FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Britanci stižu: upoznajte momke koji idu na seks-turističke ture po Americi

Samo njihovo prisustvo na tim mestima deluje kao uvreda: došli smo, više smo kul nego tipovi sa kojima ste se kresnule prošle nedelje, i posle nas će vam ostati najzanimljivija priča koju ćete ikada doživeti u ovoj vukojebini.
14.1.16

S leva nadesno: Karl, Den, Vilijam, Kris. Fotografija: autorka

Vilijam je treći s leva na ovoj fotografiji. On je takođe i prvi momak koji me je muvao u 2016, i s njim sam imala prvi poljubac ove godine. Kao i drugi. I treći. I… shvatate šta želim da kažem. Vilijam je deo grupe britanskih momaka koji prelaze na hiljade kilometara preko bare, samo da bi nešto povalili. Za Novu godinu su bili u San Dijegu, u sklopu svoje međunarodne kres-turneje, i ja sam pošla sa njima. San Dijego je atipično mesto za njih, jer tradicionalno slede model koji bih uporedila sa zapletom filma U stvari ljubav : odu u neki zabačeni, američki unviertitetski centar, impresioniraju devojke svojim britanskim akcentima, i karaju što je više moguće. Koliko god da je to frustrirajuće, ovaj njihov plan funkcioniše, i što je najsramotnije, upalio je i kod mene.

„Ja se ne karam sa ljudima o kojima pišem", rekla sam Vilijamu.

Pročitajte i: **Ovaj lik je proveo celo leto fotkajući razvaljene *Britance* u inostranstvu**

Na to mi je Vilijam uzvratio: „Ko kaže da pokušavam da te kresnem"? Pa, kao prvo, tvoji prijatelji, jer je jedan od njih gestikulrao iza njegove glave, rukama simulirajući seks. A povrh toga, to je cela svrha njihovog putovanja. Iako se Vilijam na tom putovanju prvi put okušao u seks turizmu kao mamac za anglofilke, njegovi drugovi Den, Karl i Kris su karali po više univerzitetskih centara, uključujući Oburn, Vest Čester, Sirakuzu, Tuskaluzu i Tempi, oslanjajući se na bazičnu pretpostavku da su Britanci zgodniji od Amerikanaca. Njihova operacija se dokazala kao efikasna: oburnske studentske novine su pisale o njihovom dolasku u grad, što vam govori koliko su se neke Amerikanke uzbudile i zbog same mogućnosti da stupe u odnose s njima.

Za dvanaest sati koliko smo proveli zajedno, od 10 uveče za Novu godinu, do veoma mamurne vožnje na losanđeleski međunarodni aerodrom, uživo sam videla tri gole devojke, slušala priče o druženju sa Ronom Džeremijem, jednom porno zvezdom iz Britanije, i o besnim roditeljima koji su pokušali da ubiju Krisa zbog toga što je usred jedne šume u Pensilvaniji spavao sa njihovom ćerkom. Provela sam čitavo veče s njima, nadvikivala sa za pretrpanim stolom sa ženama koje su se otimale o njihovo piće, sutradan ujutru gledala posledice u njihovim hotelskim sobama (na kraju su svi sem Vilijama kresnuli nešto; Vilijam i ja smo se „žvalavili i mazili", kako je to rekao Kris, dodajući da mu je muka od nas), i vozila se kolima s njima na kraju njihovog putovanja po Americi.

Reklame

Razgovarala sam sa devojkama koje su sebe nazivale droljama zbog toga što su spavale sa njima, ali nijednom nisam čula momke da omalovažavaju svoju operaciju. Jasno su mi rekli da ne žele da ih predstavim kao nekakve Kazanove. Ali spremno su priznali da lažu devojke kada ih upoznaju, i govore im da su novinari britanskog izdanja GQ-a, ili kompletan bend Arktik mankiz. Čak i kada ne lažu, koriste svoje akcente da bi dobili pičke.

Samo njihovo prisustvo na tim mestima deluje kao uvreda: došli smo, više smo kul nego tipovi sa kojima ste se kresnule prošle nedelje, i posle nas će vam ostati najzanimljivija priča koju ćete ikada doživeti u ovoj vukojebini. Kada bi svaki zavodnik govorio britanskim akcentom, imao avionsku kartu i važeći pasoš, možda ne bi morali da pribegavaju tradicionalnom zavlačenju.

Evo našeg razgovora, koji je redigovan zbog dužine i jasnoće:

VICE: Šta mislite, zašto se tako lako smuvate sa devojkama u SAD?

Kris: Pa, mi se šalimo da su devojke u centralnoj Americi u fazonu, „Upomoć, upomoć!", kada su u pitanju ovdašnji muškarci. Idi u bilo koji bar u Zapadnoj Virdžiniji, i videćeš s kime imaju posla.

Karl: Obrnuti kačketi, patike.

Kris: Izlaze u bar u lovačkim jaknama!

Den: Mi nosimo našu svakodnevnu odeću, ležernu, a ribe su u fazonu, „O, kako lepo izgledaš! Baš si se sredio!"

Vilijam: Devojke me ovde mnogo cene čak i samo zbog imena Vilijam, u fazonu su, „Ah, to je tako engleski". Dovoljan je akcenat i ime, toliko je lako.

Posledice. Fotografija: autorka

Jeste li gledali U stvari ljubav? Ko je smislio plan da dolazite ovamo i radite to, i kada je to sve počelo?

Den: Ja sam, pre oko dve godine. I drugi ljudi su dolazili, moj brat i još neki. Ovo je Vilijamovo prvo putovanje sa nama. Jednostavno smo pomislili, nevezano za taj film, „Zašto bismo išli u Las Vegas i otežali sebi?" Tamo se svi samo razmeću novcem, i tako to.

Reklame

Kris: Ali u Americi, u, recimo, Arizoni ili gde god, vlada apsolutno ništavilo. Znaš, u Vest Česteru, u Pensilvaniji, imaš samo kilometre i kilometre šume.

Karl: To je taj fazon. Fazon da si stranac, Englez, to je ovde najjači fazon.

Kris: Tako je. Alabama je najbolje mesto!

Vilijam: Britanski akcenat u San Dijegu ne znači ništa, ali u centralnoj Americi? To je najbolji alat na svetu.


Pogledajte i naš dokumentarac o golorukom pesničenju u Britaniji:


U koji grad ste prvo otišli? Da li je bilo dovoljno uspešno da biste dolazili ponovo?

Kris: Zapadna Virdžinija, tamo gde je univerzitet. Morgantaun. Jedna od devojaka, koja je iz Nju Džersija, je ove godine došla kod mene za Božić. Mislim, bili smo u sestrinskim kućama i slikali se sa onim, kako se ono zove?

Karl: Slova! Sidra. Imaju veliko sidro i sve one grčke gluposti.

Kris: Tako je. Bilo je ludo. Sve devojke su htele da izađu s nama, da nas zapitkuju o Engleskoj, da imitiraju naše akcente, da nas teraju da izgovaramo razne reči…

Den: To je jebeno najgore! Ne želim više da čujem nijednu devojku da imitira naš akcent.

Kris: Ali bilo je jednostavno ludo. Naravno, kada shvatiš da se prema tebi ponašaju kao prema nekoj slavnoj ličnosti, bez ikakvog razloga, vraćaćeš se tamo. Tako da se vraćamo, dovodimo nove ljude, svi se sjajno provedu. Devojke žele da se slikaju, snimaju, žele da pričaju drugaricama o tome. Jedni drugima pružamo novo iskustvo. Priču.

Reklame

Den: Svi se dobro zabave. To ne može da škodi.

Zar se ne umorite od toga? Ili se osetite bedno?

Den: Ne. Nema laži, osim zabavnih laži, belih laži. Nekada im kažemo da smo novinari britanskog GQ-a, i da pišemo članak o tome kako se žene u SAD zabavljaju i provode. Znaš ono: „Kako se zoveš? Imaš li momka? U redu, možemo li da ti postavimo neka pitanja? Da li izlaziš kasnije? Gde? Je li tamo zabavno? Da li tamo ima mnogo devojaka? Možemo li da ti se pridružimo, da vidimo kako je, sa sociološke tačke gledišta?

Kris: Ponekad im kažemo lažna imena. Igre radi. Arči, Hari, Remzi. Vil nema lažno ime. Zamisli ovo: nalazimo se u Alabami, i devoke nas pitaju kako se zovemo. A mi smo u fazonu, Arči, Sesil, Remzi, Deni. One se raspekmeze, kao da smo im pokazali neku životinjicu. Sve devojke vole ime Arči. Ponekad se predstavimo kao bend. Kažem, „Ja sviram gitaru", i odsviram im neku pesmu Arktik mankiz , a one su u fazonu, „Dobri ste, imate dva miliona pregleda na Spotifaju!" Ili na primer, imam istetovirane tri zvezde. Kažem im da svaka zvezda predstavlja jednog palog brata, zato što sam vatrogasac.

Krisova tetovaža na ruci, koja ne predstavlja njegove poginule prijatelje. Fotografija: autorka

Je li to istina?

Vilijam: To je baronija!

Kris: Ali koga je briga? One to ne znaju. To je bezopasno.

Kako je u barovima u južnjačkim državama, kao što su Alabama i Zapadna Virdžinija, u poređenju sa San Dijegom?

Kris: Potpuno su drugačiji. Možeš da budeš u centru pažnje. Tako da pričamo baš glasno, vičemo stvari tipa, „Hej, Dene, gde ćemo posle?" Tada devojka obično okrene glavu, a ti je pogledaš i kažeš joj nešto tipa, „O, nisam znao da u Alabami ima manekenki za Viktorijas sikret", ili tako nešto ljigavo. Ja sam uvek žrtveno jagnje. Ja se blamiram, a ostali dođu i pokupe ono što se nađe. Dok si lupio dlanom o dlan, eto ti njih za Božić. Mislim, ja sam bukvalno prosečan. Svi kažu da ličim na Majkla Seru! Potraži ga na Guglu! Stvarno ličim. Ali razgovaraću sa svakom devojkom ovde, na isti način. Znam podatke o svakoj državi i o svakom filmu.

Reklame

Na koji su način američke devojke drugačije od ostalih?

Kris: Amerikanke su veoma prijateljski nastrojene. Na primer, nalazim se u Vest Česteru, u Pensilvaniji, i šišam se. Muvam frizerku, i ona me pozove da to veče prespavam kod nje. Ja sam u fazonu, „Strava"! Dovede me kući i u fazonu je, „Ovo je moja mama, ovo je moj tata", a ja se mislim, „Da, jebote, dobiću zelenu kartu". A onda me dovede do nekog debeljuškastog batice i u fazonu je, „Ovo je moj dečko". To se nikada ne bi dogodilo u Engleskoj. Devojka ne bi pomislila da želim da odem da upoznam njenu porodicu. Ali to se ovde stalno događa!

Šta mislite o zavodnicima?

Kris: Mi nismo zavodnici. Mi smo Englezi koji vole da se dobro zabavljaju i provode. Nikoga ne zajebemo.

Den: Tako je. Svi imamo regularne poslove. Mislim, ovo je turizam. Samo što mi češće odlazimo na odmore.

Sa koliko američkih devojaka ste spavali, svaki ponaosob?

Karl: O, ne vodim evidenciju.

Den: Mislim da nijedan od nas to ne radi. Ne bih znao da ti kažem ni za poslednja tri meseca.

Kris: Mislim, ima ihmnogo.

Vilijam: Okej, oko pet. Samo.

Dokle ćete to da radite? Dok se ne zaljubite?

Kris: Da budem iskren, ja idem dan po dan. Ne planiram svoj život. Ne planiram ono što se dogodi na ovim putovanjima.

Da li ikome pričate da ovo radite?

Kris: Da, sve kolege znaju.

Den: Ali trudimo se da ne štrčimo. Imamo stvarne živote. Ne želimo da nas neko osuđuje.

Kris: Moji roditelji znaju da dobro prolazim.

PREPORUČUJEMO:Kako rad u seksualnoj industriji učiniti bezbednijim u 2016.

Da li je neko od vas u svemu ovome imao devojku?

Kris: Kada sam otišao u Atinu, Džordžija, bio sam baš dobar! Lepo sam se ponašao. Kada smo raskinuli, otišao sam na prolećni raspust u Panama Siti. Devet devojaka. Za pet dana.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu