Otmice koje su tresle Srbiju posle 5. oktobra

Krajem 2000. godine, Srbiju, a posebno, Beograd, zapljusnuo je talas otmica bogatih ljudi ili članova njihovih porodica. Biznismeni, ali i popularne ličnosti okružile su se telohraniteljima jer se nikada nije znalo ko je sledeći.

Taj "grana" kriminala, bar što se tiče ovih prostora, ranije praktično nije postojala, ali početkom dvehiljaditih, kidnapovanja su počela da se događaju gotovo svakog meseca. Brutalne otmice su zaustavljene "krvavo" - ubistvom prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića, kada je u Sablji razbijen i pohapšen skoro ceo zemunski klan koji je stajao iza najvećeg broja kidnapovanja. Oni, alli i drugi, koristili su bezbednosni vakum u formiranju novih organa vlasti posle 5. oktobra da počnu sa praksom otmica koja im je služila kao jedan od osnovnih vidova prihoda. Kada je prvih dana novembra 2000. godine u prostorije policijske operativne grupe Poskok, u Ulici Kneza Miloša, ušao inspektor sa informacijom koju je dobio od "operativne veze", svi su bili šokirani. Vest je nagoveštavala novi izazov za policiju. - Ukratko, nama je rečeno da će kriminalci uskoro krenuti sa kidnapovanjem bogatih ljudi ili članova njihovih porodica - priča za VICE penzionisani pukovnik policije Mile Novaković i autor knjige o otmicama zemunskog klana.

Prema rečima Novakovića, nije bilo iznenađenje što su se u ovakvu vrstu kriminala upustili baš Dušan Spasojević i Mile Luković, ojačani Legijom. "Zemunci" su do tada do savršenstva razradili krađu automobila po Srbiji i vraćanje vozila za novac.

Metod je bio gotovo isti, ali je meta kidnapera bila mnogo ozbiljnija.

SIN BOJANE BAJRUŠEVIĆ, VUK BAJRUŠEVIĆ Na istinitost operativnog podatka iz beogradskog podzemlja o spremanju otmica nije se dugo čekalo. Samo nekoliko dana kasnije, 7. novembra 2000. ispred zgrade u kojoj je došao da poseti majku otet je Vuk Bajrušević (27), rođeni brat Bojane Bajrušević, udovice biznismena Vladana Kovačevića - Vlade Trefa, bliskog nekadašnjem režimu Slobodana Miloševića. Za njega se govorilo da je bogat i da je porodici ostavio puno novca. Bajruševićeva majka Desanka iste večeri pozvala je policiju i prijavila nestanak sina. Dan kasnije, Vukova sestra Bojana došla je do samog vrha policije, koji su je uputili na grupu Poskok. Kidnaperi su tražili pravo bogatstvo da joj puste brata. - Otmičari su svaki put sa Bojanom razgovarali iz kola u pokretu, kako im policija ne bi ušla u trag - priča Novaković. - To je bio metod koji su koristili i u svakoj sledećoj otmici. Za Vukov život i slobodu tražili su pet miliona maraka. U zatočeništvu je proveo 20 dana. Ipak, dok su pregovori sa Vukovom sestrom bili na vrhuncu, dogodila se otmica koja do danas nije rasvetljena, ali je po bezočnosti nadmašila njegovu.

SIN BOBE I BRENE, STEFAN ŽIVOJINOVIĆ Kidnapovan je mališan. Osmogodišnji Stefan Živojinović, sin folk pevačice Lepe Brene i našeg proslavljenog tenisera Slobodana Bobe Živojinovića otet je 23. novembra 2000. u večernjim satima, ispred porodične kuće na Bežanijskoj kosi. Bio je to žestok šamar tadašnjoj policiji, ali i novoj vlasti. Otmičari su za njegovo oslobađanje tražili i dobili dva i po miliona tadašnjih maraka. Brena i Boba pet dana nisu znali da li im je dete živo. Tek petog dana zazvonio je telefon, a sa druge strane žice muški glas im je hladno davao instrukcije: - Gospodine i gospođo Živojinović, vaš sin Stefan se nalazi kod nas. Prema njemu ćemo se ponašati ljudski dok ste vi korektni. Neće mu faliti dlaka s glave. A onda je stiglo upozorenje da im ne padne na pamet da pozovu policiju kao i jeziva pisana poruka, koju je otmičar ostavio u kontejneru na Studentskom trgu.

Živojinovićima je dat rok od dva dana da prikupe novac. Dobili su i uputstva kako to da učine. Morali su na četiri radio-stanice da daju sledeći oglas: - Firma "Šafner" obaveštava partnere da je sva dokumentacija prikupljena u datom roku, pa posebno molimo da nam se partneri jave. - U jednoj od poruka napisali su da ukoliko posle tri dana ne čuju oglas, smatraće da odugovlače sa isplatom - ispričao nam je Novaković.

- Za svaki dan kašnjenja na Stefanovoj ruci biće prst manje, a ukoliko mi posle 10 dana ne bude oglasa, Stefana ćete mrtvog otkupiti - pretili su kidnaperi. Dete je pušteno posle plaćenog otkupa. Ostavljen je bosonog na Kalemegdanu, gde ga je pokupio taksista. Postojale su sumnje da su pripadnici zemunskog klana umešani u kidnapovanje Breninog sina, ali to nikada nije dokazano. Lepa Brena je jednom izjavila da su sve otmice rešene "samo nije otkriveno ko je to uradio mom sinu". Novaković kaže da su se dešavale čudne stvari oko mesta i vremena isplate otkupa za malog Stefana.

- Istog dana su kidnaperi pregovarali i o mestu i vremenu gde će biti predat novac za Vuka Bajruševića - nastavlja on.

Oba dečaka su oslobođena istog dana, 27. novembra 2000. Način isplate je bio sličan, u blizini auto-puta.

- Za Vuka se vreme stalno pomeralo, kao da se čekalo da se završi situacija oko dečaka. Postojale su te indicije da je isti čovek organizovao obe otmice, a da su dve ekipe to izvele - objašnjava Novaković.

VOJVOĐANSKI BIZNISMENI DRAGOSLAV VUKOVIĆ I MILENKO ALEKSIĆ Samo mesec i nešto kasnije, januara 2001. otet je novosadski biznismen Dragoslav Vuković, a njegov brat Dragan za samo pet sati skupio je tražena dva miliona maraka. Ispostavilo se, međutim, da je takva brzina bila pogrešna - "zemunci" su zaključili da ima još novca, pa su nedelju dana kasnije tražili još.

Šest dana kasnije u Subotici je kidnapovan Milenko Aleksić. Otmičari su mislili da je on vlasnik "Interšpeda" i tražili su otkupninu od deset miliona maraka. Kada su shvatili da je samo direktor, pristali su da im isplati 150.000 maraka i pustili ga na slobodu.

OTMICA MIROSLAVA MIŠKOVIĆA "Zemunci" su u jednom trenutku odlučili da krenu na mnogo krupnije ribe. Sledeća meta bio je jedan od najbogatijih Srba. Otet je Miroslav Mišković, vlasnik "Delta Holdinga". Njegovoj otmici 9. aprila 2001. prethodio je pokušaj kidnapovanja sina Marka Miškovića, desetak dana ranije. Taj događaj niko nije shvatio ozbiljno, čak ni policija, i mislilo se da je meta skupoceni audi, a ne Mišković junior. Biznismen Mišković kidnapovan je samo nekoliko minuta pošto ga je pokupio vozač ispred stana u Novom Beogradu i povezao do zgrade "Delta holdinga". Mišković je posle oslobađanja ovako opisao svoje kidnapovanje: - Sa svojim vozačem krenuo sam na posao. U jednom trenutku, tamnoplavi audi nam je preprečio put. Kada su me izvukli iz auta, hteo sam da otmičara udarim nogom, zamahnuo sam, a sledećeg trenutka dobio sam udarac u glavu. Drugi maskirani, otvorio je suprotna vrata i obojica su me ugurali u njihov auto. Oči su mi oblepili širokom selotejp trakom, - pričao je Mišković.

- Ugurali su me u uzan prostor u koji sam se spuštao metalnim merdevinama. Bila su tri stepenika. Kada sam sišao, zatvorili su poklopac. Uspeo sam da se nekako oslobodim selotejpa i video sam na desnoj strani zid sa alkom za koju su me vezali lisicama. Na suprotnom zidu gorela je sijalica. Prostorija je bila otprilike metar i po sa metar i po i visoka oko 175 santimetara - navode se Miškovićeve reči u policijskom izveštaju. Za oslobađanje Miškovića, otmičari su tražili 10 miliona maraka. Glavni pregovarač direktno se o parama dogovarao sa otetim. Čak su pružili jedan drugom ruku. Mišković i "šef" su tako potvrdili dil i našli su se na pet miliona. Tada je usledio obrt. Zbog kašnjenja sa isplatom i zato što je obaveštena policija, otmičari su podigli cenu za dva miliona.

Kasno uveče, istog dana kada je i otet, Mišković je pušten.

OTMICA MILIJE BABOVIĆA Veliko iznenađenje za mnoge predstavljala je otmica beogradskog biznismena Milije Babovića. Bio je veoma poznat kako među ljudima koji se razumeju u odnose beogradskog podzemlja tako i među poslovnim svetom. U obe zone važio je za jakog čoveka. Babović je otet 24. marta 2002. godine na Južnom bulevaru, u Beogradu. Pre kidnapovanja praćen je desetak dana. Policiji, tih prvih dana, kidnapovanje nije prijavljeno, ali je o otmici je brujao ceo grad i pisale su sve novine. Posle desetak dana Babović je uspeo da pobegne. Za kaznu, sledeća tri dana držali su ga vezanog za drvo u obližnjoj šumi i zverski mučili.

Sve vreme, pregovore sa porodicom o njegovom oslobađanju vodio je otmičar Mile Luković Kum, imitirajući šiptarski govor. Otkup od 10,5 miliona evra plaćen je iz dva puta. Oba puta pare je nosio Milorad Ulemek Legija. Obe kuće u kojima je čuvan Babović srušene su do temelja i sagrađeni novi objekti, kako bi se zametnuli tragovi. Polovinu para od otmice uzeo je Legija. Sedmog aprila 2003. godine, skoro godinu dana posle otmice, Milija Babović je dao izjavu policiji o svom kidnapovanju. Poslednju otmicu "zemunci" su izveli u drugoj polovini januara 2003. Kidnapovali su svog saradnika, Suada Musića Batka, koji je bio poznat kao snabdevač heroina Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma. Pušten je posle tri nedelje uz otkup od 350.000 evra. Pored Milije Babovića, on je najviše mučen u zatočeništvu.

Posle atentata na Zorana Đinđića, zemunski klan je razbijen, vođe su ubijene u Sablji, a dobar deo pripadnika je uhapšen. Tokom suđenja, kroz svedočenja se između ostalog otkrilo da je Legija u slučaju kidnapovanja Babovića igrao ulogu saveznika porodice otetog i da je pred njima glumio, plakao i pretio šta će uraditi otmičarima kada mu padnu šaka. Na suđenju se moglo čuti i da su "zemunci" kroz otkupe ukupno uzeli više od 20 miliona maraka i evra. Svi su osuđeni su na višedecenijsku robiju. PROČITAJTE JOŠ: