Zdravlje

Koliko je odvratno nositi obuću u kući?

Konačna presuda o tome da li ćeš se zaista razboleti ako dovučeš sve te bakterije na svojim nogama.
Fotografija: Linda Raymond / Getty

Uvek si bio pomalo germafob. Tvoj hermetički zapečaćen dom je zemlja čuda sredstava za dezinfekciju, antibakterijskih sapuna i prečišćivača vazduha. Recimo da pozoveš par prijatelja na sastanak čitalačkog kluba – ne brini, ni ovi ostali nisu pročitali ono što je trebalo – i jedan od njih ušeta u tvoj besprekorni dom noseći skoro nove starke. Odlazi u kuhinju da proceni kakva je situacija sa vinom, a ti ispustiš krik od kojeg se ledi krv u žilama: „SKIDAJ PATIKE“!

Reklame

Pre nego što stigne da ti kaže WTF, ti počinješ monolog dostojan Meril Strip o tome kako joj je obuća preplavljena ešerihijom koli, stafilokokama, bacilima, virusima i svakojakom štrokom. Tvoja prijateljica ih skida s nelagodnošću i otkriva da je obukla rasparene čarape, i oborenog nosa odlazi u dnevnu sobu, gde se i svi ostali na brzaka izuvaju, da bi izbegli tvoj pravedni gnev.

Ali da li obuća zaista prenosi toliko mnogo bakterija?

Da. Tvoja obuća vrvi od bakterija, virusa, bacila i parazita. Ali to takođe nije ni bitno. Osim ako ne živiš u sterilnoj laboratoriji, i tvoja gajba ih je prepuna – kao i ti sam.

Svojom studijom iz 2016. istraživači Univerziteta iz Arizone zapalili u germofobični svet, sizveštajem u kome se kaže da prosečni đon obuće sa sobom nosi 421 hiljadu bakterija, i da se 90 posto tih bakterija prenosi direktno na čisti pod posle prvog kontakta. Studija o bakterijama na obući koju je 2017. sproveo Univerzitet u Hjustonu pokazuje da više od 26 posto ispitane obuće sa sobom nosi klostridiju, bakteriju koja je uzrok potencijalno smrtonosnog super-proliva. To je više nego trostruko više od količine koja se može naći u kuhinjama i kupatilima.

Iako ove statistike izgledaju kao da je sva obuća vesnik smrti, one ne pričaju celu priču. Svi treba da se smire i ponovo se obuju, prema Amešu Adalji, višem savetniku Centra za zdravstvenu bezbednost Džon Hopkins, i stručnjaku za infektivne bolesti.

Reklame

„Izuvanje samo po sebi neće u većoj meri umanjiti količinu mikrobioloških tvari koje imaš u kući – niti bi to i želeo – zato što u velikoj meri, 99 procenata mikroorganizama na planeti ne čine nikakvu štetu“, kaže mi Adalja. „Vidim da je opšta javnost često opsednuta tom potrebom da sve bude što sterilnije, ne shvatajući da podovi u njihovim kućama već vrve od mikroorganizama kao što su bakterije i virusi“.

I dok bi neke od tih bakterija mogle biti štetne pod određenim okolnostima, one su pomešane sa mnogim drugim koje su korisne po nas, zato što nam jačaju imunitet i pomažu nam pri varenju. Studija iz 2014. u kojoj se zamišlja Zemlja bez bakterija dočarava mračan, virusima zaražen svet konstipacije i neobrađenog biološkog otpada. Adalja takođe ukazuje i na to da je pogrešno pretpostaviti da izuvanje znači da nećeš za sobom ostavljati bakterije dok šetaš unaokolo.

„Mislim, ima mnogo patogenih tvari i na čarapama“, kaže Adalja. „Treba li i njih da skineš? Zatim, tu su bakterije na koži stopala – šta da radiš, da odereš kožu? Stvarno mislim da je to potpuno pogrešan pristup, i nerazumevanje da našom planetom dominiraju mikrobiološki organizmi. Nema razloga za preteranu sterilizaciju“.

Nedavna studija najprljavijih mesta u našim domovima, koja sadrže najviše bakterija, ističe da postoje mnogi delovi u kojima verovatno nikako ne bi trebalo hodati bos. NSF-ova međunarodna studija je identifikovala sudopere, daske za seckanje, sunđere za pranje sudova i držače za četkice za zube kao omiljena mesta za žurke kolonija bakterija, uključujući i salmonelu i ešerihiju koli.

Reklame

Dakle, neke od bakterija koje vučemo sa sobom na obući su zapravo dobre?
Bakterije postoje skoro svuda, a to je dobro. Studija iz 2014. daje projekciju da bi se život na Zemlji nastavio i u odsustvu mikroba, ali samo na način koji bi bio „neshvatljivo loš“. Ipak, Aljaja kaže da ne treba da počneš da pereš sudoperu varikinom, osim ako ti imuni sistem nije kompromitovan usled nekog medicinskog stanja.

„Kada bi vadio briseve u nečijoj kući“, kaže Adalja, „Našao bi sve one strašne bakterije koje ti padnu na pamet, ali to ne znači da ćeš se zaraziti njima“. Adalja kaže da je naš imuni sistem, uključujući i kožu, više nego sposoban da nas sačuva od zaraze takvim patogenima. Ali ipak priznaje da su oni sa ugroženim imunim sistemom, usled stvari kao što je AIDS, nedavna transplantacija organa ili hemoterapija, podložniji zarazi.

„Samo redovno održavaj higijenu“, kaže on, „I koristi zdrav razum. Ako se posečeš, namaži ranu nekom antibiotičkom mašću, stavi flaster i teraj dalje. Kauč na koji si se zavalio te neće zaraziti“, dodaje on. „Čini mi se da se mnogo energije bespotrebno troši na brigu o onome što ti se nalazi kod kuće, kada uzmeš u obzir da si stalno napolju, u okruženju sve vreme prepunom bakterijama, a na koje su ljudi veoma otporni“.

Šta ako mi po kući puzi dete? Da li to pravilo izuvanja čini obaveznim?

Što se tiče zaštite dragocenih potomaka od štroke sa cipela, Adalja kaže da ne činiš nikakvu uslugu imunom sistemu svog klinca ako ga držiš u isuviše sterilnoj sredini. On veruje da je ovo jedan od faktora sve veće otpornosti na antibiotike, i da je veća verovatnoća da će „prljavi klinci“ odrasti zdraviji.

Reklame

„Po nečemu što se zove hipoteza higijene znamo da što je sterilnija sredina – što je čistija sredina u kojoj dete odrasta – to je veća verovatnoća da će kao odrastao čovek biti podložniji autoimunim i alergijskim bolestima, stvarima kao što su astma i ekcemi“, kaže on.

Adalja se toliko ne plaši bakterija sa podu po kome se hoda u obući, da je za sebe pravilo od pet sekundi produžio na „pravilo od 15 minuta“. Imaš špagete bolonjeze u tanjiru. Zar misliš da bakterije iz vazduha ne sleću na njih? Osim ako ti ne padnu na nešto za šta znaš da je toksično, ili na kamenje i blato… ne vidim zašto bi to bio razlog da baciš hranu“.

Adalja kaže da je jedini razlog da kažeš nekome da skine obuću u kući estetski, na primer ako mu je blatnjava, a tepih ti je beo. I najiskrenije, da li bi mogao da živiš sam sa sobom kada bi imao beli tepih? Ovo nije Majami osamdesetih godina, a ti nisi Skarfejs.

I dalje sam paranoičan. Pod kojim okolnostima bih mogao da se razbolim od bakterija sa obuće?

Ako vežbaš stepovanje u bašti zelene salate zaražene ešerihijom koli, a onda se odvezeš pravo kod svog prijatelja i odstepuješ mu nešto na bis, a onda on odluči da jede čips pravo s poda, neko bi mogao da se razboli.

Osim ako ceo dan ne gacaš po kravljoj balegi, a onda izvedeš poduži mun-vok u dnevnoj sobi, ili se posle dugog radnog dana u fabrici otrova za pacove ne vratiš kući i strgneš cipele sa sebe na trpezarijskom stolu da bi se opustio, najgori mogući scenario bi verovatno bio kada bi ti se žvaka na koju si stao napolju zalepila na tepih.