​Što te manje znam, to te više želim

Imam mnogo prijateljica koje su prestravljene što još nisu udate. Čini se da su svu svoju egzistencijalnu teskobu usmerila ka tom jednom cilju, verovatno zato što je svoju teskobu lakše nečim zauzdati nego je puštati da slobodno lebdi unaokolo. One misle da će, ako pronađu taj jedan komad slagalice, sve ostalo, u svim drugim oblastima njihovog života, biti u redu.

Romantične komedije se često završavaju venčanjem. Ali šta se dešava posle? Šta radite sa čitavim jednim životom prepunim čežnje, tom pokretačkom snagom ljubavne teskobe, kad ste jednom potrefili metu? Da li ona ponovo postaje egzistencijalna teskoba?

Mislim da je opsesivna potraga stanje zavisnosti. Zato je tako često najteže preboleti ljude koji su nas odbili ili koje doživljavamo kao da su nas odbili. Kad nas otkače u trenutku neposredno pre nego što dotaknemo predmet ljubavi — ili kad nas korpiraju na vrhuncu ranog stadijuma opijenosti ljubavlju — želimo samo zauvek da se vratimo u to stanje. Možda nam čak ni ne nedostaje sama osoba. Možda nam nedostaje samo taj osećaj.

Pre neki dan videla sam kako se moj zgodni komšija Edvard muva sa nekom ženom kraj njenih kola. Edvard je večiti dečak — osunčan i zapušten. Priča se da je jedini komad nameštaja u njegovom studio apartmanu krevet na rasklapanje. Nikad ga još nisam videla bez daske — surferske ili skejborda. Totalno želim Edvarda. Ali više od svega, mislim da želim da budem Edvard.

Bilo je veoma rano u nedelju ujutro, veoma postkoitalno, i znala sam da mu ta žena nije devojka. Znala sam to jer Edvard nikako nije tip muškarca koji ima devojku. Takođe, viđala sam kako mu dolaze i odlaze mnoge žene. Ali zbog nežnosti sa kojom je držao ruku oko njenog struka, kao i elektriciteta i pljuvačke koje su razmenjivali, izgledalo mi je — u tom jednom trenutku — kao da pripadaju jedno drugom zauvek.

U knjizi Evolucija ljudske seksualnosti, Donald Sajmons piše: "Partner sa manjim emotivnim ulogom u vezi kontroliše vezu." Žena je čvrsto obgrlila Edvarda. Primetila sam da ga drži samo malo čvršće nego on nju. Primetila sam i da je on prvi prekinuo ljubljenje. Kada je ušla u kola, okrenula se da vidi da li je on još gleda. Nije je gledao.

Čitave nedelje nakon što sam prisustvovala tom postkoitalnom muvanju, pretvarala sam se da sam ta žena. U nedelju uveče osetila sam teskobu pitajući se da li će mi poslati SMS. U ponedeljak sam je zamišljala kako se napola nada poruci; u utorak je postala nestrpljiva, zavirivala u telefon ceo dan. U sredu joj je svanulo da poruke možda neće biti i usledila je depresija koja prati odbijanje. Osećala sam da se pita kako je moguće da on ne želi još seksa posle kog je došlo ono ljubljenje, tako lepo i romantično. Četvrtak je bio prazan i beznadežan. Petak: ko jebe, smrada. U subotu, nostalgija za prošlom subotom uveče. U nedelju je rekla: "Ma, jebeš ti ovo" i poslala mu poruku.

Ne mogu da znam je li to bilo njeno iskustvo ili nije. Nedelju dana nisam videla ni jedno ni drugo, pa su možda sve to vreme proveli sklupčani na njegovom krevetu. Možda joj je svaki dan slao poruke. Ali to je priča koju sam projektovala na njih, možda da bih sebi olakšala tugu koju sam osetila kad trenutak lepote koji su podelili između sebe nije bio moj.

Nedavno sam sastavila spisak svih ljudi sa kojima sam se ljubila Sa većinom na spisku se nisam samo ljubila: bilo je tu i oralnog seksa, kresanja, prstenca ili makar samo rvanja u donjem vešu. Ali želela sam da sagledam totalni zbir svih sa kojima sam se upustila u romantičnu vezu. Potražila sam na spisku ljude kojima sam najviše bila opsednuta. Stavila sam zvezdicu kraj njihovog imena. Potražila sam potom ljude za kojima sam isprva žudela, ali od kojih sam se posle brzo ohladila. Uz njihovo ime sam nadenula tačkicu. Potom sam potražila ljude koje sam volela, ali za kojima nikad nisam žudela, izgarala ili u njih bila dramatično ili poetski zaljubljena. Uz njih sam nacrtala jedno X.

Prvo što sam primetila bilo je da je svako ko je dobio zvezdicu opsesije bio samo prolazno smuvavanje: u najboljem slučaju veza na tri večeri. Potom sam primetila da ljudi koji su dobili tačkicu — oni za kojima sam prvobitno osećala žudnju koja se posle brzo ugasila — bili oni kojima sam se divila iz daljine ili bila nesigurna u njihova osećanja prema meni. Čim su mi predočili svoja snažna osećanja ili smo se upustili u vezu, bila sam u fazonu: eh. Najčudnije od svega je da niko sa kojim sam bila u dugoj vezi nije dobio ni zvezdicu ni tačkicu. Svi su oni dobili X skladne ljubavi — snažne ljubavi, čak — ali bez onog osećaja "leptirića u stomaku".

Verovatno dosta govori o mojoj nesposobnosti za intimnost to što su ljudi koje sam najviše želela oni koje nikad nisam upoznala. Ne govorim o postepenom prestanku privlačnosti. Govorim o razvejavanju fantazije. Čim neko postane stvaran, teško ga je pretvoriti u eskapizam. Čim mine pokretačka snaga ljubavne teskobe, ostaje mi da se borim sa teskobom zbog smrti, teskobom zbog života i, najgore od svega, samom sobom.

Pesnik Oktavio Paz piše: "Svaki minut je oštrica razdvajanja: kako poveriti život tom nožu koji nam svakog časa može prerezati vrat? Lek se krije u pronalaženju melema što zauvek zalečuje ranu koju su nam naneli protekli sati i minuti… Gotovo od trenutka rođenja, ljudi beže od samih sebe. Kuda idu? Ima li izlaza iz beskrajne potrage za samim sobom? Ima: u određenim trenucima vreme se tek odškrine i dozvoli nam da nazremo šta se nalazi na drugoj strani. U tim trenucima osećamo kako su se spojili subjekt i objekt, ti i ja, sadašnjost i večnost, ovo tu i ono tamo."

Volela bih da živim u tom trenutku oproštajnog poljupca, predivnog muvanja nakon noći vrućeg seksa, sa nekim ko mi se sviđa tek malo više nego što se ja sviđam njemu. Ne želim nikad da se suočim sa saznanjem da mi se dotična osoba sviđa više nego ja njoj. Ne želim da osetim bol čekanja za porukom dok prolaze dani. Želim prosto da osetim svoju želju za njima na elektronskom nivou, da je osećam u tom poljupcu, zauvek. Želim sve da bude taj poljubac. Nije fer što takav poljubac nije održiv niti večan. Nije fer što fantazija nije stvarnost.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu