​Petoro na različitim drogama igralo se bekstva iz zaključane sobe

Ovaj članak prvobitno se pojavio na VICE Kanada.

Na tragu novog trenda stvarnih "soba za bekstvo" ( escape room) kao vikend zabave, grupa mojih prijatelja — sačinjena od precvalih rejvera — zaključila je da je upravo to avantura koju moraju da isprobaju dok su odvaljeni kao zvečke.

Još pre nego što su kročili u sobu za bekstvo, unapred su se dogovorili ko će uzeti šta. Jedna moja prijateljica će ušmrkati kokain, drugi prijatelj će zgutati MDMA, treća će se tripovati na pečurkama, a četvrti će popušiti onoliko vodenih lula koliko bude mogao (otprilike pet) kako bi se odvažili na ovu našu avanturu. Ja ću jedina ostati trezna, kako bih procenila njihovo ponašanje na rečenim supstancama i kako bih svima koji su učestvovali prepričala naše iskustvo.

Za one koji ne znaju šta su sobe za bekstvo, to su "igre u stvarnom svetu" koje se igraju sa grupom ljudi — od dvoje do 20 pojedinaca, u zavisnosti od izbora — gde vas zaključaju u sobu i ispričaju vam nekakav jezivi zaplet koji morate da izbegnete. Meri vam se vreme, a igra obično podrazumeva niz rebusa, zagonetki i gomilu jebenih brava. Ovaj tip scenarija nastao je na osnovu fleš igrica popularnih na internetu ranih 2000-ih.

Moji prijatelji su se u obližnjem baru preslišali šta će uraditi dok sam ja ispijala čašu sangrije od limunade, moje jedine odbrane od boravka u društvu nadrogiranih prijatelja.

"Da ponesem gudru sa sobom? A da se uradim još malo? Već sam ušmrkala tonu!", ispituje grupu agent Koka manično zureći svuda oko sebe. Ona odjednom nestaje na stepenicama koje vode u podrum bara.

Agent M polako dolazi sebi i u poslednjem trenutku odlučuje da zguta još jednu tabletu. Agent Pečurka je počela prepoznatljivo da se kikoće kao kad je na tripu nakon što je pre nekog vremena pojela dva grama, a za predmete na stolu kaže da su "stvarno kul" ili da se "kovitlaju". Agent Trava je već smazao dve večere i još je gladan.

Nema više nazad. Stigli smo. Ulazimo u improvizovanu mešavinu bolničke sobe i laboratorije koja me podseća na mnoge momačke stanove u kojima sam bila, sa sve standardnim jeftinim drvenim podom i običnim belim zidovima. Na stolu je zastareli laptop, preko puta na metalnom laboratorijskom stolu rasuti su rekviziti (za većinu nam je rečeno da ih ne diramo), a tu je i lavabo koji nije povezan sa odvodom. Iza zavese isprskane crvenom bojom u obliku raznih simbola nalazi se tako lagani krevetac da ne bi izdržao dobro uhranjenu mačku. Većina zidova prekriveni su plakatima sa naučnim sadržajem. Naravno, u jednom uglu su kamera i bleštavo crveni digitalni sat.

Prema nemaštovitoj priči naše organizatorke koja nas je upozorila da smo se našli usred zombi-vampirske invazije, zaključani smo u laboratoriju pokojnog ludog naučnika i dobili zadatak da pronađemo protivotrov za bolest koja je navodno zahvatila čitav svet. Čim je podesila tajmer a brojke počele da odbrojavaju unazad od 45:00, prasnuli smo u smeh gledajući jedni drugima u raširene zenice i kožu orošenu znojem.

44:59–35:00

Tajmer pored kamere koja snima svaki naš pokret trepće crveno i odbrojava svaki preostali minut.

"Šta misliš, mogu li da nas čuju?", pita agent Koka kameru dok joj oči divljaju po sobi.

Iako nam je rečeno da za početak samo pretražimo sobu, mi je prevrćemo naglavačke. Agent Koka navlači laboratorijski mantil mrtvog naučnika i kači njegovu identifikacionu karticu, proglasivši se doktorkom, a onda nagovara i agenta Pečurku da obuče beli mantil. Pečurka luta po sobi sa nevinom, dečjom znatiželjom, pažljivo podižući laboratorijsku opremu i detaljno je proučavajući u potrazi za nekim dubljim smislom za koji je sigurna da postoji.

Agent M pronalazi prvi trag, ormarić s lekovima. Kad ga pitam kako, on samo sleže ramenima i smeška se, zatim seda ispred drevnog laptopa na stolu i u njega ukucava nasumične brojeve. Agenti Koka, Pečurka i ja rastavljamo ormarić.

Agent Pečurka pronalazi UV lampu i kikoće se puzeći centimetar po centimetar malecne prostorije.

34:59–25:00

Agenti Koka i Pečurka prebacili su skoro sve sa metalnog laboratorijskog stola na pod. Nakon što je svukla posteljinu sa kreveca u uglu, agent Pečurka se obavila krvavom zavesom koja je odvajala krevet od ostatka prostorije; lagano se njiše i guguče u njoj kao da je gusenica koja pokušava da se preobrazi u leptira.

Agent Koka je nabasala na nešto. U jednom trenutku, dok je preturala po laboratoriji, zapazila je da se na jednoj koverti pominje periodni sistem elemenata i ubeđena je da su brojevi periodnog sistema u vezi s tim nekakva šifra. Očajnički pokušavajući da iskoristi ovo saznanje, umalo se nije popela na sto kako bi proučila periodni sistem koji visi iznad njega.

Ispostavilo se da je u pravu — uz pomoć jedne kombinacije brojeva iz periodnog sistema elemenata otključala je čak dve kutije, koje su, naravno, u sebi sadržale još zaključanih kutija.

Ona ispušta glasan uzdah kad vidi još zaključanih kutija unutra. "Kakvo je sad ovo sranje? Ma ovo je bezveze!", govori agent Koka napadno sležući ramenima.

24:59–15:00

Nakon previše vremena i jednog neuspelog pokušaja za drugim, agent Trava, iako najtiši u grupi, konačno uspeva da bude od koristi. Na pamet mu pada da zagonetni niz brojeva pronađen u jednoj od otključanih kutija možda sadrži šifru za dokument na desktopu laptopa.

Pomažući agentu Travi, agent M ukucava frazu za frazom koja mu nasumično pada na pamet pre nego što upiše onu koju mu je dao agent Trava. Čim uspe da uđe u kompjuter, počinje da igra čistača mina. Potom prelazi na pasijans, dok ne shvati da ne zna kako se on igra. Zatim konačno otvara dokument sa desktopa u kom treba da nađemo nove tragove.

_________________________________________________________________________

Kraljevstvo malih ljudi

_________________________________________________________________________

Uspevši nekako da uđe u tekstualni dokument, on ukrasnim fontom negde još iz vremena Vindouza 98 — predivno narandžasti kurzivom — ispisuje " Crashed the Whip ".

U tom času odustaje i odlazi da prilegne malo na krevetac. Prekrstivši ruke na grudima, spokojno zuri u tavanicu.

U beznađu tražimo pomoć organizatorke, koja nam pomaže u rešavanju jedne od zagonetki i omogućava da otvorimo fioku sa špilom karata. Srećom pa tamo nekom liku kog je agent Koka povela sa sobom, takođe na kokainu, matematika ide od tuke te odmah shvata obrazac i čemu služi špil karata. Posle ovog otkrića, agent M mu odmah otima špil i pita da li neko želi da igra tabliće. Kad mu niko ne odgovori, još jednom se proteže na krevecu, stavivši ruke iz glave.

14:59–5:00

Svi se slažemo u jednom: ubedljivo najgora stvar koja nas je ovde snašla jeste neizdrživa vrućina u sobi. Može da se meri sa najposećenijim rejvovim na kojima smo bili. Odbacujemo sloj po sloj odeće; Agent M ostavlja svoje crno-bele najke nasred poda. I devojke se rešavaju laboratorijskih mantila. Hladimo se fotografijama zombija i na kraju već vičemo u kutiju za komunikaciju sa koordinatorima moleći ih da upale nepostojeću klimu.

Agent Koka drži ključ koji naizgled ne služi ničemu, maštajući o tome da ga upotrebi kako bi se dokopala droge. "Zašto nisam ponela svoju zalihu? Trebalo je, ali nisam želela da nas izbace i da sve zajebem!"

Agent Pečurka otvara vrata, proviruje u hodnik i viče: "NARODE, REŠILA SAM, MOŽEMO DA POBEGNEMO!" Sledi gromki usklik ostatka grupe, pošto smo svi zaboravili da poenta igre nije da pobegnemo već da nađemo protivotrov. Naglas pokušavamo da provalimo je li to koordinatorka zaboravila da nas zaključa ili nikad i nismo bili zaključani zbog gradskih protivpožarnih propisa.

Ponovo preturamo sve po sobi.

Agent Pečurka prevrće krevet, ubeđena da je ispod njega ili u njemu još tragova koje nismo pronašli (nije istina). Potom pokušava da upali LG-jev preklopni telefon negde iz ranih 2000-ih koji smo dobili kao rekvizit u pokušaju (mogu samo da pretpostavim) da nađe nepostojeći trag, naruči još droge ili popriča s bogom.

4:59–0:00

Konačno uspevamo da otključamo kutiju s protivotrovom, zahvaljujući agentu Travi i onom tipu kog je agent Koka povela sa sobom. Protivotrov izgleda kao crtanofilmska zelena slina u plastičnoj epruveti. Agent Pečurka temeljno proučava i protresa epruvetu, lica razvučenog u osmeh, zasigurno videvši u njoj nemirne geometrijske oblike koje za nas ostale ne postoje. Iako smo našli protivotrov, u uvodnom uputstvu nam je rečeno da je on dovoljan samo da spase nas — da bismo konačno pobedili u igri i spasli čitavo čovečanstvo moramo da pronađemo recept.

Svega nekoliko trenutaka do isteka roka, mrmljam u sebi: "Čovečanstvo se sjebalo." Raspravljamo ko će od nas biti zadužen da ponovo naseli svet.

Većina nas panično ukucava nasumične brojeve u preostale bravice sa šifrom; u tom trenutku, dvoje mojih prijatelja koje je puštalo dejstvo droge boli briga za sve i sede na krevecu žaleći se ispod glasa na sve i svašta.

Organizatorka ulazi ubrzo nakon što naš tajmer pokaže nulu i čestita nam: "Jao, ljudi, bili ste TAKO blizu!"

Dvojac na koki trči do ormarića s našim stvarima kako bi što pre izvukao još jednu crtu u kupatilu.

Nakon što smo naručili XL vozilo preko Ubera po najvećoj tarifi na kiši, stižemo do stana mojih prijatelja; oni momentalno krše vernost na koju su se zarekli pojedinačnim supstancama. Dok se spremamo da izađemo iz stana i ostatak večeri provedemo u provodu, agent Pečurka seda prekrštenih nogu na pod kupatila sa potpuno zbunjenim izrazom lica. Vodimo je u njenu spavaću sobu; jedino što može da je umiri posle četiri grama pečuraka jeste muzika iz Chrono Trigger.

Kad se sad osvrnem, donekle sam impresionirana koliko su se moji prijatelji dobro snašli uprkos stepenu odvaljenosti. Agent Trava je na momente bio iznenađujuće koristan i ključan za naš delimični uspeh; agent Koka je bila od pomoći sve dok dejstvo droge nije počelo da je pušta, a čisto sumnjam da bismo postigli i ovoliko bez njenog kokainskog drugara sa žicom za matematiku. Agent M, iako najzabavniji, nije bio od velike koristi. A što se tiče agenta Pečurke, na nju sam ponosna samo zato što je preživela — trip ume da bude strašan čak i kad te ne zaključaju u sobu i kažu ti da su zombi-vampiri osvojili svet.

Iako su se moji prijatelji dobro snašli, supstance koje menjaju svest verovatno nisu najbolji metod za preživljavanje apokalipse. Nakon što sam čitavo veče čuvala mačke koje su pokušavale da se igraju matematike, prilično sam sigurna da je ovo moje poslednje iskustvo sa sobama za bekstvo.

Ali, hej, ako je vaša zamisao dobrog provoda da ste zatočeni u skučenom prostoru s oznojenim drogiranim prijateljima koji 45 minuta pokušavaju da otključaju bravice za prtljag i pobegnu od neuverljive horor pretnje, možda su sobe za bekstvo prava stvar za vas.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu