Od visina Barija do blata Bordoa - kako je Zvezda igrala sa Francuzima

Statistika, statistika, statistika. Ova grana ekonomije vam u sportu uglavnom služi da izvučete nekakve poruke iz prošlih vremena, i spinujete ih u svoju korist onako kako slučaj zahteva - ili da se razočarate kako to nekad i nije. Pred Zvezdin prvi takmičarski meč u Parizu u njenoj istoriji, vredi dakle malo zagrebati istorijsku statistiku i pogledati kako beogradski klub igra protiv francuskih ekipa. I ovaj put, odgovori su dosta interesantni, pa i pomalo neočekivani.

Možda je i najveće iznenađenje taj što Zvezda tokom svoje duge istorije u evropskim takmičenjima skoro pa i nije sretala Francuze. Prvi put kada su Zvezda i neki francuski tim ukrstili koplja bilo je upravo na stadionu "Sveti Nikola" u Bariju, gde su crveno-beli u borbi za naslov evropskog prvaka eliminisali pulene legendarnog Rejmona Hutalsa posle jedanaesteraca.

Zvuči čudno, ali zaista je i tako - od 1956. pa sve do 1991, Zvezda se uspešno mimoilazila sa ekipama poput Remsa, Sent-Etjena i drugih, iako je gotovo svaki treći izlet završavan makar plasmanom u četvrtfinale nekog evropskog kupa. Paralele radi, večiti rival sa stadiona JNA je u istom vremenskom periodu dva puta igrao sa Nantom, uz skor 1-1 što se prolaza tiče.

Kako god okrenemo, može se reći da je Zvezdino iskustvo sa Francuskom počelo sjajno, a onda je sve krenulo nizbrdo. Od Barija pa do današnjeg dana, crveno-beli sa francuskim ekipama imaju bilans od tek 1-3-7, uz gol razliku 13-22. Štaviše, ovo je ubedljivo najgori skor Zvezde od svih nacija sa kojima je odigrala više od osam utakmica tj. četiri dvomeča (prvi sledeći na crnoj listi su Belgijanci i Mađari protiv kojih je skor 2-1-5). Naravno, ovde se mora i dodati da je Zvezda imala tu nesreću da se sa "trikolorima" sreće isključivo u post-SFRJ periodu, ali bože moj. I protiv Italijana je posle '92 upisano više od jedne pobede, tako da ovo baš i nije neki podatak.

Prisetimo se sada kako je sve to izgledalo u minulih dvadesetak godina, uz izuzeće onog meča za evropsku krunu o kojem svi već ionako sve znate. Ali da upozorim unapred - neki od najbolnijih poraza desili su se upravo protiv francuskih ekipa.

Jedina pobeda koju Zvezda beleži nad Francuzima stigla je protiv Meca na jesen 1998. Perica Ognjenović i Goran Drulić postigli su golove protiv tada francuskog vicešampiona, u utakmici koju pamtim po tome što sam zakasnio da uđem za oba, te sam ostatak meča ispratio negde sa vrha južne tribine ispod semafora. Pred sam kraj, nadu gostima pružio je Bruno Rodrigez - gol koji je umalo mogao da Zvezdu košta daljeg plasmana.

U revanšu stvari nisu išle tako lako - Mec, za koji su tada nota bene igrali i Nenad Jestrović i Vladan Lukić, vratio je 2-1 iz Beograda, pa je meč otišao na penale. Srećom, tu je Zvezda bila umešnija i evropska avantura se produžila za krug dalje - gde je čekao još jedan francuski predstavnik, Lion.

Dvomeč protiv Liona bio je dosta specifičan po nekim stvarima. Prvo, zbog "oktobarske krize" i pretnji bombardovanjem SRJ Zvezda je bila domaćin na stadionu "Kotroćeni" u Bukureštu, a i danas su čuvene navijačke priče da se vozom do rumunske prestonice putovalo osamnaest sati. U Rumuniji, Beograđani su poveli golom Dalibora Škorića, ali su onda Marko Grasi i mladi Frederik Kanute ipak obezbedili Lionu solidnu zalihu za revanš.

U Lion se već putovalo sa izmenjenim stručnim štabom - Milorad Kosanović smenjen je zbog lošeg starta u prvenstvu, pa je ekipu na teren izveo Vojin Lazarević, u ono vreme dežurni vatrogasac. Nije Zvezda tu imala snage za nešto više, i završeno je sa rutinskih 3-2, uz golove pokojnog Gorana Bunjevčević i Milenka Aćimovića.

Inače, ono "eci peci pec" je iz popularne navijačke doskočice koja se čula po stadionu tokom te pobede od 2-1. Mislim da vam ne treba previše da zaključite kako ide ostatak stiha.

Na večnoj listi Zvezdinih trenera, navijači uglavnom jedno od poslednjih mesta dodele Miloljubu Ostojiću, čiji je boravak na klupi crveno-belih bio kratak ali užasan. U svega par meseci koliko je on trenirao Zvezdu, klub je stigao da loše startuje u ligi, zamalo ispadne od Nefčija iz Bakua i zatim upiše i poraz od Monpeljea.

Baš kao i protiv Liona, i protiv Monpeljea je Zvezda bila primorana da seljaka domaćinstvo. Ovaj put izbor je pao na Sofiju, a ostvareni rezultat bio je gotovo identičan - 0-1, i jalova igra crveno-belih. Ostojića je nedugo zatim zamenio Slavoljub Muslin, a već protiv Monpeljea imali smo priliku da vidimo da će to bita neka kompletno drugačija Zvezda. Branko Jelić i Branko Bošković su dva puta brisali deficite, sevale su šanse za pobedu i prolaz, ali ostalo je ipak nedovoljnih 2-2.

Svejedno, mnogi ovaj poraz pamte kao uvertiru za jednu inače lepu sezonu, pa stoga nema ni puno prostora za žaljenje.

Ono što je za matoriju ekipu Keln, za mlađe je Strazbur. Bolji opis, prosto, ne postoji.

Sve se namestilo Zvezdi da upiše prvo evropsko prezimljavanje. Spletom srećnih okolnosti porazi protiv Bazela i Trumzea su revidirani spektaklom protiv Rome, trebalo je samo pobediti Strazbur i tako overiti dalji plasman. Moguća misija, reklo bi se. Vrlo moguća,

I počelo je odlično. Dušan Basta pogodio je u 34. minutu, Ardijan Đokaj duplirao vođstvo sredinom drugog poluvrema. Ali onda, na scenu stupa odvratni, gnusni, i sve ostalo što mu se može pripisati Kevin Gameiro, danas ozbiljan napadač sa ozbiljnim stažom u španskoj Primeri, a tog dana osamnaestogodišnji kikirez željan dokazivanja.

Oh, itekako se dokazao. U 79. minutu je prvo smanjio na 2-1, a onda, u zaustavnom vremenu, sekvenca iz horor filma. Piksi Kovačević pravi glup faul, ovi izvode, Biševac skreće loptu glavom na Gameira i eto. Čun se ljuljnu, on se trže, ode sanak pusti, što bi rekao naš veliki pesnik Branko Radičević…

Kako je samo raspevano počela ta evropska sezona 2011. Zvezdu je predvodio Robert Prosinečki, i nakon što je letonski Ventspils na Marakani deklasiran sa 7-0, svi smo se našiljili i ponosno izjavili da je to to, nazad smo u ozbiljnoj priči, sa'ćemo svima da im pokažemo. Rastreženjenje je stiglo već u sledećem kolu.

Protiv taktički i pre svega fizički mnogo moćnije francuske ekipe, Zvezda je bila ravnopravan rival čitavih pola sata, nakon kojih je stigla i da postigne gol preko Kadua. Posle je nestalo benzina i Ren je ležerno ubacio dva komada, a u revanšu pišemo jedan od težih modernih poraza crveno-belih - 4-0 u utakmici u kojoj je beogradski klub bio dovoljno inferioran da primi barem još nekoliko golova.

Uopšteno, nije to bilo neko najsrećnije leto za srpski fudbal. Partizan je tada ispao od Henka u kvalifikacijama za Ligu Šampiona, a od evropske jeseni odvojili su ih irski amateri iz Šamroka. Zvezdin debakl u Bretanji, dakle, se savršeno uklopio u tadašnju kliničku sliku.

Da li je dovoljno reći da poznajem čoveka koji se posle ove utakmice (preciznije, revanša) fizički razboleo?

U istoriji Zvezdinih devastirajućih poraza, taj protiv Bordoa je definitivno jako visoko na lestvici najgorih. Klub je ponovo, kako to već tradicija nalaže, sezonu otvorio u kolapsu, i jedva se provukao protiv moćnog Naftana iz Novopolotska, a zatim i na penale protiv kiparske Omonije. Pred Bordo usledila je već tradicionalna šok terapija (ne znam jel' vi primećujete, ali ovo je već treći francuski dvomeč koji je usko povezan sa smenom trenera u Zvezdi) - Robi je zamenjen povratnikom Saletom Jankovićem, a ovaj je uspeo da izvuče barem 0-0 u domaćem meču protiv Žirondinaca.

A revanš…

Hajde samo da preskočimo sve i da kažemo - opet je Zvezda sa Francuzima imala dobar rezultat u 90. minutu. Šta se onda dešava? Pomračenje mozga, eto šta. Maksimović ne uspeva da izbije loptu iz svojih šesnaest, a Bajković zatvara napadača Bordoa u mrtav ugao i ruši ga za penal. Zašto su i jedan i drugi uradili to što su uradili, ne mogu ni dan danas da dokučim.

Naravno, ovi su pogodili penal i prošli dalje, a klub je ostao u još dubljem kanalu. Pare od Evrope bi itekako pomogle te sezone, međutim, valjalo je izvesno još čekati…

Vidite, ne znam šta će biti u sredu protiv "svetaca", ali samo imam jednu molbu - ako ikakvim čudom budemo ušli u 90. minut sa povoljnim rezultatom, svi padnite na travu i folirajte upalu slepog creva, a sve lopte izbacujte na krov "Parka Prinčeva". Toliko od mene.