Foto Dina Giangregorio via Stocksy
Dok ravnopravnost polova počinje da prožima kreativne industrije, ljubitelji filmova kao što su Ratovi zvezda seksistički zapomažu protiv ovih kulturnih promena. Razgovarali smo sa stručnjacima za maskulinitet da bismo shvatili šta se dešava sa muškim egom u ovim supkulturama.
„Feminizam je preuzeo Star Wars", zavapio je neko u komentarima na YouTube video najave za novi izdanak pomenute franšize: Rogue One. Komentar se odnosio na činjenicu da je protagonista u ovom filmu ženskog pola, baš kao što je bio slučaj i u prošlogodišnjoj Epizodi VII.
Ovog korisnika jedi činjenica da mu filmska serija koju je toliko voleo, serija koja se do sada bavila muškim pričama, postaje nepoznata. Daleko od toga da se taj stav retko viđa; naprotiv, mnogi drugi Jutjub korisnici izrazili su istu primedbu. Jedan od njih kaže: „Ne sviđa mi se ovaj pravac sa ženskim ulogama. Zvezdani ratovi su, svedelo se [sic] to nekom ili ne, svet za muškarce i film za muškarce."
Nije da nije u pravu; umetnici se odavno fokusiraju na priče koje prate bele muškarce. Ova tendencija je bila tako česta da je 1985. karikaturista Alison Behdel osmislila „Behdel test" kojim se analizira učešće žena u filmu koristeći žalosno nizak kriterijum: da li u filmu postoje bar dva ženska lika, i da li ta dva lika međusobno pričaju o bilo čemu drugom osim o muškarcima? Podaci prikupljeni onlajn kažu da približno polovina svih snimljenih filmova ne zadovoljava Behdel standard. Dakle, nije ni čudo što zagriženi Star Wars fanovi smatraju da ženski protagonista narušava status kvo.
Da bismo stekli bolju sliku o tome kako polna neravnopravnost u umetnosti utiče na uslovljavanje muškaraca, obratili smo se Si Džej Pasko, sociologu i stručnjaku za pitanja maskuliniteta čija se etnografija pod naslovom „Brate nemoj da si peder: maskulinitet i seksualnost u srednjoj školi" bavi društvenim standardima koji se nameću tinejdžerima. Kad učimo muškarce da „budu muško" u tradicionalnom smislu, smatra Pasko, uslovljavamo ih „da prikrivaju emocije, da budu heteroseksualni, kompetetivni i dominantni."
Dok neki mladići uspešno zadovoljivši ove standarde stiču popularnost i poštovanje – na primer, baveći se sportom – neki se pak suočavaju sa neuspehom i osudama. To ih usmerava na nerd kulturu. „Ti mladi ljudi umesto da se bave sportom razviju interes za kulturno-umetničke sadržaje – filmove, muziku, literaturu, video igre", kaže Pasko.
Fotografija: Marcie Casas via Flickr
Iako se ovim putem otkrivaju zajednička interesovanja, biti „nerd" obično nije bilo korisno u društveno-statusnom smislu. „Istorijski gledano, više intelektualne varijante muškosti u Americi su obično izvrgnute ruglu i ocenjene kao ne-muževne," kaže Pasko. „Ne bave se ritualima uspostavljanja dominacije kakvi se traže od većine mladih muškaraca." To često obeshrabri muške pripadnike nerd kultura, jer osećaju da im „društvo poriče maskulini identitet", objašnjava Pasko.
„Mladi ljudi često koriste seksističke ili homofobične uvrede da bi jedni druge podsetili šta znači biti 'pravi muškarac'". Da bi dokazali da su „pravo muško", dečaci prvo moraju da dokažu da nisu „pederi" – Pasko kaže da se ovaj termin odnosi na slabost koliko i na seksualnost. Sledeći korak je demonstracija heteroseksualnosti, odnosno „sposobnost dominacije nad ženskim telom".
Tristan Bridžiz, takođe sociolog i stručnjak za pitanja maskuliniteta, nedavno je zajedno sa Pasko izdao knjigu. Za Broadly, on ističe da je poslednjih godina nerd kultura sve više prihvaćena u mejnstrimu. Ideja da su mladi štreberi potlačeni od strane dominantnih muških društvenih grupacija nije više sasvim tačna. „TV serije tipa Big Bang Theory i pojedini likovi iz filmova kao što je Live Free or Die Hard pokazuju da nerd mentalitet, iako i dalje suočen sa podsmehom, danas ipak garantuje određeni status," objašnjava Bridžiz.
Nerd se danas doživljava kao istovremeno i slabašan i agresivan. „Nerd kultura generalno odaje osećaj nemoći, ali u isto vreme razvija i otrovno oštre obrasce ponašanja Ne treba zaboraviti da se u toj kulturi dogodio #GamerGate."
Nekad, podseća Pasko, muškarci koji ne zadovolje tradicionalnu definiciju muževnosti za svoj neuspeh krive one koje vide kao kulturno inferiorne. Često se uočavaju homofobija, transfobija, i seksizam unutar nerd kultura. „Te grupa čine muškarci kojima je zatvoren tradicionalni put ka stereotipu muževnosti, zato svako isticanje žena i kvir osoba vide kao zadiranje u svoje poslednje pribežište, u jedino mesto gde im je dozvoljeno da budu dominantni, da jedni druge priznaju za muškarce."
Ako su Ratovi zvezda sveto pismo za nerd kulture 20. veka, onda je za 21. vek to svakako Matriks. Možda je očekivano da takozvani MRA (aktivisti za muška prava) svoje prosvetljenje opisuju kao „crvenu pilulu", termin usvojen iz te filmske mitologije. U Matriksu, protagonista ima izbor između plave pilule koja će mu dozvoliti da se vrati u svoj udoban ali lažan svet, i crvene pilule koja mu otvara oči i dozvoljava da shvati da je ceo život proveo u laži. Dakle, oni koji su „progutali crvenu pilulu" shvatili su da je u današnjem svetu muški pol – a ne ženski – u stvari obespravljen.
Pa ipak, autori tih obožavanih filmova su kasnije napustili svoje maskuline identitete i odlučili da žive u svom stvarnom biću: ženskom. Danas se predstavljaju kao Lana i Lili Vačovski. „Ljudi se kritički osvrću na Lanin i moj rad od kako smo trans. To je kul", rekla je Lili nedavno primivši GLAAD Media nagradu za seriju Sense8. „Sjajno je podsetiti se nekad da umetnost ne može biti statična."
„MRA grupe često skreću pažnju na događaje koji ukazuju na značajno opadanje kolektivne moći muškog pola," kaže Bridžiz i dodaje da je tu u osnovi ideja da muškarci gube privilegije koje su im nekada pripadale. „Kako društvo redistribuira prava među polovima, koja su nekada pripadala isključivo muškarcima, neretko se može uočiti učestalo nasilje protiv žena u vidu početne reakcije." On kaže da ljudi zamišljaju da je društvena pravda stabilan i konstantan napredak u jednom pravcu. „Istraživanja pokazuju da stvari tako ne funkcionišu. Nekad se više ide jedan korak napred, dva koraka nazad."
Dok gube svoj izmišljeni svet, pripadnici nerd kulture koji mrze žene očajnički pružaju otpor. Jutjub korisnik po imenu ArcadeGoon ovako komentariše trejler za Rogue One: „Izgleda da beli muškarac više ne sme da bude pozitivac." Jacko-Lantern mu odgovara: „To sve rade da bi udovoljili feministkinjama", u skladu sa stavom „crvene pilule" po kom je društvo nefer u korist žena.
„Na neki način MRA ilustruju problem kojim se bave borci za jednakost među polovima – današnje problematično društveno uslovljavanje mladih ljudi koje im teško pada", kaže Pasko. „Ali oni tu greše utoliko što misle da su prava polova stanje nulte sume – da ako su žene ili LGBT populacija na dobitku, muškarci moraju biti na gubitku."
To je žalosno, jer feminizam pomaže i muškarcima. „Polna i rodna ravnopravnost je korisna i za muškarce, jer bi se sa njom i promenila situacija u kojoj se mladi ljudi uslovljavaju da budu neemotivni, heteroseksualni, i dominantni." Pasko dodaje da društvo muškarce koji se ne uklope u taj okvir maskuliniteta i ne tretira kao ljudska bića.
„MRA se zalažu za povratak stereotipne, homofobne, transfobne, seksističke muškosti, ali mi koji se bavimo polnom i rodnom ravnopravnošću smatramo da bi povećana inkluzija i prisutnost žena i LGBT osoba u fanovskim supkulturama olakšalo situaciju za sve koji pate od posledica rodnog uslovljavanja – pa tako i za mnoge muškarce. Tako će se i pripadnici nerd kulture najzad podići sa najnižeg stupnja maskuline hijerarhije."