. A detalj koji još više uznemirava je da je 13 odsto požara podmetnuto, dok je 37 odsto proglašeno sumnjivim.

Voda

Uz svu tu vrućinu i sunce verovatno ćete poželeti da se skvasite – ali nećete ako vam je život mio.

"More je ovde definitivno opasno", kaže Ejmi Peden, šef nacionalnog odseka za istraživanje pri Kraljevskom društvu za spasavanje života Australije. Ona navodi da smrtonosna mešavina visokih talasa, plime i ogromnih nenadgledanih plaža znači da uprkos tome što spasioci izvedu oko 12.000 spasavanja i prvu pomoć dobije oko 32.000 ljudi, u australijskim vodama se između 1. jula 2013. i 30 juna 2014. godine udavilo 266 ljudi.

"Struje su veoma varljive", objašnjava Peden. "One se pojavljuju u mirnom delu moru, tako da ljudi plivaju tamo misleći da su bezbedni. Ljudi često paniče, ne znajući šta da rade kad ih uhvati struja i tek tad zapadnu u prave nevolje. Inače, ovo se često događa međunarodnim plivačima koji nisu svesni snage more ovde."

"Kopnene vode su još opasnije", dodaje ona. "Ljudi su tamo manje svesni opasnosti, a uslovi su mnogo promenljiviji. Takođe, manje su rigorozni propisi u vezi s alkoholom. Tačnije, u gotovo 40 odsto smrtnih slučajeva na kopnenim vodenim površinama konzumirao se alkohol."

I tako smo obrnuli pun krug. Poruka ovog leta mogla bi da glasi: ako volite svoj život, nemojte da pijete. A ako baš morate da pijete, možda bi bilo bolje da ostanete kod kuće i sami. Za svačije dobro.