Zašto poremećaji u ishrani utiču na telesne mirise

Dženifer*, šesnaestogodišnjakinja iz Velike Britanije, kaže da joj je trebalo nekih pet meseci da primeti da joj se menja telesni miris. "Definitivno bih rekla da mi je telesni miris postao naglašeniji, bio bi ružniji, i javljao bi se brže nego kad jedem normalno", kaže ona. Prema njenim rečima, počela je da miriše na "ribu".

"Postojao je period pre par nedelja kad sam jela preko 1.000 kalorija dnevno i primetila sam da je tad miris bio slabiji", objašnjava Dženifer. "Postao je naglašen kad sam počela ponovo strogo da se ograničavam."

Anoreksija nervoza možda nije bolest koju vezujete za mirise, ali opet forumi kao što su My Pro Ana i Something Fishy imaju bezbroj pokrenutih diskusija posvećenih utvrđivanju uzroka za pojavu telesnih mirisa izazvanih anoreksijom i njihovo prikrivanje. Jedna korisnica miris je opisala kao "mešavinu pokvarenih jaja i amonijaka." Druga ga je opisala kao nešto slično "puderu za bebe ili plastelinu".

Šta se tu, dakle, dešava? Ne postoji dijagnoza oko koje se svi slažu, ali dijetetičarka iz Sidneja Lindi Koen objašnjava da je to najverovatnije nusproizvod procesa "kanibalizacije" izgladnelog tela.

"Neki ljudi koji boluju od anoreksije nervoze konzumiraju hranu sa strahovito niskim brojem kalorija, oko 200-300 kalorija dnevno, i njihova tela počinju da izjedaju sama sebe da bi ostala u životu. To za posledicu ima poremećaj ravnoteže u njihovom sistemu, a neprijatni telesni miris mogao bi da bude nusproizvod."

Ona ističe da ljudsko telo ima čitav raspon mirišljavih načina da signalizira unutrašnji poremećaj ravnoteže, kao kad smrdljivi urin odražava ono čime se hranite ili neku bolest.

"Nije ništa drugačije kad u dugim vremenskim periodima počnete sebi da ograničavate unos hrane", kaže ona. "Od toga ćete mirisati čudno zato što je sve izbačeno iz ravnoteže."

A tu je i činjenica da ljudi koji ne jedu dovoljno nemaju energije da obrade toksine normalnim putem.

"Telo i dalje mora da se oslobađa toksina na ovaj ili onaj način, a pore mogu da budu jedan od tih načina. Ovo se često primećuje kod ljudi koji ograničavaju sebi unos tečnosti. To znači da počinju više da se znoje, što bi mogao da bude uzrok pojavljivanja mirisa".

Primetna promena mirisa za nekoga sa anoreksijom nervozom nije samo fizičko pitanje. Koen objašnjava da zbog toga što je toliki deo ove bolesti psihološki, pogoršani telesni miris često izaziva još više paranoje ili samosvesti.

"Ta vrsta paranoje može da natera ljude da prestanu da izlaze u javnost ili da se izoluju od društva. Sa psihološkog stanovišta, prilično je teško izboriti se s tim problemom."

Ovo vrzino kolo najbolje se ogleda u komentarima na raznim forumima, u kojima mnogi korisnici razmenjuju savete kako da prikriju problem dezodoransima i parfemom. Oni često pominju i svoj strah da će drugi to primetiti.

Kako Dženifer objašnjava, ona nije jedina koja je zapazila da se njen miris menja. "Isprva sam samo ja to primećivala, ali onda je počela da komentariše i moja porodica. Bili su, međutim, veoma uviđavni."

Za razliku od nekih uobičajenih simptoma ovog poremećaja, to nije nešto što će često biti pomenuto ili prijavljeno zdravstvenim radnicima. Koen misli da je to zato što pacijentima nije prijatno da o tome razgovaraju sa svojim lekarima.

"Mislim da je jedan od razloga zašto koriste ove forume za razgovor o tome taj što su anonimni i onda to doživljavaju kao bezbedno mesto za priču o takvim stvarima."

*Ime je izmenjeno da bi se zaštitila privatnost maloletne osobe

Još na VICE:

'Laksativi za večeru': Moj život anoreksičnog muškarca

Nemanjina borba sa anoreksijom kroz fotografiju

Moj poremećaj ishrane nema veze s Barbikom ili medijima