Usmeni istorijat filma "Sam u kući" rečima glumaca koji su igrali porodicu Makalister

Iako je premijeru doživeo decenijama posle tradicionalnih prazničnih filmova kao što je Divan život i Čudo u 34. ulici, Sam u kući iz 1990. godine već je postao praznični klasik. Pogodivši pravo u metu na nekoliko osetljivih mesta, film priziva nostalgiju za devedesetim i prazničnu magiju, istovremeno dočaravajući začudnost dečje mašte.

Iako se bavi snom svakog deteta o slobodi bez roditeljskog nadzora, Sam u kući je zapravo film koji veliča porodicu. U poređenju sa disfunkcionalnom porodicom Makalister, vaša sopstvena rodbina deluje savršeno, a svakog decembra mnogi gledaoci puštaju Makalistere u svoje domove da bi ponovo gledali kako ovi zaboravljaju sina na putu do aerodroma. Ima nečega u haosu Makalisterovih zbog kojeg tokom sezone praznika osećate toplinu oko srca.

Ako neko vreme niste gledali Sam u kući, verovatno ćete se iznenaditi da je film nasilniji nego što ga se sećate. "Imate gomilu članaka o tome kako bi, u stvarnom životu, pljačkaši bili mrtvi ili osakaćeni od svih tih povreda", kaže glumac Majkl Marona, koji je igrao Džefa Makalistera. I istina je: mali Kevin Makalister primenjuje smrtonosnu taktiku da bi premlatio zlikovce kao nekakav minijaturni akcioni junak, istresavši svoju frustraciju na dva smotana provalnika (u tumačenju Džoa Pešija i Danijela Sterna) nakon što je istrpeo beskrajno maltretiranje svoje braće i sestara.

Ali u svojoj suštini, poruka filma Sam u kući jeste osnaživanje nemoćnih i nevinih, obrtanje urođene nepravilnog odnosa moći između dece i odraslih sa zlim namerama. I uprkos komičnom nasilju, Sam u kući je film sa naglaskom na deci; mnogi od epizodnih glumaca u filmu su deca, a najveći deo vremena na platnu pripada desetogodišnjem Makoliju Kalkinu.

Posle ogromnog uspeha filma Sam u kući i nastavka iz 1992. godine Sam u kući 2: Izgubljen u Njujorku, Makoli Kalkin je postao jedna od najtraženijih holivudskih zvezda. Ali od sredine devedesetih, on je uglavnom živeo daleko od očiju javnosti, a iako je Kalkin praktično tvrdio da se "u suštini povukao", atmosfera intrige i dalje prati zvezdu komercijalno najuspešnije komedije devedesetih.

Razgovarali smo sa članovima porodice Makalister o njihovim utiscima o kolegi Makoliju Kalkinu, poseti Majkla Džeksona snimanju i njihovim omiljenim uspomenama iz vremena dok su tumačili ovu filmsku porodicu.

Senta Mozes Mikan (Glumica, Trejsi Makalister): Ono što film Sam u kući čini toliko posebnim jeste što govori o porodici. On ima mnogo duše, mimo svih vratolomija koje Kevin izvede u kući. Govori o želji da se bude sa porodicom i shvatanju koliko je važno imati porodicu oko sebe.

Teri Snel (Glumica, tetka Lesli): Na setu je atmosfera bila zabavna, porodična. Dece je bilo posvuda i sve je bilo dražesno zato što ste mogli da gledate kako ona grade svoje odnose među sobom i zbližavaju se.

Dajana Rejn (Glumica, Sondra Makalister): Sećam se da je glumačka postava večerala jedne noći i ja sam se zezala sa decom i Džonom Herdom [koji je igrao Pitera Makalistera]. Dobila sam briljantnu ideju da mu ubacim kocku leda za vrat. Nosio je svilenu košulju i garderober se jako naljutio na mene. Pocrvenela sam kao bulka, a Džon je stao u moju odbranu.

Mikan: Mnogo smo se družili u slobodno vreme i posle snimanja. Bili smo bliska ekipa, što može da se vidi i u samom filmu.

Džededaja Koen (Glumac, Rod Makalister): Pored toga što su radila zajedno, deca su i aktivno učila. Između scena bismo sa nastavnicima radili na školskima zadacima. Delili smo iskustvo tokom naših formativnih godina, a to će zauvek ostati veza između nas.

Kristin Minter (Glumica, Heder Makalister): Bila sam malo starija od druge dece i moji roditelji nisu bili prisutni, tako da sam bila prepuštena sebi. Sva deca bi gledala filmove u mojoj sobi i naručivala picu.

Rejn: Čak smo isplanirali i nekoliko grupnih izleta preko vikenda kad nismo radili, samo da bismo se družili i zajedno zabavljali.

Mikan: Bilo mi je žao pomoćnog režisera, zato što nas je bilo mnogo i imali smo mnogo energije.

Minter: Mislim da je film bio toliko uspešan zato što se u njemu oseća ta radost. Takođe, svako dete sanjari o tome da bude ostavljeno samo u kući i da se provede — mislim, bez onog dela kada upadaju provalnici. Ali svako malo dete želi da provede neko vreme bez svoje porodice, bez discipline, da bi radilo ono što želi.

Marona: Sam u kući nam je zaista pomogao da se izborimo sa mnogim našim strahovima. Šta može da bude veća noćna mora od toga da detetovi roditelji nisu kod kuće a da dvojica provalnika pokušavaju da im upadnu u kuću? Ali nekako sve ispadne dobro na kraju.

Snel: Sam u kući se pojavio u vreme kad je osnaživanje mladih bilo nešto što još nije dovoljno istraženo. Bio je to jedan od prvih filmova u našoj eri koji je pokazao da dete može da preuzme stvari u svoje ruke i reši ih.

Marona: Režiser Kris Kolambas znao je kako se snima hit film o osnaživanju dece. Gunis, za koji je on pisao scenario, govorio je upravo o tome — deca prepuštena sama sebi bez zaštite odraslih pobeđuju nasilne zlikovce. On je definitivno znao kako se snimaju filmovi.

Rejn: Film je imao tu prednost da je praznični, ali moja porodica se iskidala od smeha kad ga je prvi put gledala. Fizička komedija je definitivno bila dobitna kombinacija, a premisa da mali delak može da nadmudri provalnike zaista je dirnula publiku.

Marona: To vam je skoro kao da gledate Toma i Džerija — uzbudljivi kontrast tog slatkog deteta anđeoskog lica koje radi sve te đavolske stvari.

Minter: Makoli je bio presladak. Bio je jedno potpuno normalno dete. Imali ste dete koje je zvezda filma u kojem glume Ketrin O'Hara i Džo Peši, a imao je samo deset godina!

Snel: Makoli je bio urnebesan kao malo dete. Njegova porodica imala je teglu za psovke, a ljudima bi znale da se otmu razne vulgarnosti na snimanju. Makoli je imao smeđu papirnu kesu sa kojom je išao okolo i svaki put kad bi neko opsovao, terao ga da stavi četvrt dolara u tu kesu.

Mikan: Mak je bio kul dete. Bio je očigledno veoma zreo za svoje godine. Dobro smo se zabavljali na snimanju. Nisu se prema njemu ophodili drugačije nego prema nama. Bio je deo porodice. Uprkos onome što se desilo njemu i njegovoj karijeri — kad je nakon filma postao ogromna zvezda — on je ostao samo Mek. Šašavi mali desetogodišnji klinac.

Minter: Zamislite samo pritisak koji je Makoli morao da oseća kao desetogodišnjak — čitav film leži na njegovim plećima. On priča sa sobom pola filma. Mogu da razumem zašto se sklonio iz javnosti. Mislim da se našao pod ogromnim pritiskom.

Snel: Mak je bio slatko dete u početku — dete koje je radilo nešto što je mislilo da je zabavno. Kad smo snimali drugi film, bio je mnogo sofisticiraniji, zato što je do tad već uradio razne druge stvari.

Rejn: Jednom smo preko vikenda imali probu ispred kuće Evanstonovih i odjednom vidimo Makolija koji stiže sa Majklom Džeksonom. Bili smo iznenađeni i uzbuđeni. Družio se s nama neko vreme i slikao se s nama. Bio je prilično stidljiv, ali ljubazan.

Mikan: To se zapravo desilo tokom snimanja drugog filma. Imam fotografiju. Bili smo ispred kuće Makalistera kad se zaustavio beli kombi bez prozora i iz njega izašao Majkl Džekson. Došao je da poseti Maka i proveo je čitav dan na snimanju sa nama, što je bilo potpuno nadrealno.

Koen: Iako se generalno ne predstavljam kao neko ko je bio u Sam u kući, svi su time opsednuti. Zajednički prijatelji svaki put to pomenu u roku od nekoliko minuta, a ljudi izražavaju mešavinu zadivljenosti, zabave i interesovanja. To je tema za razgovor koju uvrštavam u svoj rezime i pomenuto je na svakom razgovoru za posao koji sam ikad imao.

Marona: Prisustvo tog filma u mom životu sada je uglavnom ograničeno na ovo doba godine — kad dobijam tekstualne poruke i pozive u fazonu: "Ovde sam sa porodicom i odjednom se tvoje lice pojavilo na ekranu. Kako si?" Tome slično. Ali mi je pomoglo i u finansiranju mog načina života u poslednjih 25 godina.

Rejn: Na osnovu boravka na snimanju Sam u kući zaljubila sam se u snimanje filmova i bilo mi je strašno tužno oprostiti se od moje filmske porodice. Stvorilo je od mene zavisnika, u smislu da sam počela uvek da tražim svoj sledeći "fiks" kad sam zakazivala novi angažman. Poslao me je na dvadesetogodišnje putovanje u koje sam sve uložila, a nisam dobila mnogo zauzvrat. Poremetilo je moje mišljenje o samoj sebi. Uvek sam tražila potvrdu van sebe. Nije bilo lako.

Tokom mojih odraslih godina, prošla sam kroz fazu kad sam mrzela taj film. Tek sam ga pre nekoliko godina, kad je moj sin bio dovoljno odrastao da ga pogleda prvi put, do kraja prihvatila ponovo i bila ponosna na činjenicu da sam bila deo nečega posebnog i jedinstvenog.