Šta je sa cenovnikom narkotika na zidovima vrtića i drugih ustanova u Srbiji

Svako ko želi da se bavi novinarstvom mora da prođe kroz pijačni barometar. Iako sam do sada uspevao da se izvučem, konačno me je sustigla sudbina i morao sam da se pozabavim navikama potrošača. Ali ne onih koji idu na pijacu, bar ne otkako su na tezgama prestale da se prodaju čaure maka. Otišao sam do vrtića Zeleni Bor u Zemunu kako bih video cenovnik narkotika ispisan na zidu.

Zlatiborska ulica izgleda kao još jedna obična ulica u mirnom kraju grada. Ne previše prometna, sa dovoljno zelenila za gradske uslove, automobilima parkiranim sa obe strane. Niko ne bi pomislio da dvorište jednog bezazlenog vrtića na spoljnom zidu krije cenovnik opojnih droga. Kažem krije, jer je cenovnik tokom vikenda brzinski prekrečen, pa morate da priđete kako biste pročitali koliko koštaju LSD ili spid.

Neko je ižvrljao, ili da upotrebim efektiniji izraz kada je reč o uređivanju prostora, vandalizovao zid, pa su nadležni posegli za najlogičnijim rešenjem.

Ali glavno pitanje je – zašto je ovaj cenovnik osvanuo baš na zidu vrtića?

Deca im sigurno nisu ciljna grupa. Možda roditelji? Ali teško da bi se i oni informisali na zidu vrtića, odrasli su, valjda imaju neke druge šeme. Ne verujem ni da su ovi spisi završili na zidu kako bi se zaposleni u vrtiću informisali. Da biste ceo dan radili sa decom, treba vam široko srce, a ne nabavna cena opijata.

Interesujući se za poreklo i značenje ovog spiska, razgovarao sam sa ljudima koji u Srbiji sve znaju najbolje – roditeljima. Ipak se, i ovde, radi o budućnosti njihove dece. Od zvaničnika, nažalost, nisam uspeo da dobijem nikakav odgovor.

– Ne znam šta im znači ovaj grafit. Da li uopšte znaju šta to znači, šta te cene predstavljaju. Mislim da je sve ovo pre šala, nego da označava mesto na kome može da se kupi. Budalaština kojom se klinci zezaju – kaže za VICE Aleksandar Lazić, jedan od roditelja.

Lazić takođe kaže da se u dvorištu ovog vrtića, otkako on zna za njega, po završetku radnog vremena skupljaju neki klinci.

Da cenovnik predstavlja šalu smatra i jedna od majki koja je želela da ostane anonimna. Ipak, ona kaže da se u dvorištu ne skupljaju obični klinci.

- To su narkomani. Godinama se skupljaju i sede tako, naročito leti. Neki roditelji su zvali policiju, ali oni ne mogu da ih se reše, verovatno jer su u pitanju maloletna lica – kaže ova zabrinuta majka.

Takođe, kaže da je strašno što svakog jutra čistačice zateknu dvorište prepuno polomljenih flaša.

Miodrag Bubanja, koji dovodi unuke u vrtić Zeleni Bor, smatra da treba da se postavi video nadzor kako bi se ovakvi postupci u budućnosti sprečili.

- To je van svake pameti. Ako je i šala u pitanju, onda je neslana šala – kaže Miodrag.

On ističe da do sada nije bilo nikakvih problema i da vrtić Zeleni Bor važi za jedan od boljih.

Neki roditelji nisu čak ni videli ovaj spisak ili bi preciznije bilo reći da nisu videli ništa.

- Uvek bude nekih grafita, mi smo čak nešto i prekrečili pre nekih godinu dana, ali ovo nisam video. Nisam ni čuo da se u dvorištu vrtića skuplja neka problematična ekipa – kaže Igor Ivančir.

Cenovnik narkotika osvanuo je preko vikenda i koliko se brzo pojavio, tako je brzo i prekrečen. Koliko efikasno, to bi već trebalo da prosudi profesionalni moler, ali evo ja golim okom mogu da kažem da se sa daljine od nekih 15 metara ne raspoznaje šta je nekada pisalo na tom zidu. Valjda je to dovoljno dobro.

I dok se ne zna sa sigurnošću da li je dvorište vrtića mesto okupljanja ljubitelja opijata, niti bilo ko vidi konkretan smisao postojanja cenovnika na ovakvoj ustanovi, saznajem da ovo nije usamljen slučaj. Spisak sa drogom se već pojavio nekoliko puta ranije.

Možda prvi takav slučaj zabeležen je 2012. godine na zidu pored Prehrambeno-ugostiteljske škole u Čačku. Tada je odgovornost za cenovnik narkotika snosio "STR Lerdi". Barem se tako potpisao.

Isti spisak pojavio se 2014. godine na zgradi Višeg suda u Valjevu, samo je naslikan i pandur koji sprejem ispisuje to.

I svi spiskovi su identični. Cene su potpuno iste. Nisam stručnjak za kaligrafiju da bih mogao da odredim da li se radi i o istom autoru.

Što poteže toliko pitanja - da li je ovo kopiket ili postoji čovek koji ide od grada do grada i na svakih nekoliko godina ispisuje aktuelnu ponudu narkotika? Da li su ove cene realne? Jer ne može sve da poskupi, a da droga košta isto već pet godina. Da li lokaciju grafita bira nasumično ili treba da otkrijemo bilo kakvu vezu između zgrade Višeg suda u Valjevu, Prehrambeno – ugostiteljske škole u Čačku i vrtića u Zemunu?

Ovo je očigledno još jedna od onih životnih lekcija iz koje bi trebalo da naučimo nešto, a ne uspevamo da naučimo ništa. Osim da je nekada potrebno premazati zid više puta ukoliko vam neki kreten napiše da pečurke koštaju dvadeset evra.

Još na VICE.com:

VICE u kraju: Nekome Zemun, nekome Munze

Ljudi iz unutrašnjosti opisuju Beograd u šest reči

Kako komuniciramo sa Dilerima u Srbiji