Pitala sam terapeuta zbog čega više volim veze na daljinu

Kada sam počela da se zabavljam sa svojim dečkom, imali smo vezu na daljinu, iz nužde. On je živeo u Nemačkoj, a ja sam imala stan u Njujorku, i nisam imala dozvolu za boravak u Nemačkoj, što znači da nisam mogla tamo da boravim duže od šest meseci godišnje. Devet meseci otkako smo započeli vezu, dobila sam dozvolu i mogla sam tamo trajno da boravim. Očekivala sam da ću se preseliti kod njega, ali nakon što smo proveli par meseci zajedno u Nemačkoj, shvatila sam da mi je potrebno da više vremena provodimo razdvojeni. Želela sam da iskusim različite delove sveta, i obožavala sam da imam sopstveni krevet. Dve i po godine od početka naše veze, provodila sam par meseci godišnje s njim, a ostatak vremena smo bili u vezi na daljinu, po sopstvenom izboru.

Iako uživam u vremenu provedenim s partnerom, ponekad se pitam da li moje oklevanje da živim u blizini njega ili sa njim znači da u stvari ne želim da budem u vezi. Jesam li samo nezavisnog duha, ili imam neku duboku, podsvesnu anksioznost povodom intimnosti?

Neki terapeuti veruju da sklonost ka vezama na daljinu možda ukazuje na strah od posvećivanja, oklevanje da delimo, ili ambivalentnost povodom partnera. "Kada je neko stalno u vezama na daljinu, to meni kao terapeutu govori da mora malo da poradi na tome da deli svoj život s nekim", kaže Marisa Nelson, bračna i porodična terapeutkinja u Vašingtonu i na Bahamima. "Ako uvek ima izgovora zašto nećeš da podigneš stvari na viši nivo, veći problem bi mogao da bude to što uživaš u strukturi veze na daljinu, zato što možeš da budeš intenzivan na kraći vremenski period, a onda posle da ponovo budeš svoj".

Kada daješ prvenstvo vezama na daljinu, to takođe može da znači da si uplašen da ćeš izgubiti sebe, ako postaneš isuviše blizak sa svojim partnerom, i bukvalno i figurativno, kaže Ejmi Mekmanus, bračna i porodična terapeutkinja iz Los Anđelesa.

To je jedan od razloga zašto Ešli Uzer, dvadesetpetogodišnja autorka i digitalna savetnica iz Vašingtona voli da bude u vezi na daljinu. "Ja sam tip devojke koju momci rastroje", kaže mi ona. "Takođe moram da naučim kako da sama održim ravnotežu u svom životu kada sam u vezi, i okanem se ideje da kada imam partnera to znači da moramo sve da radimo zajedno".

Ili, kada više voliš da si u vezi na daljinu, to može da znači da nisi voljan da radiš na problemima u vezi. "Naravno, lako je prevideti onu gadnu naviku da ostavlja fleke od paste za zube u lavabou, ako delite lavabo samo jednom mesečno", kaže Mekmanus. "Više govorim o velikim pitanjima kojima se u vezi valja pozabaviti kada živite zajedno, ili kada ste makar u istom gradu – zastrašujuća količina alkohola koju pije, način na koji se ponaša prema tebi pred prijateljima, način na koji ti daješ prednost poslu u odnosu na vezu, ili način na koji se ne slažete po nekim bitnim pitanjima, na primer".

Ali bežanje od ovih problema može da rezultira time da neko mora da trpi ponižavajuće ponašanje, ili da izbegava da radi na svojim manama u vezi, kaže Mekmanus. Uzer je primetila baš ovaj problem u svojoj prošloj vezi. "To što je bio daleko mi je omogućilo da neka negativna osećanja gurnem pod tepih", kaže ona.

Ako neko ne želi da provodi znatan deo vremena sa svojim romantičnim partnerom, Mekmanus bi ga takođe možda pitala da li se plaši ranjivosti. "Gde su usput shvatili da u vezama ne mogu da imaju podršku, ljubav i priznanje?", kaže ona. Mnogi ljudi su naučili – preko svojih roditelja, ili bilo koga drugog ko je igrao bitnu ulogu u njihovim godinama razvoja – da su veze više negativne nego pozitivne, i da nisu vredne sve te nevolje. Ipak, duboko u sebi, čak i takvi ljudi obično žele duboku povezanost s drugima, kaže mi ona. Samo im to obično ne deluje bezbedno, kaže ona.

Ali neki stručnjaci ne vide problem u tome kada neko više voli veze na daljinu. "Za neke ljude, veza na daljinu funkcioniše bolje, zato što oboma omogućava da ostanu autonomni i nezavisni", kaže Kris Šejn, socijalna radnica iz Njujorka koja često radi na problemima svojih klijenata koji se tiču seksa, pola i veza. "Pored toga, neki više vole da isplaniraju vreme sa svojim partnerom i da to upišu u kalendar, pripremljeni i spremni da neguju tu vezu".

To je jedan od razloga zašto, čak i kada je njena poslednja veza na daljinu bila okončana, Uzer se "jednostavno desilo" da se i dalje zabavlja s ljudima koji žive na tri sata vožnje od nje, ili više. "Tako mogu da se bavim sobom i održavam prijateljstva, ali i da odem kod njega i budem sva romantična, kada to hoću", kaže ona.

"Voleo sam da budem u mogućnosti da u suštini odem na odmor s devojkom – a onda da se vratim svom redovnom životu", kaže Majkl Stuser, novinar iz Sijetla. "Uvek sam voleo da provodim vreme sam – i sa voljenima – na kraće vremenske periode. Shvatio sam da scenario na daljinu za mene funkcioniše".

"Veze na daljinu mogu da gode onima koji su introvertni, koji isuviše cene sopstveni prostor, ili koji ne žele ili nisu u stanju da promene svoju lokaciju", kaže Šejn. Iako je moguće da neko iskoristi vezu na daljinu da bi se i emotivno udaljio, sa dobrom komunikacijom i posvećenošću, to ne mora da se dogodi.

"Broj parova koji su srećni ali žive odvojeno je veći nego što bismo pretpostavili, kada uzmemo u obzir dominantnu poruku u našem društvu da samo jedan tip veze funkcioniše", kaže Patrik Tali, bračni i porodični terapeut iz Los Anđelesa, koji je to viđao kod svojih klijenata. "Netradicionalne veze su ekstremno uobičajene, i ja se nadam da će društvo u celini postati prijemčivije za različite tipove dinamike u vezama. Ljudi i dalje mogu da se vole i brinu kada žive odvojeno, i zapravo, prilično je zdravo na neko vreme se odvojiti od partnera".

Najvažnije je da postoji saglasnost. Na primer, oboje bi trebalo da se dogovore da li će im veza biti trajno na daljinu, ili će se jednog dana preseliti blizu jedno drugog (ili početi da žive zajedno). "Sam cilj nije bitan, dokle god je oboma jasno šta je cilj, i da li je zajednički", kaže Šejn. "Tako su oba partnera sigurna da rade na istoj budućnosti i da nema nerazumevanja ili loše komunikacije".

Kako onda da znaš da li izbegavaš intimnost, ili tvoje sklonosti jednostavno nisu u skladu sa ograničenim društvenim normama po pitanju veza? Dobro pitanje koje sebi možeš da postaviš jeste da li se iskreno raduješ tome što ćeš videti svog partnera, kaže Mekmanus. Mada, još važnije pitanje je zašto više voliš da budeš u vezi na daljinu. Možda je to bolje za vaše karijere, ili možda oboje živite ispunjene živote u jakim zajednicama, na različitim mestima.

"Ako si srećan i u svom životu kod kuće, i u svojoj vezi, a to je slučaj i sa tvojim partnerom, onda se verovatno nikog ne tiče to što ste odlučili da živite u različitim gradovima", kaže Mekmanus. "S druge strane, ako ti poseta partneru deluje kao obaveza, ako imaš dug istorijat veza na daljinu, to bi mogli da budu znaci upozorenja".

Ako vam ovo zvuči poznato, onda je možda terapija dobar način da proučite svoje lične obrasce i to što vas sprečava da imate ispunjujuću vezu s nekim ko živi u blizini. "Imala sam klijente koji su dolazili da učine upravo to", kaže ona, "I koji su počinjali da razumeju stvari o sebi, što im je pomoglo da se razvijaju i promene, i izgrade veze koje su zdrave i pune ljubavi – i to u istom gradu".