Pet kvir osoba o tome šta znači biti "femme"

Moj partner ulazi pod tuš nekoliko minuta pre nego što ustajem iz kreveta; kupatilo je već puno pare kad povlačim vrata tuš kabine ustranu i ulazim. On brije noge, kao što to radi svako jutro. Kad završi s našim zajedničkim brijačem, ja posežem za njim — ali tada zastajem. Da li moje noge baš moraju da budu glatko izbrijane danas?

Ja sam kvir cisrodna žena, a moj partner je AMAB ("dodeljenog muškog roda pri rođenju"), nebinaran i trans femme. Iako se oboje identifikujemo kao "femme", ta reč kod nas dvoje nosi različito značenje i implikacije. Otkako se moj partner deklarisao kao nebinaran, počeo je da uživa u šminkanju, brijanju i kupovini ženske odeće i opreme — radnjama koje doživljava kao osnažujuće i koje mu dozvoljavaju da bolje prihvati i izrazi svoj rod. Ja, s druge strane, imam oprečne stavove prema radnjama kao što su brijanje i šminkanje. Kad im se prepuštam, da li to radim zato što to stvarno želim? Ili samo popuštam pred ogromnim pritiskom standarda lepote koji se nameću ženama? To je pitanje sa kojim se istinski borim: da li sam manje kvir ili manje feministkinja ako sam femme?

Izraz "femme" ne znači naprosto "ženstvena"; u kvir krugovima on se koristi da označi kvir ženstvenost, na način koji je često samosvestan i subverzivan. On je istovremeno slavljenje i redefinisanje ženstvenosti. Od nevidljivosti koje neke kvir femme osobe mogu da osećaju u nekim lezbejskim krugovima do izrazite ranjivosti koja ide s tim kad ste trans žena, ne postoje dva pojedinca koji se identifikuju kao femme a koji dele isto iskustvo šta znači biti femme. Tražila sam od ljudi iz širokog dijapazona rodnih identiteta da mi ispričaju kako se odnose prema femme praksi i šta njima znači biti femme.

Ja sam pisac, umetnik i trans žena. Moji roditelji su beli evangelisti iz radničke klase koji su me usvojili iz Gvatemale kad sam imala mesec dana. Moj život je bogati kolaž identiteta: ja sam smeđa, kvir i femme iz siromašnog, belog, dogmatskog, hrišćanskog sveta. Znala sam od malih nogu da sam femme, seka-persa, neko ko želi nežnost.

Volim da zovem sebe femmy ili tranny, čak i da koristim reč "transseksualac", uglavnom zato što obožavam apsurdnost jezika, ali i zato što verujem u moć radikalnog preuzimanja novih značenja. Prema mom sopstvenom iskustvu, to znači miniranje binarnog pogleda na svet: sise u svili, visoke štikle, moje omiljeno drečavo žute tange ili opsednuost sjajem za usne.

Moja porodica ne podržava moj trans identitet i vrlo brzo su dok sam bila dete pokušali da izbiju femme iz mene i odgoje me kao dečaka. Većina građenja mog femme identiteta poteklo je od obojenih kvir i trans žena, starijih trans žena i femme crnih gej muškaraca. Oni su me naučili kako da procvetam kao femme, da prihvatim i slavim to. Mnogo godina sam osećala ogromnu anksioznost i depresiju kao femme. Svet je i dalje veoma neprijateljski raspoložen prema femme i trans ženama. I dalje sam anksiozna, ali danas sam najsrećnija što sam bila u poslednjih trideset godina. Femme su žestoke i mi umemo da se dignemo iz pepela.

Kad sam bio dete, sećam se da su mi ljudi govorili "ne hodaj tako" ili "ne govori tako". "Tako" je uvek značilo "kao devojčica". Ne samo bilo koja devojčica, već izrazito femkasta devojčica. Nikad nisam razumeo zašto je "tako" pogrešno. Ni danas ne razumem.

Iskreno, nisam toliko opterećen zamenicama. Odazivam se na "on", ali kad sam sa bliskim prijateljima, oni me oslovljavaju sa "devojka/ona" i to mi se dopada.

Biti femme je mnogo više od obično ulepšavanja, koje je skupo, traži mnogo vremena i izlaže vas osudi. Da li ste dobro naneli šminku? Da li izgledate seksi i lepo? Možete li da stanete u pravu odeću? Sve je to deo femme kulture i ja to prezirem. Da, volim maskaru, volim da naglasim jedru punoću svojih usana sa labelom i neko vreme sam nosio puder. Ali ne radim to sve vreme, a čak i kad to ne radim, i dalje sam femme.

Ja sam femme, zato što sam kao femme kvir boi oduvek imao više toga zajedničkog sa ženama nego sa muškarcima i muževnim ljudima. Dok sam odrastao, moji roditelji bi zvali prijatelje ili druge ljude u goste, a ja bih sve vreme provodio u kuhinji sa ženama radeći "ženske" stvari. Dok su moja braća saznavala nove stvari o sportovima, ja sam saznavao porodične tajne. Zato što mi — na jedan veoma crnački način — prenosimo porodičnu istoriju usmenim putem i putem hrane, žene su često te u porodici koje čuvaju to znanje.

Naša kultura mrzi ženstvenost, naziva je slabom. Naša kultura je nesposobna za odgoj i brigu, prestravljena je od ranjivosti i mekoće — svega onoga što nesumnjivo spada u kategoriju femme. Prepustiti se femme kulturi zapravo znači biti hrabar, imati snagu. I zato kad kažem femme, ja zapravo mislim da se trudim da živim svoj život hrabro.

Ja sam kvir femme osoba sa tamnim ružom spolja i mekom šljokičastom srži iznutra. Kad sam bila mlađa, izraz "femme" pripisivali su mi na osnovu mog odnosa prema mom muškobanjastom partneru. Sama se nisam identifikovala kao femme sve dok nisam upoznala druge ljude koji su mi pomogli da uvidim da je femme identitet sam za sebe. Femme je tendenciozan; on je način da se istovremeno preispita i slavi ženstvenost. On priznaje da se identifikujem sa nekim aspektima ženstvenosti, ali se ne identifikujem sa heteronormativnim sistemom koji ih trivijalizuje i satanizuje.

U konkretnijem smislu, svoju ženstvenost pronalazim na sve moguće načine —dok pažljivo turpijam i farbam svoje duge nokte, u prijateljima koji me upozoravaju kad imam ruž na zubima, dok samouvereno stavljam sebi strap-on, u uzajamnom saosećanju kad je "kako si" postavljeno kao iskreno pitanje i u osećanju dlakavih nogu ispod meke suknje. Lični istorijat otkrića i utehe pronalazi se u svakodnevnim radnjama. Kao većina femme osoba koje su cis žene, zadovoljavam se nevidljivošću svoje ženstvenosti. Čak i u kvir zajednicama, femme osobe često se ne cene ili se previđaju. Moja kvirnes se umanjuje i izvrgava ruglu među drugim kvir ljudima, što u čoveku ume da usadi sumnju u samog sebe. Jesam li dovoljno kvir? Smem li da govorim da sam kvir ako me ne doživljavaju kao kvir? Potrebno je stalno raditi na tome da ispravite i edukujete ljude dok istovremeno pokušavate da potvrdite sopstvena iskustva, još i više kod trans i nebinarnih femme osoba i obojenih femme osoba. Mislim da nas taj trud i zajedničko iskustvo teraju da tražimo druge femme osobe, čineći tako jaču zajednicu zasnovanu na potvrdi i podršci.

Pre oko godinu dana, deklarisala sam se kao nebinarna femme osoba; već sam se bila deklarisala kao kvir osoba u vezi sa svojim seksualnim identitetom, ali ovo je bio hrabar korak za mene. Zato što sam bila AFAB (dodeljenog ženskog roda pri rođenju) i izgledam kao veoma klasično "ženstvena" žena, neki steknu pogrešan utisak da zapravo nisam rodno fluidna. Što ume da izludi, zato što se rodni identitet ne zasniva samo na izgledu, a može i da se menja, naročito kod rodno fluidnih ljudi. Iako više volim neodređenu zamenicu "oni", i dalje povremeno koristim "ona", u zavisnosti od toga koliko se bezbedno ili ugodno osećam u nekom okruženju.

Oduvek sam volela femme rituale ulepšavanja koji su takođe rituali samo-nege, kao što su tretmani lica, farbanje noktiju, šminkanje ili nošenje haljina, nakita i venaca od cveća. Kao pisac i umetnik, čin oblačenja posmatram kao umetnost — to je kao da ste platno na dve noge. Moda i šminka bili su ogroman deo života moje majke i moje bake, i oni su postali deo mog identiteta bez obzira na moj rod.

Trudim se da ne komplikujem svoj izgled i da samo dopustim sebi da budem fluidna. Brijanje je nešto oko čega se stalno predomišljam — ponekad volim da pustim dlake, ponekad ne volim. Ponekad je teško znati šta tačno želim nasuprot onoga što bi "trebalo da želim". Za mene se to pretapa u mnoge izazove sa kojima se suočavam kao femme — uglavnom kad mi ne veruju u moj rodni identitet. Ali ja postojim u trećem rodu, u oba prostora, na neutralnoj teritoriji.

Koristim reči koje prenose poruku koju želim da prenesem, pošto kad god živim onako kako želim da živim, ljudi postavljaju pitanja i zahtevaju odgovore. I zato im kažem da sam trans nebirnarna femme osoba i da za mene koriste zamenicu "oni". Ali postoji način da iskažem koliko sam prevazišao zamenice — da možda nisam femme, da sam toliki peško da je moja ženstvenost postala suviše velika za Petrijevu posudu. Počinjem da puzim po laboratorijskim stolovima! Sirene urlaju! Naučnici se plaše za svoje živote! Rod je otišao predaleko!

Ali, mislim, ja moram da radim još toliko toga u životu sem da objašnjavam ove stvari svakoj osobi koju sretnem. I zato se trudim da provodim manje vremena polažući račune patrijarhatu a da više vremena provodim sa sobom, sa svojim bližnjima, na predavanjima, u smišljanju kul odevnih kombinacija. To je jedna od najviše femme stvari koje radim. To je femme rad, femme strategija za život. Ali to nije femme radost.

A kad smo već kod radosti, pronalazim utehu u tome kad vidim kako drugi živi femme pisci odgovaraju na dotična pitanja nepoznatih ljudi — i njihov uvid u mogućnosti izvan"strategije radnog mesta", načina na koji sažimamo svoje odgovore. Kad je jayy dodd napisao u svom intervjuu za Los Angeles Review of Books da je njegov odgovor na "rodno pitanje": "Ja sam tvoje pitanje", to mi je pomoglo da se osećam prelepo i neobično osnaženo u tim trenucima tuđe zbunjenosti, greške i nelagode. "Jeste", pomislila sam u sebi, "to je baš tako."

Intervjui su skraćeni i sređeni.
Pratite Kesi Doniš na Tviteru .

JOŠ NA VICE.COM:

VICE vodič za transrodne osobe

Fotografije transrodnih ljudi u javnim toaletima

Strejt muškarci koji spavaju sa trans ženama