Gledala sam finale Svetskog prvenstva u LOL-u sa gejmerima u Srbiji

Da ste me pre nekoliko godina pitali da sa vama gledam Svetsko prvenstvo u nekoj igrici kao što je League Of Legends, verovatno bih pomislila da želite da mi priredite krajnje nezanimljivo druženje. Kao i većina devojaka u srednjoj školi, mislila sam da ovakve igrice igraju isključivo dečaci koji baš i nemaju previše prijatelja u realnom životu. Usled svog nepoznavanja prirode e-sportova, smatrala sam da je reč sport kada se radi o igranju igrica potpuno pogrešan termin. Ipak, ovakve neosnovane stavove promenila sam iz korena u narednih nekoliko godina.

Svetsko prvenstvo u League of Legends jednako je uzbudljivo kao bilo koje svetsko prvenstvo organizovano u drugim, pravim” sportovima. Od kada je početkom oktobra počela grupna faza ovog takmičenja, moji prijatelji (moram reći da su u pitanju većinom verni fanovi Fnatica) su, kao i svake prethodne godine, počeli da prate Šampionat u nadi da će neki evropski tim prekinuti višegodišnju dominaciju korejskih timova.

Htela – ne htela, bila sam upućena u rezultate svakog meča, a kako se finale približavalo, rasla je i tenzija oko pitanja da li će želja mojih prijatelja biti ispunjena ove godine. Čak sam i ja sa njima pratila šta se dešava – nakon niza neočekivanih pobeda i eliminacije nekih od timova za koje se smatralo da imaju najveće šanse da osvoje prvenstvo, u borbi za titulu ostali su InvictusGaming, jedini azijski tim u ovoj fazi takmičenja, i voljeni tim mojih prijatelja, evropski Fnatic.

Glavna faza Šampionata trajala je nešto duže od mesec dana. Uprkos svim nadama mojih prijatelja, finale osmog svetskog prvenstva u League Of Legends je gotovo i Evropljani opet nisu šampioni. InvictusGaming je rezultatom 3:0 u gejmovima pobedio Fnatic u ne baš neizvesnom finalu.

Tim InvictusGaming (IG) prvi put nosi kući titulu svetskog šampiona, a moji prijatelji, koji već sedam godina čekaju pobedu svog omiljenog tima, do sledeće prilike moraće da čekaju još godinu dana. To i ne pravi neku razliku, jedini evropski tim koji je ikada trijumfovao na ovom šampionatu bio je upravo Fnatic, a od tada je prošlo sedam sezona u dominaciji isključivo azijskih timova.

Šampionat u ovom e-sportu već godinama privlači pažnju javnosti. 2017. godine strim finala održanog u Kini je gledalo 60 miliona ljudi, što je oborilo rekord u gledanosti postignut godinu dana ranije, kada je strim finala pratilo 43 miliona gledalaca. To možda ima veze sa činjenicom da su, po nekim statistikama upravo kineski fanovi ovog sporta zaslužni za 98% udela u ukupnim pregledima. Ipak, na osnovu mog iskustva, nisu samo srednjoškolci u Kini zainteresovani za ovaj e-sport.

Svetski šampionat u LOL-u prate najčešće nekadašnji ili trenutni igrači ove video igre, a njihov broj nije zanemarljiv ni u svetu, a bogami ni kod nas. I možda je upravo to što svako (u teoriji) može postati profesionalni igrač i takmičiti se na ovakvim turnirima razlog zbog koga gledaoci mogu da se sa izuzetnom lakoćom „užive” u ovaj e-sport.

E sad, vreme je za priznanje: moje iskustvo u igranju League of Legends je gotovo nepostojeće, ako iz računice izuzmemo činjenicu da su ljudi u mom okruženju u više navrata pokušavali da mi objasne neka od niza pravila koja čine ovu igru jedinstvenom, kao i da sam nekoliko (desetina) puta pratila mečeve sa prijateljima koji se u sve to razumeju daleko više od mene. Za nekoga ko nema „praktičnog” iskustva, u početku mi je bilo teže da razumem šta se tačno na tom ekranu dešava, ali sam ubrzo pohvatala osnovna načela na kojima se zasniva igrica. I tada je počela zabava.

Finale osme sezone važno je iz mnogo razloga. Od 24 najbolja tima iz celog sveta, u finale ulaze dva, a ove godine to su bili evropski tim Fnatic i kineski tim InvictusGaming. Finale se održalo na stadionu Munhak u blizini Seula u Južnoj Koreji. Od mogućih pet, igralo se na dobijena tri gejma.

Pretpostavke o mogućem pobedniku finala bile su bile podeljene, a prva osoba sa kojom sam razgovarala pre ovog finala bio je igrač video igre League of Legends igrejmose, kome je trenutni rang u igrici Platinum I (i koji lično smatra da to i nije neki posebno dobar plasman, ali je meni sasvim jasno da se radi o osobi koja se dovoljno dobro razume u LoL).

Igrejmose prati prvenstva već nekoliko godina i kao svog favorita u ovom okršaju istakao je IG, iako je smatrao da lako može doći do iznenađenja. On je komentarisao da je, i pored značajnog porasta kvaliteta igrača uopšte u poslednjih nekoliko sezona, nivo igre kineskog tima daleko viši. „To je lagana statistika”, kaže igrejmose, “ Duke je, recimo, samo zamena u IG, a on je otprilike bog ove igrice.”

Nisam želela da tako lako poverujem da je omiljeni tim mog najboljeg prijatelja (kome je LoL nick littleprince) i pored sjajne igre koju su pokazali ranije u prvenstvu i dalje osuđen na poraz usled te „lagane statistike”. On je finale gledao sa svojim stricem (igricu igraju, kako kažu, “samo ponekad i rekreativno”, a obojica su vatreni navijači evropskog tima, koji prate od kada je Fnatic osvojio titulu šampiona u prvoj sezoni Svetskog prvenstva u League Of Legends.

Pripremna faza meča je taktička igra sama po sebi. U ovoj fazi uloga trenera ima veliki značaj, a sagovornici su mi objasnili da je biranje heroja malo komplikovanije nego što sam ja zamišljala. Efekat koji moguća razmena heroja među igračima ima na izbor heroja drugog tima je značajan. „To je taktički ključ. Ti biraš koji heroj ti je prioritet za koju ulogu, ili možeš da izabereš heroja koji može da igra na više uloga, čime se protivnik potpuno zbunjuje”, objasnili su mi littleprince i njegov stric.

Ubrzo je počeo i prvi gejm. First blood – IG je potvrdio pretpostavku mog prvog sagovornika. Kineski tim je bio dominantan i u 28. minutu završio gejm. „Ako izgubimo i sledeću, ja idem po alkohol”, rekao je littleprince, iznerviran isto kao kada je Ronaldo promašio penal na Evropskom prvenstvu u fudbalu 2016. godine.

Ipak, na tu ideju je zbog stresa potpuno zaboravio, nakon što su igrači Fnatica, uprkos lošem rezultatu, čak tri heroja birali identično kao za prvi gejm, što je, kako moj prijatelj kaže, „priručnik kako da te što lakše pregaze”. Nisam razumela ni momente kada bi se, na primer, po dva heroja oba tima našli jedni preko puta drugih, ali se onda apsolutno ništa ne bi desilo. Heroji su se vrteli u malim krugovima a igrači su imali izraze lica kao da su u sred partije pokera – objasnili su mi da oni „farmuju”, što otprilike znači da čekaju pravi trenutak i prednost u brojevima da bi otpočeli borbu.

Ovo odlaganje konkretne akcije u tim momentima nije učinilo partiju manje zanimljivom, već me je na neki sjeban način pre podsetilo na odmeravanje pred neki pravi dvoboj. I bez sumnje je dodavalo na tenziji, koje i ovako apsolutno nije manjkalo. Ne znam da li je tako i sa LoL-om inače, ali ovi momci nisu profesionalci samo kada se radi o igranju igrice, već i prave dobar šou.

Drugi gejm se završio, a rezultat je bio ubedljivih 2:0 za IG. “Mora da se ubaci sOAZ, pod hitno”, komentarisao je moj prijatelj. I to se i desilo pre početka trećeg gejma, a sOAZ, kome je ovo bio čak 69. gejm odigran na svetskim prvenstvima, nije uspeo da pomogne svom timu da preokrene situaciju u svoju korist i eventualno uđe u četvrti ili peti gejm ovog finala.

Kao osobi koja voli da osuđuje, dopalo mi što je tako lako uočiti ko je slaba karika u timu, a s obzirom na to da trener u svakom trenutku može odlučiti da ubaci zamenu, pritisak na igrače da se dobro pokažu je dodatno povećan. „Džeks je sjebao ovu partiju”, rekao je stric sa sigurnošću već u četvrtom minutu trećeg gejma. Shvatila sam da nisam jedina koja voli da osuđuje.

Međutim, u narednim minutima, Fnatic su naizgled činili sve što mogu da bi ispravili greške počinjene početkom gejma, te je moj prijatelj dobio povod da ne izgubi baš svu nadu. Ipak, ne zadugo.

Kada sam razgovarala sa igrejmose, on mi je skrenuo pažnju na kulturološke razlike između dva tima koji su se plasirali u finale. „U Kini je ljudima poraz sramota, kao da su obrukali familiju”, rekao je kada sam ga pitala zašto misli da Fnatic nema šanse da osvoji prvenstvo. Ipak, svi su očekivali da će se u finalu naći barem jedan korejski tim, s obzirom na činjenicu da su proteklih pet godina osvajali prvenstvo. Ali, pošto nije bilo korejskih predstavnika u finalu, a i s obzirom na to da je ranije u takmičenju eliminisan najbolji kineski tim, ovo finale bilo je najavljivano kao jedno od najneizvesnijih do sada.

Treći gejm je jedini opravdao taj epitet. Oba tima su pokazala bolje taktičke sposobnosti, a first blood je odneo Fnatic, iako kasnije nisu uspeli da održe tempo igre. Sa rezultatom 3:0 u gejmovima, InvictusGaming je postao zvanično najbolji LoL tim na svetu u 2018. godini.

Nisam razumela apsolutno ništa kada je Rookie iz InvictusGaminga razgovarao na mandarinskom kineskom sa voditeljem, koji izgleda takođe govori više jezika. Ono za šta mi nije trebao prevod bile su suze koje ovaj mladi igrač uskoro više nije mogao da zadrži, a intervju se pretvorio u naizmenično jecanje i dirljive zahvalnice timu sa kojim je dobio priliku da bude osmi svetski šampion.

Prevodioci su ukoro javili komentatorima da je Rookie govorio upravo o pritisku i časti koju oseća jer je deo tima koji ovakvom ubedljivom pobedom može zaista biti ponosan. Nakon intervjua oba tima su dobila simpatične medalje koje im je uručio jedan od vlasnika kompanije Riot, koja je napravila LoL.
IG ove godine, pored medalja, nosi kući i Summoner's Cup, trofej težak 32 kilograma koji izgleda kao da je izvučen iz igrice direktno, a tu je i skromna novčana nagrada u iznosu od milion dolara. A meni je majka govorila da je igranje igrica gubljenje vremena.

MVP finala je bio Ning iz IG-a, a po intervjuu mogu da zaključim da je timski duh nešto što se izuzetno neguje u ovom sportu; njegovi odgovori su se takođe uglavnom sastojali od zahvalnica upućenih timu. „Na samom kraju, ceo tim je igrao kao jedna osoba”, rekao je Ning voditeljima, dok je u rukama držao trofej znatno manjih dimenzija, ali ništa manje kvalitetne izrade.

Ono što mi je zapalo za oko u toku ceremonije zatvaranja su bili autfiti - prvo voditelja, a kasnije i članova tima. Voditelji prenosa koji se uključuju iz studija izgledaju kao neki jako bogati bivši modeli sa svojim Louis Vuitton ešarpama i gotovo istim frizurama, nezavisno od pola.

Dok sam gledala ovo finale, shvatila sam da je industrija oko e-sportova u poslednjih nekoliko godina izuzetno uznapredovala. E-sportovi možda još uvek neće postati deo Olimpijskih igara, ali ono što ovakva prvenstva nude može biti zanimljivo velikom broju gledalaca. Atraktivan prostor, naložena publika sastavljena od navijača timova, kvalitetni voditelji i analitičari, kao i zanimljivi i dinamični mečevi samo su neki kvaliteti koji mogu da privuku ljude.

Možda nas u budućnosti očekuje još mnogo novih neočekivano zabavnih e-sportova, možda će e-sportovi postati znatno veće tržište rada. Svakako treba ostati u toku. A možda i nije kasno da počnem da učim da igram League Of Legends. Ili, eventualno Fortnite. Čula sam da tu ima manje pravila.