Verovatno ste i sami bili uzbuđeni oko nekog benda, serije, filma ili nečega drugog, oduševljeno pričali ukućanima o tome, smarali ih isečcima, snimcima iza kulisa, dokumentarcima i bili presrećni što je univerzum podario takvu lepotu i što baš vi živite u ovom trenutku da svemu tome svedočite. Nesebično delite to sa svima, ponosni ste kada se još neko primi na istu stvar na koju vi otkidate.
Uživate u tom blagostanju, a onda se desi sledeće - onaj tip koji ima Arčibalda Rajsa na profilnoj i što od “strane” muzike zna samo Life od Des’ree i to samo zato što je Mina Lazarević svirala na klaviru u jednoj epizodi Porodičnog blaga, upravo je okačio pesmu vašeg omiljenog benda na Fejsbuk uz kepšn “Ova stvar otkida”.
Nakon potpunog pomračenja svesti, želje da slomite kompjuter ili optužite frontmena za seksualno zlostavljanje, šta radite? Ne želite više da čujete bend? Ne želite više da čujete muziku ikada? Želite da odstranite tu spornu osobu, kako biste normalno nastavili sa konzumiranjem te umetnosti i širenjem među ostalim pripadnicima društva?
Takvo ponašanje je detinjasto, glupo, ali eto, jebi ga, prisutno je. Izgleda da vaši internetski arhineprijatelji mogu da vam zgade ne samo bend, već i ostale životne navike. Kako bih saznao zašto se tako ponašamo, kontaktirao sam psihoterapeuta Slavišu Savića i sa njim porazgovarao o ovoj gorućoj temi.
VICE: Zašto mi se zgade stvari koje volim kada neki drugi ljude počnu da ih rade?
Slaviša Savić: Imamo dva suprotstavljena motiva u sebi. Jedan je da se složimo i da budemo zajedno sa drugima i da radimo i ono što oni rade, a drugi je da budemo individualci, da radimo nešto različito. Tako da, kada vidmo da neko radi istu stvar ili radi bolje od nas, onda nam nije drago.
Zašto to toliko utiče na mene?
Pa to vam je isto kao kada pogledate neki film za koji mislite da je super, a onda dođete u društvo koje kaže za taj film da je bezveze. Odmah i nama taj film nije više toliko dobar, kao pre nego što smo čuli mišljenje drugih. Mi zavisimo od toga šta drugi misle mnogo više nego što želimo da priznamo. Ukoliko se nekome koga ne volite svidi nešto što vi volite, onda spajate to što volite sa osobom koju ne cenite i onda prestajete i da cenite to.
A koliko takve stvari mogu da utiču na nas? Da li neko ko toliko smara svojim slikama sa venčanja može toliko da mi zgadi to, da mi ne padne na pamet da uopšte imam venčanje?
Pa može, ali za te velike stvari to može biti samo privremeno. Ali mislim da ipak nećemo odustati od slika vlastitog venčanja zato što nas to baš toliko nervira.
Da li su ovakve stvari izraženije u današnje vreme jer imamo veći uvid u tuđe živote na društvenim mrežama?
Nije, to je uvek postojalo. To ste imali i po selima pre pedeset, sto godina. Klasiska, kada ljudi rade namerno nešto drugačije, samo da bi se razlikovali od komšija koje ne vole.
Da li je u pitanju samo srpski inat ili to ima dublje korene?
Postoje dublji koreni. Mi u suštini imamo tu tribalnu prirodu gde se merimo sa drugima. Sa jedne strane, ono što rade naši idoli, mi želimo da radimo kao oni. A kad je u pitanju osoba koju ne volimo, onda želimo da radimo sve suprotno u odnosu na njega. To je crno-bela strana ljudske prirode, ono što je Jung nazvao personom i senkom.
Da li je ta filozofija palanke zakačila i internet?
Naravno, kako da ne. Pokazalo se da ta količina informacija uopšte ne utiče na kvalitet svesnosti kod ljudi. Iako znaju i sada postoji mogućnost da biraju kvalitet, ljudi ipak razmišljaju na taj način da idu protiv drugog.
Koliko treba da strahujemo da će nam ljudi koje mrzimo ogaditi sve što volimo?
Teško. Mi imamo i neka druga iskustva. Na primer, ako sam ja sad celog života želeo nešto, a sad vidim da to radi neko drugi, može trenutno na to nešto da mi padne senka. Međutim, ako vidim da to više ljudi radi i da to traje, to je sad već nešto drugo, ali teško će se desiti da se u potpunosti zgadi. Ako ja sad navijam za neki klub, sigurno neću prestati da navijam zbog nekih drugih ljudi.
A kako da prevaziđemo taj klinački sebičluk?
Radom na sebi, povećanjem lične svesnosti, nezavisnosti, građenjem sopstvenog ukusa, građenjem separacije od te druge osobe.
Još na VICE.com: