Stručnjaci kažu da sebi treba da govorite lepe stvari

Način na koji razgovaramo sami sa sobom jeste bitan. Ne samo da unutrašnji dijalog u koji se upuštamo oblikuje ličnu percepciju svog mesta u svetu, već utiče i na naše emocije i motivacije. Može da bude baš bezveze kada ti najstroži kritičar obitava u glavi. Međutim, moguće je preuzeti kontrolu nad svojim unutarnjim dijalogom, ako odlučiš da svesnije kontrolišeš svoje misli i reči.

Studija koju su 2012. sproveli istraživači sa Univerziteta u Letbridžu otkrila je da su za kontrolu pozitivnog razgovora sa samim sobom neophodna tri koraka: kao prvo, čovek mora da bude svestan svog unutarnjeg kritičara. Kao drugo, čovek mora da razvije strategiju da negativno brbljanje pretvori u pozitivan govor o sebi. I kao treće, pozitivan govor o sebi mora da postane svakodnevna navika.

Trudeći se da pomognemo kada je u pitanju drugi korak ovog procesa, pitali smo autore, terapeute i podkastere da nam ispričaju nešto o taktikama koje ljudi koriste da minimizuju – ako ne i sasvim uklone – one džangrizave, destruktivne glasove u našim glavama. Odgovori su redigovani zbog dužine i jasnoće.

Kada zatekneš sebe kako si samokritičan, samo blago kaži, „Odlučio sam da sa sobom više neću razgovarati na ovakav način“, i preoblikuj misao. Na primer, ako pomisliš, „Ne mogu ovo da uradim“, pre neke bitne prezentacije, preoblikovanje bi moglo da zvuči nešto u smislu, „Nervozan sam zbog toga što mi je ova prezentacija bitna, ali naporno sam radio da je pripremim, i imam da ponudim nešto bitno“. Taktičnim prekidanjem kruga kada god da se javi, stvaraš promenu takvog ponašanja i ponovo potvrđuješ svoje posvećenje, tretirajući sebe pozitivnije.

Svaki put kada preoblikuješ svoj način razmišljanja ili pozitivno slaviš sebe, zgrabi teglu ili činiju, ubaci nešto sitniša unutra, ili nešto slično što bi moglo da posluži kao vizuelni podsetnik (suvo zrnevlje, dugmad, perle) tvog napretka. Ako se odlučiš za sitniš, možeš da ga upotrebiš da počastiš sebe, kada prikupiš dovoljno novca. Ova vizuelna alatka služi kao moćno podsećanje napretka koji postižeš u pozitivnijem tretiranju samog sebe. – Rozi Molinari, autorka Prelepi vi: svakodnevni vodič za radikalno samoprihvatanje

Često govorim ljudima da sve što treba da urade u životu jeste da pogode metu, ne moraju pravo u centar. Pogoditi pravo u centar je standard perfekcioniste. Jedini način da ne uspemo u nečemu je da to izbegavamo, ne pokušavamo, ili radimo samo stvari u kojima smo dobri. Na taj način ne sazrevamo, niti živimo ispunjujuće živote. Kada imamo realističnija očekivanja od sebe i naučimo da sami sebe potapšemo po leđima, umesto da se šutiramo u dupe, počnemo da imamo bolje mišljenje o sebi. Kada se trudimo da obrazujemo decu da budu bolja, 95 procenata komentara bi trebalo da budu pohvale, a 5 ispravke. Tako deca najbolje uče, a isto važi i za nas odrasle – Dženifer Šenon, licencirana psihoterapeutkinja i autorka Ne podgrevaj vatru: kako prekinuti ciklus anksioznosti, straha i brige

Ako ovim štetnim mislima priđemo sa aspekta radoznalosti („Zašto ne prestajem da razmišljam o ovim stvarima koje me povređuju?“), umesto sa aspekta krivice ili sramote („Ne bi trebalo da razmišljam o ovome, zato što znam da mi škodi.“) ne samo da ćemo praktikovati samosaosećanje, već ćemo imati i veće šanse da otkrijemo koren problema i napravimo korak ka rešavanju problema koji nas muči.

Nauka konačno počinje da govori o dobrobitima meditacije, praksama zahvalnosti i ostalim načinima za prespajanje mozga. Svakodnevno sve više i više učimo da imamo moć da praktikujemo saosećanje prema sebi, da pozitivno razmišljamo i bavimo se ostalim vežbama koje bukvalno menjaju načn na koji naš mozak funkcioniše. Za one koji žele da urone duboko, predlažem istraživanje neuroplastičnosti i učenje o tome kako možemo da povratimo kontrolu nad stvarima za koje smo nekada mislili da su nepromenljive. – Džes Bejker, autorka, govornica, i zagovornica ljubavi prema sebi.

Kada sam negativna prema sebi, podsetim sebe da nisam prva osoba koja je zeznula stvar ili prekoračila rok. Svi ljudi moje generacije imaju neku verziju "sindroma uljeza". Zajednička stvar za sve nije manjak sposobnosti već višak sumnje u sebe. Više pobeđujemo nego što gubimo, i toga se uvek treba setiti kada nam se negativnost prikrade. - Jamina Mejo, multimedijalne kreatorka sadržaja i voditeljka Blah Blah Blah podcast