Pitam za druga

Da li uopšte da se smaram pranjem voća i povrća

Milion Amerikanaca svake godine zapati neku bolest iz hrane.
Peyton Weikier/Stocksy

Scenario: Vaš drug je pravi pravcati uzor od čoveka, uvek nađe način da uvede voće i povrće u svaki svoj obrok. Jabuka za doručak, lisnati zeleniš za ručak, grilovano povrće za večeru. Divite se njegovoj biljnoj ishrani, zaista, ali nikad ga niste videli kako opere šljivu pre nego što zagrize njeno sočno meso. Shvatate vi to — pranje hrane smara, nezgodno je i troši vodu. Ali sada zamišljate bakterije i pesticide na šargarepi koju gricka za užinu. Da li to iz vas progovara vaš blagi strah od bacila ili bi on trebalo da je pažljiviji pre nego što se baci na klopu?

Reklame

Činjenice: Možda ćete od običaja "jedna jabuka dnevno" stvarno biti zdraviji, ali istina je sledeća: vaše voće i povrće može u sebi da sadrže neke ozbiljne patogene. Prema skorašnjim podacima iz Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, voće i povrće svake godine u Sjedinjenim Državama izazove procenjenih 46 odsto od preko 9 miliona bolesti koje poteknu iz hrane. To najčešće podrazumeva stomakobolju, povraćanje i proliv. U oko 3.000 slučajeva godišnje, bolesti izazvane hranom završavaju se smrću — ali samo 23 odsto tih slučajeva (oko 700) uključivalo je jedenje kontaminiranog voća ili povrća, otkrio je CDC.

S druge strane, mi ne očekujemo da pranje samo vodom spere grozne bakterije s naših ruku, pa zašto onda da očekujemo da to funkcioniše za našu hranu? Deluje kontradiktorno. Kad su istraživači namerno poprskali listove zelene salate sa Salmonellom entericom, otkrili su da je jedini način da se ona spere bila da se zeleniš porine u natrijum hipohlorit — praktično izbeljivač veša — na 15 minuta i onda da se ispere vodom, prema studiji objavljenoj prošle godine u časopisu Frontiers in Microbiology.

Da budemo sasvim iskreni, bila je to drastična veštačka kontaminacija. "U situacijama iz stvarnog života, kada je povrće kontaminirano uobičajenim patogenima iz hrane, zabeležili smo veoma niske nivoe kontaminacije koji mogu biti najprostije smanjeni intenzivnim pranjem pod vodom iz česme", kaže autor studije Karmen Losaso, biohemičarka čije se istraživanje delimično bavi bezbednošću hrane.

Reklame

A šta je sa problemom pesticida? Ponadali biste se da ljudi koji uzgajaju vašu hranu koriste bezbednu praksu, ali to nije zagarantovano. "Nije svako savestan povrtar, tako da je dobra ideja da vi kao potrošač operete sve što možete", kaže Majkl Maovic, šef odeljenja za sveže voće i povrće u Centru za bezbednost hrane i primenjenu hranljivost pri FDA. Jedna studija koju je sprovela Poljoprivredna eksperimentalna stanica Konektikata pokazala je da pranje voća i povrća najmanje 30 sekundi "značajno smanjuje" devet od dvanaest uobičajenih pesticida. Stara dobra H20 bila je takođe jednako efikasna kao i luksuzna sredstva za pranje voća i povrća kupljena u prodavnici.

Šta je najgore što može da se desi: Voće i povrće na vašem tanjiru može da bude prepuno dežurnih bakterijskih krivaca— Salmonella, Escherichia coli i Listeria monocytogenes — ali i parazita, hemikalija i virusa kao što su Hepatitis A i norovirus, kaže Mahovic. Studija iz 2015. godine iz Foodborne Pathogens and Disease pokazala je da su Salmonella i norovirus vodeći uzroci epidemija izazvanih voćem i povrćem u Sjedinjenim Državama.

Većina patogena koji potiču iz hrane, ne računajući Hepatitis A, izazivaju simptome kao što su stomačni grčevi, povraćanje, proliv, groznica i drhtavica. Obično su ove infekcije neprijatne, ali ne treba padati u paniku zbog njih — osećate se grozno nekoliko dana, a potom će proći. Ali posebno podložni ljudi — na primer, mladi, stariji, trudnice i oni narušenog imuniteta — mogli bi da imaju ozbiljnije posledice po zdravlje. Što se pesticida tiče, i dalje ne znamo mnogo o rizicima izloženosti odraslih ljudi. Vremenom se povećava opasnost od razvijanja kancerogenih tumora, kao što je jedan istraživač izjavio za Consumer Reports 2015. godine, ali je teško reći da li se taj rizik kvalifikuje kao ozbiljan. Ako vaš drug ima decu, možda može da ima legitimniji razlog da se zabrine: godine i godine istraživanja prethodno su povezali izloženost pesticidima s ometenošću u razvoju i nižim IQ u adolescenciji. Dakle, ako je vaš "drug" slučajno roditelj — koji čeka dete ili ga već ima — shvatamo zašto će brzo pranje pod česmom učiniti čuda za vaš duševni mir.

Reklame

Šta će najverovatnije da se desi: Ako preskočite pranje? Verovatno ionako nećete pojesti ništa štetno: prošle godine su inspektori za hranu testirali više od 31.000 komada svežeg voća i povrća u Kanadi na prisustvo bakterija i samo je oko jedan odsto uzoraka bilo pozitivno, prema istraživanju objavljenom u Food Control.

Plus, ako i pojedete neke bakterije, šanse su veoma male da ćete to i da primetite. "Iskreno govoreći, ti patogeni će biti na tako niskom nivou da možete da ih pojedete i vaše telo će se samo izboriti sa njima", kaže Mahovic. "Nećete ni primetiti njihovo prisustvo."

Šta da radi tvoj drug: Ako je tvoj drug već toliko veliki uzor od čoveka, onda da, treba da pere voće i povrće u tekućoj hladnoj vodi, kaže Mahovic. (Nikad ne potapajte hranu u sudoperi ili činiji, pošto to može još više da je kontaminira.) To nije dovoljno da se operu naše prljave ruke, ali za voće i povrće sa minimalnom količinom patogena to je sasvim dovoljno. "Kad počnete da dobijate veoma, veoma, veoma niske količine bakterija, veoma je teško skinuti ih sa proizvoda ili ih eliminisati", dodaje on.

Kuvanje vaše hrane je drugi "korak ubijanja" u životu patogena u hrani. Visoka vrelina efikasno ubija bakterije, ali i dalje želite da je properete — ili čak istrljate ako ima tvrdu kožu koja može da istrpi malo više grubosti — kako biste sprali ostatak prljavštine.

Ako vaš drug na kraju tokom pauze kupi užinu sa uličnog štanda sa voćem, može slobodno da ga pojede. "Uzimate nešto što u startu sadrži veoma, veoma minimalni rizik a pretvarate ga u sasvim minijaturni rizik tako što ga provlačite kroz taj korak pranja", kaže Mahovic.

Još na VICE.com:

Koliko je loše ako nikad ne jedem povrće?

Koliko je loše kad nabiješ prst u grlo posle pijanstva

Koliko je loše kada si navučen na kofein?