Moskva je mesto gde se mešaju sve kulture sveta

Prvobitno objavljeno na i-D.

Zbog toga što je ovog leta domaćin Svetskog prvenstva, Moskva je postala mesto suseta brojnih ljudi iz mnogo različitih nacija. Ali mnogi ne znaju da ruska prestonica ima svoj sopstveni istorijat raznovrsnosti. Sa stanovništvom od više od 12 miliona ljudi, Moskva je uvek privlačila ljude iz celog sveta. Doseljavaju se tamo iz inostranstva, kao i iz svih krajeva Rusije, od svog evropskog zapada, preko Sibira, do Dalekog istoka. Iz susednih zemalja koji sa njom dele sovjetsku prošlost, i najudaljenijih krajeva na svetu.

Iako se Rusija shvata kao potpuno bela zemlja (a njene konzervativne vlasti rado tu percepciju usvajaju kao deo svoje zvanične ideologije), Moskva predstavlja istinski multikulturalno lice nacije. Iako i dalje ima mnogo predrasuda sa kojima se svakodnevno treba boriti, nova generacija Moskovljana želi da stvori otvorenu i inkluzivnu zajednicu za sve.

i-D je razgovarao sa mladima iz Moskve o uzbuđenjima i mukama života u velikom gradu, i izazovima koji su pred tobom kada si drugačiji.

Gledston Mahib, 26, glumac

„Ja sam rođen u Tiraspolju u Moldaviji, a preselio sam se u Moskvu kada sam imao 16 godina. Volim dinamiku ovog grada. Stil, hranu, moje prijatelje, i naš mali umetnički krug. Volim galeriju Tretjakov i Muzej savremene umetnosti. Volim reku i Patrijarške ribnjake, kao i sva ostala mesta u gradu koja su na vodi. Moskovljani umeju da budu nepristojni, besni i sitničavi, ali ja imam sreće da sam okružen otvorenim ljudima. Ugnjetavanje manjina je veliki problem u našem društvu. Rusi, kao dominantna nacija, nisu baš prijateljski nastrojeni prema drugim etničkim grupama. Postoji društvena hijerarhija, kao i nedostatak društvene mobilnosti. Retko možeš da vidiš nekoga ko nije belac da predaje ekonomiju na moskovskom univerzitetu, na primer, ali možeš da vidiš mnogo njih kako čiste ulice, jer je Rusima to jeftino i lako – po meni je to definicija rasizma ove 2018. godine.“

Maja Bojtunova, 18, studentkinja

„Ja sam rođena u Jakutsku i preselila sam se u Moskvu pre dve godine, kada sam završila školu. Moji roditelji su iz republike Saha u Jakutiji. Jakutski jezik i mentalitet su bili veoma prisutni u mom životu. Mislim da je pogrešno ignorisati ili kriti svoje poreklo. Ako ne poštuješ ono što si, kako možeš da očekuješ poštovanje od drugih? Ja volim Moskvu zbog velike raznovrsnosti mesta na kojima možeš da blejiš sa prijateljima, kao i zbog kulturnih aktivnosti. Takođe, u velikom gradu možeš da postaneš na neki način nevidljiv, nije ti toliko stalo šta drugi misle, što je sjajno.“

Ajtal Bojtunov, 20, student

„Rođen sam i odrastao sam u Jakutiji, i živim u Moskvi tek godinu dana. Moja nacionalnost mi je veoma važna. U Moskvi ima mnogo mogućnosti i ljudi koji te stimulišu. Život je ovde uvek u procvatu i dinamičan je.“

Amina Nmadžuru, 28, marketinški menadžer

„Rođena sam i odrasla sam u Moskvi. Tata mi je iz Nigerije, a mama iz republike Tuva, na jugu Sibira. Upoznali su se dok su studirali u Moskvi. Tata je Musliman, a mama je budistkinja, pošto je Tuva jedan od regiona Rusije u kojima je budizam tradicionalna religija. Često odlazim u Tuvu, i malo sam živela i u Nigeriji, tako da su mi obe kulture veoma poznate. Mislim da što si stariji, više ceniš svoje poreklo. U Moskvi ne volim prekomernu pažnju koju izazivam. Nekada je nisam primećivala, ali nakon što sam živela u Njujorku, gde niko ne obraća pažnju, zato što svuda unaokolo ima toliko različitih ljudi, to je počelo malo da mi smeta.“

Rohas, 28, model i umetnik

„Rođen sam na Kubi, i tamo sam živeo do pete i po godine, a onda je moja mama odlučila da sa mojom sestrom i sa mnom dođe u Rusiju, u potrazi za boljim životom. Ekonomska situacija na Kubi je tada bila prilično loša. Uopšte nisam znao ruski, i bilo mi je teško u vrtiću. U pitanju nije bila samo jezička barijera, već su problem bile i predrasude druge dece, zbog moje boje kože. Čim sam kročio na rusko tle, morao sam da se izborim i sa lokalnom klimom, i s neprijateljskim mentalitetom. Zahvalan sam na ovom iskustvu, pošto te izazovi očvrsnu i učine te pravim borcem. Već pet godina živim u Moskvi. Ne mogu da kažem da to mnogo volim, zbog neprekidnih radova i buke, ali barem je volim više od Penze, gde sam živeo i studirao nakon Kube. Moskva je grad mogućnosti, što mi je omogućilo da realizujem svoj kreativni potencijal. Kao kreativna osoba, veoma mi pogoduje ovaj takmičarski duh, ovde jednostavno ne možeš da se opustiš, zato što će neko smesta zauzeti tvoje mesto.“

Elija Vinokurova, 27, radi u kafeu Entuzijast

„Živim u Moskvi 11 godina, i postala mi je drugi dom. Moja porodica je iz Jakutije, i rođena sam i išla sam u školu u Jakutsku. Jakutska Nova godina je neverovatna, slavi se na letnju ravnodnevicu. Proslava počinje ujutru, sa takmičenjima i sportskim događajima, pevanjem iz grla, narodnom muzikom, i ogromnim kolom. Na kraju dočekamo sitanje, i posle toga si napunjen energijom za celu godinu. Moskva je veoma drugačija. Bogata je i multidimenzionalna, sa mnogo muzeja i pozorišta. Dopada mi se fuzija brojnih stilova u arhitekturi u gradu, i sva ona divna, skrivena dvorišta. Od skora je Moskva postala čistija, a istorijske zgrade, kao što je konstruktivički Narkomfin, se renoviraju. Naravno, ovo ima svojih mana – stalno se izvode neki građevinski radovi. Nema dovoljno parkova u gradu, a mnoge istorijske građevine bivaju srušene, i pored toga što se lokalna zajednica bori za njih, i na kraju bivaju zamenjene skupim stambenim zgradama.“

Aida Sulejmanov, 23, radi u video produkciji i studira psihologiju

„Preselila sam se u Moskvu kada sam imala 16 godina. Moja porodica dolazi iz malog industrijskog grada u oblasti oko Vologograda. Takva mesta mi se nisu mnogo dopadala, zbog ljudi – pošto mi njihov stil života nije blizak. Ali moja porodica je drugačija, i vaspitavana sam da budem deo većeg sveta. Moskva je atraktivna zbog mogućnosti, dopadaju mi se ljudi i uvek ima mesta na koja možeš da odeš, radi zabave ili kulture. Ne dopada mi se arhitektura, ni činjenica da grad nije baš udoban, a ulične reklame su neukusne.“

Vitalij Kornejev, 34, suvlasnik ZHIITZ u Gruziji, i dizajner u OPEN!Design

„Rođen sam u Kazahstanu, u gradu Ču, u čuvenoj dolini Ču, i 18 godina živim u Moskvi. Volim veličinu ovog grada, i činjenicu da uvek postoji nestašica svega, zbog toga što to pruža šansu za iniciajtive, i uvek postoji nešto da se uradi i nešto da se poboljša. Volim multikulturalnost, muziku i umetničku scenu. Ne volim metež, i to što veliki procenat ljudi dolazi ovde zbog novca, i samo ih novac zanima, dok im povezivanje s ljudima nije bitno. Moskvom vladaju moćnici i biznis, i istorijsko nasleđe često biva uništavano, a takođe mi se ne dopada ni 99 posto arhitekture od devedesetih naovamo.“

Anka Citsišvili, osnivačica i kreativna direktorka prodavnice Indeksflet

„Rođena sam u Tbilisiju, Gruzija, ali moja porodica se preselila u Moskvu ’94. Cela porodica su mi Gruzijci, osim bake sa tatine strane, koja je Ruskinja. Kao dete sam dosta vremena provodila u Gruziji, na svim školskim raspustima. Imam gruzijsko prezime, i volim gruzijski jezik. Gruzija mi je veoma bitna, kao mala zemlja sa kolosalnim kulturnim nasleđem. Volim Moskvu, arhitekturu, hranu, mogućnosti, muziku, i naravno, ljude oko sebe. Prelepa je. Jedino što ne volim je nebo zimi, kada nema mnogo dnevnog svetla.“

Fotografije Eugene Shishkin , kasting - Sveta Mart