FYI.

This story is over 5 years old.

stanovanje

Kako sve možete da ostanete bez stana u Srbiji

Znam mnogo ljudi koji su zaduženi, kao i one sa nestabilnim platama. Za mnoge teoretski postoji šansa da ih izvršitelji izbace iz kuće da bi je prodali i naplatili dug.
stan
Foto: Flickr, 

valeriy osipov

Za danas je najavljeno izbacivanje iz stana samohrane majke Tatjane Aničić, majke petogodišnjeg dečaka, zbog sudskog procesa investitora i prethodnog vlasnika stana. Ona je stan u kom živi kupila još 2007. godine od investitora, pošto je bivši vlasnik potpisao ugovor sa investitorom, zamenivši ovaj u kome Aničići danas žive za drugi. Bivši vlasnik Tatjaninog stana je 2009. godine pokrenuo parnični postupak protiv investitora, o čemu ona nije bila obaveštena, zato što razmena nije u potpunosti realizovana. Presuđeno je u njegovu korist, čime je ugovor o razmeni poništen, a Tatjanin stan je postao njegov. Iako je u toku parnica, nakon što je sud dao pozitivan odgovor na Tatjanin prigovor o ispravljanju ove malverzacije, ona ne sprečava izvršenje.

Reklame

U proteklih godinu dana, čini se da je sve više slučajeva u kojima su izvršitelji izbacili iz kuće porodice zbog dugovanja, i pored više odlaganja i protesta građana koji su se okupili da se solidarišu i spreče izvršitelje ojačane policijom da ovi ljudi, često u teškoj finansijskoj i zdravstvenoj situaciji, završe na ulici. Pre mesec dana, izvršitelji u Arilju su došli da izbace Stojanku Vukotić iz kuće. Njene komšije su ih sprečile, a slučaj je privukao pažnju i predsednika Alekandra Vučića, koji je tražio da se brojne nepravilnosti koje su dovele do ovoga preispitaju.

Još prošle godine, donošenjem Zakona o izvršenju i obezbeđenju, izvršitelji su dobili veća ovlašćenja, a naplata dugova je ubrzana. Ipak, čini se da se od najvećih dužnika, pravnih lica i najbogatijih, ređe naplaćuje dug na ovaj način, dok su više pogođeni upravo oni iz najranjivijih grupa i ljudi često na ivici siromaštva.

- Siromašni dužnik, koji nema sredstava za advokata i ogromne sudske takse, najčešće odustaje od borbe za svoja prava i plaća sve što se od njega zatraži, čak i ono što je neosnovano, jer se plaši da ga ne zadesi još gora nesreća u vidu nagomilavanja troškova postupka koji se po zakonu u potpunosti prevaljuju na njega. Naravno da je najlakše oguliti kožu nekom ko je mali, uplašen, pravno neuk i nema "leđa" – kaže za VICE Jovan Ristić, član pravnog tima združene akcije "Krov nad glavom".

Reklame

Siromašni poverilac - na primer, radnik kojem poslodavac godinama ne plaća platu - uglavnom je osuđen da koristi sporovozni parnični postupak. Iako i parnica nosi troškove, ako uspe da dođe do pravnosnažne presude, može sebi da priušti usluge navodno superefikasnog izvršitelja. Međutim, i najuspešniji izvršitelj može da udari glavom o zid i da ne naplati ništa ako je firma-dužnik u stečaju ili ako pribegne pravnim smicalicama radi osujećivanja poverilaca, objašnjava Ristić.

- Pojedini bogati dužnici se smatraju "suviše velikim da bi pali" i zato se tolerišu, mada ima slučajeva da se i od takvih mogu naplatiti dugovi, samo što oni vrlo bezobrazno čekaju da se neko usudi da ih tuži. A najveći pojedinačni dužnik je država, koja ni najmanje ne voli da bude tužena. Ali zato obožava da bude privilegovana u ulozi izvršnog poverioca, nasuprot građana – kaže Jovan Ristić.

Retko koja osoba koju poznajem nije na neki način zadužena. Mnogi od njih su nestabilnih primanja i teoretski postoji šansa da dođu u situaciju da im se izvršitelji pojave pred vratima i zaplene kuću da bi naplatili dug. Šta kaže postojeći zakon, kada bi mogli da dođu u situaciju da ostanu bez kuće u kojoj žive?

- Imovinski cenzus u Srbiji ne postoji kada su nepokretnosti u pitanju, a jedini izuzetak je poljoprivredno zemljište zemljoradnika površine do 10 ari - ono ne može da bude predmet izvršenja. Pravilo je, dakle, da vlasnik može da ostane bez nepokretnosti, čak i ako mu je ona jedini krov nad glavom, ukoliko nema nikakvih prihoda niti druge imovine, pokretne ili nepokretne, kojom bi mogao da podmiri dug – kaže Ristić za VICE.

Reklame

Ipak, prodaja nekretnine radi namirenja potraživanja bi trebalo da bude krajnja mera, tek pošto budu potrošene sve druge opcije, na šta ukazuje i zakonsko načelo srazmere: "Javni izvršitelj je dužan da prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja vodi računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstava i vrednosti predmeta izvršenja" (član 56 novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju).

- Ovo načelo je vrlo istaknuto (što u prethodnom, katastrofalnom zakonu iz 2011. godine nije bio slučaj), a njegovo ozbiljnije narušavanje sada predstavlja tešku disciplinsku povredu (član 527, tačka 5) zbog koje izvršitelju - ako se protiv njega povede disciplinski postupak - može biti izrečena trajna zabrana obavljanja izvršiteljske delatnosti – kaže Jovan.

Međutim, načelo srazmere je i dalje unazađeno i dobrim delom obesmišljeno u odnosu na funkciju koju je imalo u starom Zakonu o izvršnom postupku (važio do 2011. godine), kada je za sve vrste izvršenja bio nadležan sud, navodi Ristić. Zaštita nije bila apsolutna, ali je sud imao mogućnost da izvršnog dužnika, na njegov zahtev, zaštiti od gubitka krova nad glavom u slučaju znatne nesrazmere između iznosa duga i vrednosti nekretnine.

- Načelo srazmere je bilo u duhu one narodne izreke da "ne treba klati vola za kilo mesa". To više nije slučaj. Ono se svelo na obavezu vođenja računa o redosledu predmeta i sredstava izvršenja. Dakle, ako imate nekretninu a nemate ništa drugo, ostaćete bez nje za nesrazmerno mali dug - ako izvršni poverilac tako zatraži – kaže Ristić.

Reklame

U ovom slučaju se javlja još jedan problem - da oduzetoj nekretnini vrednost može da bude dramatično umanjena prilikom javne prodaje - što je, prema Ristiću, ozakonjen vid nanošenja ogromne materijalne štete izvršnom dužniku.

Građani i aktivistički pokreti su, očigledno, prepoznali nepravdu koju ovaj zakon donosi, pa su okupljanja zbog sprečavanja izbacivanja ljudi iz domova sve češća.

- Iseljenja koja su najviše privlačila pažnju javnosti i medija su masovna iseljenja usled infrastrukturnih projekata, poput mosta na Adi, Beograda na vodi i komercijalne izgradnje koju država proglasi nacionalnim interesom. Tako i novi Zakon o stanovanju samo u takvim slučajevima predviđa da pri iseljenju treba brinuti o alternativnom smeštaju kako oni koji su iseljeni ne bi završili na ulici – kaže Marko Aksentijević iz inicijative "Ne davimo Beograd" za VICE.

Sprečavanje iseljenja u Savamali zbog izgradnje projekta "Beograd na vodi":

Ipak, u praksi to često znači da ljudi dobijaju smeštaj u nehumanim uslovima, ili onaj koji teško mogu da priušte, a često je i ugovor o zakupu kratkoročan. Svi ostali su ostavljeni da se snalaze sami, kao i u slučaju porodice Havatmi koja je ostala bez stana zbog malverzacija izvršitelja, i to onih dozvoljenih zakonom, zbog starog duga od 6,000 maraka, kaže Aksentijević.

On upozorava da ćemo ovakve slučajeve viđati sve više u budućnosti ako se nešto ne promeni: ljudi gube stanove zbog navodnog duga njihovih davno umrlih roditelja ili zbog duga osobe koju ne poznaju, ali koja se u nekim neurednim knjigama vodi kao suvlasnik nekretnine u kojoj žive - zločini zastarevaju, ali dugovi ne.

Reklame

Iseljenje porodice Havatmi:

- Važno je razumeti da to može svakom da se desi sa ovakvim sistemom izvršitelja koji u praksi rade isključivo na štetu siromašnih, bili dužnici ili poverioci. Tako, recimo, bivši rednici Trudbenika ne mogu da naplate zaostale zarade od preduzeća koje je od 2011. godine u stečaju, ali stečajni upravnik Trudbenika redovno šalje izvršitelje da ih izbace iz stanova u kojima žive od osamdesetih godina prošlog veka – kaže Aksentijević.

Primer nesređene stambene politike ove države je i slučaj Kamendin gde ljudi dobijaju socijalne stanove u zakup po ceni socijalne pomoći pa im tako ne ostaje novac ni za šta drugo, objašnjava on.

- Da stvar bude disfunkcionalnija, socijalna pomoć se isplaćuje samo devet meseci, a ukoliko tri meseca ne plaćate račune, mogu da vas izbace iz stana! – kaže on.

Koliko god ovakve situacije zvučalo suludo, novi Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada može da dovede i do još bizarnijih potencijalnih slučajeva u praksi.

Kao i sistem izvršenja, i stambena politika dalje siromaši ionako siromašne stanare, kaže Marko. Inicijativa je više puta skretala pažnju da se novi zakon ne bavi ljudima, nego zgradama. Tako recimo, kaže on, opština može da naloži zgradi da sredi fasadu, pa ako nemate novca za to, profesionalni upravnik, kog ste takođe dužni da plaćate, angažuje izvršitelja da vam ta sredstva naplati.

- Ako su radovi skupi, a lako mogu da budu, jer vi ni niste učestvovali u odabiru firme, mogu da prodaju vaš stan. Vi ćete završiti na ulici ali će zgrada izgledati lepše… Svi ovi modaliteti ostajanja bez krova nad glavom su samo manifestacija stambenog pakla koji postoji u Srbiji gde više od 70 odsto stanovništva teško izlazi na kraj s troškovima stanovanja – objašnjava Aksentijavić moguće posledice novog zakona.

Reklame

Privatni preduzetnici sa javnim ovlašćenjima, poput upravnika i izvršitelja, čine situaciju samo nepodnošljivijom. To se dosta slikovito pokazalo na slučaju porodice Havatmi, gde se izvršitelj nije bavio dobrobiti poverioca i dužnika već isključivo sopstvenim profitom. Rezultat je surov - porodica je ostala bez doma, kaže Aksentijević.

- I kao što sam već rekao, svi smo tome izloženi. Zato je važno da budemo solidarni sa svima kojima se to sada dešava. Ali blokade iseljenja komšija i građana ne smeju biti samo individualni činovi solidarnosti, već i demonstracije za sistemsko rešenje stanovanja, tako da niko ne mora da brine da li će večeras spavati na ulici – zaključuje Aksentijević.

I pravnik Jovan Ristić smatra da su ove akcije solidarnosti vrlo važne.

- Posebno bih istakao dva slučaja - nedavno iseljavanje Branke Havatmi iz Beograda - kao i neuspeli pokušaj iseljenja porodice Panajotov iz niškog naselja Pasi Poljana u aprilu 2015. godine, zbog krupnih sličnosti između ta dva slučaja – kaže Ristić za VICE.

U slučaju porodice Panajotov, iseljenje je zatraženo zato što izvršni dužnik sa penzijom od 20.000 dinara i dve nezaposlene ćerke nije redovno otplaćivao dug za struju po sporazumu o plaćanju na 60 rata, to jest, propustio je da plati dve rate. Kuću Panajotovih je privatni izvršitelj procenio na tri miliona dinara, a prodata je na drugoj javnoj licitaciji za samo 901.000 dinara, čime je pokriven dug od oko 800.000 dinara. Meštani Pasi Poljane su doslovno sprečile izvršitelje i policiju da sprovedu izvršenje i kasnije su skupile novac da otkupe kuću svog komšije.

Reklame

Iseljenje porodice Panajotov:

- Advokat porodice Panajotov je tvrdio da je privatni izvršitelj sve vreme mogao da odredi drugo sredstvo izvršenja - na penziji - a ne da porodicu ostavlja bez krova nad glavom, i da je prva licitacija obavljena pre no što je izvršni dužnik o njoj obavešten – kaže Ristić.

Branka Havatmi je, pak, izbačena na ulicu, uprkos solidarnom otporu građana, zbog duga od oko 3.000 evra (6.000 bivših nemačkih maraka) koji je ona napravila pre 25 godina kao žrtva piramidalne pljačke. Njen stan od 48 kvadrata na centralnoj beogradskoj opštini Stari Grad prodat je za samo 26.000 evra, kaže Ristić. Izvršitelju je, prema rečima Brankinog advokata, nuđeno plaćanje duga pre prve licitacije, ali on se ipak opredelio za prodaju stana, pri čemu nije bilo ni obaveštenja o prodaji.

- U oba slučaja je uočljivo da se problem mogao rešiti bez prodaje nekretnine, i da je, po svemu sudeći, prekršeno načelo srazmere. Druga upadljiva sličnost je izostanak obaveštenja o prodaji nekretnine. Treća upadljiva sličnost je prodaja stana u bescenje. Četvrta sličnost je odlučan otpor sugrađana, koji je zaprepastio i vlasti i izvršitelje. Peta sličnost je krupna medijska pažnja koju su ovi slučajevi dobili, bacajući neugodnu svetlost na sistemske probleme sa izvršiteljima i nepravičnim odredbama izvršnog postupka koje nepotrebno dovode do deložacija – kaže Ristić.

Kontrolu rada izvršitelja u Srbiji obavljaju Ministarstvo pravde i Komora izvršitelja. Ristić smatra da je Ministarstvo pravde doprinelo trenutnoj situaciji sa izvršiteljima - da oni rade po komercijalnom principu, i da prvo gledaju svoj (privatnički, preduzetnički) džep, pa zato sumnja u zaštitu interesa.

Reklame

- Drugo, Ministarstvo pravde je dozvolilo da privatni izvršitelji, uprkos enormnom bogaćenju pojedinaca kroz korupciju i golemom nepoverenju javnosti, preuzmu praktično sve poslove od sudskih izvršitelja i da neustavno dobiju ovlašćenja iz sudske vlasti. Što se Komore izvršitelja tiče, ona je cehovno udruženje koje, kao svuda u svetu, pravashodno štiti interese izvršiteljske branše i od nje i ne treba očekivati da štiti interese građana niti da štiti javni interes. Da li izvršitelji rade u javnom interesu - to treba da kontrolišu civilni sektor (što je u Srbiji konačno počelo da se dešava), zaštitnik građana i novinari – kaže Ristić za VICE.

Neda Petrović, Savetnica za odnose s javnošću Komore javnih izvršitelja kaže da javni izvršitelji, kao nosioci javnih ovlašćenja, obavezni su da u postupku izvršenja vode računa o interesima kako poverioca, tako i dužnika.

- Postupak izvršenja sprovode prema rešenju o izvršenju koje donosi nadležni sud, a u skladu sa zakonom i važećim propisima. Kontrolu nad radom javnih izvršitelja sprovodi Ministarstvo pravde, Komora javnih izvršitelja i nadležni sud. Stranke u postupku, poverioci i dužnici, mogu uputiti pritužbe na rad javnih izvršitelja Komori i Ministarstvu ili uložiti pravne lekove nadležnom sudu, ukoliko iz bilo kog razloga smatraju da javni izvršitelj ne radi po zakonu – kaže Petrović za VICE.

Što se tiče pitanja u vezi sa eventualnim izuzimanjem velikih dužnika, isključivo je na poveriocu odluka prema kome će pokrenuti prostupak utuženja, kaže Petrović. Izvršni poverilac dostavlja javnom izvršitelju predlog za izvršenje, po kojem javni izvršitelj ima obavezu bez izuzetka da postupa.

Slučajeve koji izbacivanja iz kuće koja su ispraćeni u medijima, iz Komore javnih izvršitelja nisu komentarisali.

U Velikoj Britaniji, kolevci privatnih izvršitelja, došlo je do velike reforme izvršnog sistema 2014. godine, koju su izgurale organizacije za zaštitu ljudskih prava, ombudsman i mediji - upornim pritiskom na Ministarstvo pravde, kaže Jovan Ristić. U Hrvatskoj su privatni izvršitelji 2011. godine izbačeni iz pravosuđa pre no što su uopšte stupili na dužnost, jer se pod pritiskom medija, advokata i organizacija za ljudska prava, njihovo uvođenje pretvorilo se u predizborno, to jest, političko pitanje, kaže on.

Pored opreznosti, koja je svakako neophodna, morate, po svemu sudeći, da budete vrhunski finansijski detektiv, i proveravate da li je nešto što verujete da je vaše, zaista vaše. Solidarnost i sprečavanje izvršenja su samo prvi koraci u borbi za izmene novih zakona čiji cilj mora da bude zaštita građana, a ne surovo kažnjavanje bez ijednog pokušaja za nalaženje rešenja.

Još na VICE.com:

Šta Tužilaštvo treba da uradi povodom navoda Marije Mali

Potraga za fantomima iz Savamale: "Ovde smo jer smo izgubili državu"

Beograđani protiv benzinske pumpe u "Stepi": protesti se nastavljaju