nedelja ponosa

Sedam LGBT filmova za gledanje tokom Nedelje ponosa

Pošto svi na svetu delimo 99.8 odsto potpuno identičnog DNK materijala, ovi filmovi su o problemu postojanja jedinke u svetu koji je ne razume.
11.9.17
Fotografija: i-d.vice.com

U Beogradu je u ponedeljak počela Nedelja ponosa. Parada ponosa zakazana za nedelju 17. septembra. Program je dostupan na parada.rs

Prajd nedelja je u toku. Svašta se dešava po Beogradu što slavi LGBT podkulturu i upoznaje šire društvo sa ovom zajednicom. U budućnosti, svi bi trebalo da budem super i kul međusobno, nezainteresovani (osim emotivno i seksualno) za orjentacije ljudi oko nas, i svet će tad, uz rešavanje problema siromaštva i rasizma, postati utopija. Ličiće na filmove. (Ovo se nikad neće desiti. Verovatno zato što ćemo izgoreti u nuklearnom ratu, ali to je tema za neku drugu nedelju).

Reklame

Filmovi sa LGBT temom su obrazovali generacije i generacije cis ljudi, uključujući i mene. U homogenim, malim sredinama, u kojima se svi izjašnjavaju i javno ponašaju kao da su strejt (bez obzira na to da li su) pop kultura je u stvari bila jedini kontakt sa LGBT zajednicom.

U okruženju „meke diskriminacije", svako delo koje na bilo koji način afirmiše ovu zajednicu, dobija oznaku propagande. Lobiranje koje ima za cilj da vas „pretvori" u pripadnike te zajednica. Pošto je ona nezdrava i perverzna i niko to stvarno ne bi mogao da bude.

Baš zbog ovakvih stavova, zbog nepoznavanja i predrasuda, filmovi su jako bitni. Jer omogućavaju upoznavanje, pa čak i identifikovanje. U suštini, svaki LGBT film na listi ispod je film o ljudskim bićima koje se nalaze pred preprekama koje pokušavaju da prevaziđu i u tome uspevaju ili ne. Oni za temu imaju neki aspekt LGBT života i istorije, ali ispod, pošto svi na svetu delimo 99.8% potpuno identičnog DNK materijala, i ovi filmovi su o problemu postojanja jedinke u svetu koji je ne razume. Uz neke od ovih filmova sam, plakao, neki su mi izazivali bes, loši filmovi na ovu temom se nisu našli na listi.

Lista je nekompletna, pristrasna i lična (i ne sadrži Carol).

Neki to vole vruće (1959)

Istorija filma je prepuna filmova koji su u stvari o potpuno drugoj stvari u odnosu na ono što piše u sinopsisu. To ne mora da bude eksplicitno, ponekad čak ni sami stvaraoci toga nisu svesni, ali u čitanju, i još sa istorijskom distancom, to postane jasno. Bili Vajlder ovde pravi konvencioinalni film svog doba, ali eto, samo, čisto da znate, norme vezane za rod i njegovu ulogu u odnosima među likova su izokrenute.

Pasje popodne (1975)

Ovaj film uradi nešto jako efektno. Sat vremena nas upoznaje sa glavnim junakom, njegovim problemima i razlozima za odluku da opljačka banku i onda nam da ključnu informaciju koja izazove potpuno polarizovane reakcije: jednu među likovima u filmu, drugu u publici. (Bar bi trebalo). I ključna stvar je razlika u količini informacija koju imamo mi i koju imaju ostali likovi u filmu.

Ovde se najbolje pokazuje „moć filma" u odnosu na predrasude i diskriminaciju kojoj su manjine izložene. Za nas, Paćino glumi lika koji pokušava da reši probleme u svom privatnom životu kroz pljačkanje banke. Naravno, to propadne, i naravno, izabrao je pogrešan način, i naravno, ne treba pljačkati banke, ali nama koji gledamo film je jasno zbog čega je sve to uradio. I zbog čega je to verovatno bila jedina opcija koju je imao. Jer smo svi pravili sranja u životu da bismo rešili druga, još veća sranja samo da bi se sve to završilo tonjenjem u septičku jamu.

Gorke suze Petre von Kant (1972)

Ovo je moj omiljeni Fazbinderov film. Ali gotovo svi njegovi filmovi se nalaze u istom univerzumu teških emocija, problema sa identitetom, neprihvatanjem svojih želja, odbijanju sveta da vas prihvati onakve kakvi ste. Svi njegovi filmovi nisu više ni toliko zastareli, koliko su nalik artefaktima iz nekog davno prošlog vremena. Prelepi su i strašni. Pogotovu ovaj.

Kako preživeti kugu (2012)

Strašno je kada državu nije briga za svoje građane. Još gore, kada aktivno ignoriše problem koji može da ih ubije. To stvara zastrašujuću prepreku koja onda ljudi moraju da prevaziđu kako znaju i umeju, pogotovu što su ulozi bukvalno podignuti na nivo „život ili smrt". Ovaj film je zastrašujuć, depresivan, izaziva gnev i vikanje na televizor. Ali je istovremeno nežan, optimističan i ohrabrujuć. Plakaćete u svakom slučaju. (alternativa: Paris Is Burning je film o drugoj strani iste medalje. Kao vodič kroz alternativni svet u kome se događaji kojima se bavi prvi film nisu desili).

Eks-men, celokupan serijal filmova

Ovaj, prvi serijal savremenih superherojskih filmova ide tragom „Neki to vole vruće". Na površini, ovo nije film o mladim LGBT osobama koje pokušavaju da se prilagode svetu kroz školu vođenu rukom mudrog i dobronamernog gej profesora, koji ima komplikovani odnos sa bivšim dečkom ogorčenim na taj svet. Ali svi ovi filmovi su upravo to. Nisu svi dobri, neki su baš užasni, ali odnos društva prema „drugom" je tema koja povezuje sve filmove.

Planina Broukbek (2005)

Postoji polu-legenda koja se priča u filmskim krugovima po Beogradu, da su pred projekciju ovog filma na FEST-u ljudi došli sa gotovo podsmešljivim stavom očekujući da gledaju „pederski film", a da su svi ti isti ljudi nakon projekcije izbegavali razgovore i poglede da se ne bi primetile crvene, suzne oči. Ovo je možda najlepša i najtužnija filmska ljubavna priča napravljena u ovom veku.

I Ang Li je i dalje nekako potcenjen kao reditelj, iako pravi nežna, intimna remek dela već nekoliko decenija.

Mesečina (2016)

Ovaj film je verovatno dobio više nagrada nego što zaslužuje i za par godina će polako otići u zaborav, ali ima nešto jako specifično u jednostavnosti ove priče. On stoji na ramenima cele biblioteke filmova koja je postavila šablone odnosa (gej) pojedinca prema grupi, tako da ne mora ništa da objašnjava ili priprema. Sve je implicitno, sve je intimno i sve nam je odmah jasno, tako da reditelj može da se bavi emotivnim životom junaka. Usamljenošću i strahovima koji su ceo njegov svet.

Lepo je i tužno je. I svi se identifikujemo sa ovim.

Još na VICE.COM:

Svi VICE Srbija filmovi o LGBTQ zajednici

Četrdeset godina gej Njujorka u fotografijama

Portreti glamuroznih trans Parižanki osamdesetih