Ovaj članak je deo šire inicijative VICE o stanju životne sredine širom sveta. Za ostale priče iz ove serije, pogledajte ovu stranicu.Ceo svoj život, Darsa je imao prisan odnos sa morem. Svake večeri ovaj četrdesetogodišnji ribar sa obale Karavanga, oko 95 kilometara od Džakarte, zaspe uz zvuk talasa sa mora. Usled erozije obale njegova kuća je sada nam samo dva metra od mora, a prilikom plime, voda čak i ulazi u njegovu kuću. Navikao se na to.
Reklame
Ali Darsov odnos sa morem se dramatično zakomplikovao ovog jula meseca, kada su talasi, jedne noći doneli na obalu ogromnu naftnu mrlju sa Indonežanske bušotine koja je procurela na pučini. Nafta je ušla u dvadesetak kuća. Nastala je panika među meštanima koji su morali da se evakuišu. Sledećeg jutra došao je da proveri svoju kuću i našao je kompletno ulepljenju u naftu.“Smrad je bio strašan. Bilo je nepodnošljivo, jako sam se zabranio za zdravlje svoje dece", ispričao je Darsa za VICE.
CEMARAJAYA BEACH, KARAWANG,Obala Karavange je dugačka 84 kilometara ali je pola iste pogođena abrazijom. Morska voda i pesak pretvorili su se u crnu mrlju 12.jula, kada je bušotina kompanije ONWJ, krenula da pušta naftu na oko dva kilometra od obale. Mediji su počeli da izveštavaju o mrlji tek dve nedelje kasnije.
Pertamina je saopštila da je do curenja prvo došlo kada su se nalazili usred bušenja bušotine za za vađenje nafte krajem 2018. Ubrzo nakon toga, na mestu bušenja počeli su se pojavljivati mehurići gasa. Mehurići plina se obično nalaze na mestima bušenja ali takođe mogu biti znak da nešto nije u redu. U aprilu 2010. godine bušotina Deepvater Horizon u vlasništvu britanske kompanije BO eksplodirala je nakon što su metanski gasni mehurići izašli iz cevi na površinu. U incidentu na moru je poginulo 11 ljudi a u more je ispušteno 4,9 miliona galona nafte, što je najgora nesreća ove vrste u istoriji. Bilo je potrebno pet meseci da se bušotina zatvori.
Reklame
Četiri dana nakon početka curenja, na površini mora pojavila se mrlja sa mehurićima. Tek 18.tog jula nafta je stigla do obale. Zvaničnici su prvo mislili da su se mehurići pojavili usled anomalije vazdušnog pritiska.Ubrzo zatim je na obali instalirana oprema za zaustavljanje mrlje, a u akciju čišćenja površine vode je uključeno i 40 brodova. Ali to nije bilo dovoljno. Nafta se probila kroz sve blokade do obale. Indonežanska bušotina je bila projektovana da proizvodi dnevno 3.000 barela nafte i 23 miliona kubičnih stopa gasa. Više izvora potvrdilo je da u more dnevno iscuri između 400 i 600 barela nafte.Sredinom avgusta Pertamina je započela s bušenjem reljefnog bunara kako bi zaustavila izlivanje gasova i mehurića nafte ubrizgavanjem gustog blata u sam izvor izlivanja da bi ga trajno zapušila. Očekuje se da će reljefni bunar biti dubok 3.000 metara. Pertamina je takođe potražila pomoć od teksaške kompanije za bušenje, Boots and Coots, koja je radila na sanaciji izliva Deepvater Horizon i izlivanjima nafte tokom Zalivskog rata.Ali problemi Karavanga nisu ni približno rešeni.
Postoji pet plaža u Karavangu: Tirtasari, Sedari, Tanjungsari, Cemara Jaia i Karangsari. Sve plažei su deo jedinstvenog ekosistema sa raznolikim morskim životom. Celo područje je dom velikog broja ribara i njihovih porodica, a bilo je i popularno turističko odredište. Duž obale su restorani i kolibe, koji su često bili prepuni turista i meštana.
Reklame
Ali turista od jula meseca više nema, ostavivši meštane da se bore sa naftnom mrljom. Opština je u međuvremenu uposlila stotine ljudi da rade na čišćenju, uz dnevnice u visini od 5 do 8 dolara, plus topli obrok.Mesec dana nakon incidenta, došao sam na plažu Sedari. Sa moje leve strane pogled je bio isprekidan jezercima i kućama. S moje desne strane, reka Citarum tekla je prema moru. Pre nego što sam stigao do plaže, zaustavio sam se da razgovaram sa dvojicom ribara koji su sedeli na svom brodu, gurajući gomile lepljive nafte u vreće. Njihova koža je bila natopljena crnim muljem. Upravo su se vratili sa mora nakon što su sakupili naftu koja se zadržavala u rezervoaru od 4 kvadratna metra pokrivenom ciradom. U jednom danu doneli su 70 vreća napunjenih naftnim uljem.“Nema više riba. Čak i kad upecamo nešto, to smrdi strašno. Niko to neće da kupi, tako da već mesec dana ne ribarimo", ispričao nam je jedan meštanin.Akcija čišćenja, i nadnica za rad privuklo je dosta radnika iz cele regije. Luminto, radnik koji obično dane provodi radeći na lokalnoj pijaci, je došao da vidi kakvi su uslovi za rad.“Bolje je ovo raditi nego sedeti kod kuće besposlen. Bar imam neki prihod", kaže Luminto koji nije usamljen, desetine drugih je došlo na plažu svojim motorima iz istog razloga.Bilo je oko ručka kada su se meštani odmarali i pojeli ručak u kolibama poznatim kao "varunge" koje su donedavno služile hranu i kafu, ali su napuštene zbog smanjenja broja turista. Duž obale je postavljena mreža kako bi se sprečilo da više nafte dospe do plaže, ali čini se da nije bila previše efikasna.
Reklame
CEMARA BEACH
Čovek srednjih godina ponudio mi je malo svoje hrane, uz pokazano poštovanje sam ipak odbio. Zove Ciming. On zajedno sa ženom i dvoje dece, čisti obalu od 6 ujutru do sumraka. Njegov sin, Riki Aldiansyah, 24, sedeo je pored njega i pušio cigaretu. Do skoro, oni su živeli od rentiranja opreme za zabavu na vodi turistima. Njegov posao je sada umro.“Sad još izgleda čisto", kaže Ciming, pokazujući na plažu. "Ali će sutra ponovo biti prekriveno naftom, i tako u krug".Ciming priznaje da sada sa čišćenje zarađuje mnogo više nego na poslu sa turistima kada je bio srećan sa prihodom od dva dolara na kraju meseca.Riki me je svojim motorom odvezao do sedam kilometara udaljene plaže Dobolan. Poneo je sa sobom 24 plastične kese, koje će tamo napuniti i isporučiti dalje.Na svakih nekoliko metara, grupa ljudi je kopala u pesku, tražeći ostatke nafte, skupljala ih i golim rukama stavljala u kese. Nikakve zaštitne mere ne preduzimaju, niti imaju opremu, iako je obavezna. Riki mi kaže da su svi radnici od vlasti dobili masku, par čizama, najlone…ali niko to ne koristi. Ni Riki ni njegova porodica ih ne koriste. Kaže da je oprema dovoljna samo za nekoliko nedelja rada.On mi kaže da su svi svesni rizika po zdravlje, ali da svi žele što pre da završe započeti posao.“Imam česte glavobolje", kaže mi Riki, "po ceo dan sam na suncu, a imam jako malo opreme".Lokalna administracija potvrdila je da veliki broj od 7500 meštana koji su angažovani na čišćenju obale prijavljuje probleme sa infekcijama kože i respiratornih organa.
Reklame
Ova naftna mrlja očigledno ima duboke posledice - ekonomske, prirodne i zdravstvene. Još uvek je nepoznat tačan broj materijalnih gubitaka. Podvodni svet je teško stradao i procena je da će proći mnogo vremena da se povrati život riba, korala i školjki.
Variiah, 43-godišnja vlasnica restorana i ribnjaka , nije izgledala zadovoljno kada sam je pitao kako je izlivanje nafte uticalo na njenu porodicu. Njen ribnjak zahteva redovno dopunjavanje iz mora da bi riba ostala živa. Pošto je morska voda sada otrovana, sve su ribe stradale. Njen varung (restoran), gde prodaje hranu, grickalice i cigarete, takođe je pogođen. Umesto uobičajenih turista, samo radnici posećuju njenu prodavnicu kako bi kupili instant rezance ili kafu.
"Opština je obećala da će nam nadoknaditi naše gubitke", kaže Variiah. "Nigde je nema, ništa nismo dobili i nemamo pojma koliko planiraju da nam daju. Čuli smo da je cifra oko 35 dolara po hektaru zemlje. To i nije puno. A šta je sa mojim varungom? Niko je više ne posećuje zbog izlivanja nafte. "
Ipak, počev od 11.septembra, opština Pertamina je konačno počela da isplaćuje kompenzacije ljudima čiji su biznisi stradali. Oko 10.000 stanovnika će dobiti za svaki mesec 64 dolara.Prognoze su da će curenje naftne bušotine biti potpuno zaustavljeno početkom oktobra meseca. Ali do tada će novih hiljade galona iscureti u more, uništavajući ekosistem u okruženju.
Ciming i drugi meštani strahuju od budućnosti.“Šta se desilo, desilo se. Možda je ova tragedija lekcija koju nam je Bog dao", dodao je on.Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE ID.