Rajan Gosling treba da prestane da se trudi da bude kul

Glavni glumac iz Blade Runner 2049 nekada je bio veliki talenat, a šta je sada?
17.10.17

Spojleri za Blade Runner 2049!

Nešto neobično se desilo Rajanu Goslingu 2011. godine. Ovaj kanadski glumac najzad se probio u mejnstrim sa tri vezana hita: Drive, Crazy Stupid Love, i The Ides of March. Ipak, iste godine je praktično prestao da traži nove glumačke izazove – a takvi izazovi su Tomu Hardiju, Džejku Džilenhalu i drugima oformili karijere.

Od te godine – u kojoj se bukvalno demonstriralo na ulici pošto je People za najseksi muškarca na svetu proglasio Bredlija Kupera umesto njega – svi Goslingovi likovi udobno su smešteni negde u uskom rasponu između dve kategorije. Nekad je šaljivo kul za široke narodne mase ( The Nice Guys, The Big Short, La La Land) a nekad je samo ledeno uzdržano kul ( The Place Beyond the Pines, Gangster Squad, Only God Forgives).

Goslingov najnoviji film, Blade Runner 2049, predstavlja ga u drugoj od dve navedene kategorije. Tumači lik K., prigodno skraćenog imena za čoveka čija se gluma svodi na sleganje ramenima. K. je jedan od replikanata, organskih androida napravljenih u vidu robovske radne snage, ali previše je lako reći da ga Gosling igra mehanički jer K. i jeste mehanizam.

U originalnom Blejd Raneru, svaki replikant bio je upečatljivo jedinstven, bilo je svega od dečije naivnosti do sociopatskog lukavstva. U nastavku, novi modeli replikanata osmišljeni su kao poslušni, ali Silvija Heks ipak demonstrira i nesigurnost i brutalni prezir ispod hladne spoljašnosti u liku robotice po imenu Lav.

Nasuprot nje tu je K. u tumačenju Goslinga, koji kao da ništa nije promenio od slično uzdržanih uloga Džulijana u Only God Forgives, JB u Song to Song, i narednika Džerija Vutersa u Gangster Squad. Još jedan u nizu manekena za njegova dobro skrojena odela. Nije pasivan i distanciran jer igra mašinu u ovom filmu, pasivan je i distanciran jer više ništa drugo i ne pokušava da odigra: uvek je kul, misteriozan, nehumano izdefinisan. 2049 je izvanredan SF film, ali ljubitelji Rajan Goslinga kao glumca (a ne superstara) ostaće ponovo bez odgovora na pitanje: Šta bi od onog dečka koji se jednom davno ugojio 30 kila zbog uloge koju na kraju nije ni dobio?

Posle šest godina kul Goslinga, lako je zaboraviti da je Gosling ikada rizikovao podsmeh. Uloge pre-zvezdanog Goslinga impresivno su raznolike: bio je samoprezirni neonacista u The Believer (2010.), izgubljeni drogirani učitelj u Half Nelson (2006.), stidljivko sa lutkom-devojkom u komediji Lars and the Real Girl (2007.), neurotični domaćin u drami Blue Valentine (2010.), i mladi potencijalni psihopata u All Good Things (2010.)

Ti likovi su patetični, vredni sažaljenja, retko poželjni. Najvažnije od svega, nisu kul. Upravo su oni najupečatljivije uloge u karijeri Rajana Goslinga.

Drive, krimi-triler Nikolasa Refna, ponudio je Goslingu još jednu jaku ulogu: tumačio je neuhvatljivog antiheroja u stilu Stiva Mekvina iz najboljih dana.

U tom stadijumu karijere, uloga Vozača – smrknutog, ćutljivog, kul lika koji rivala bez reči izgazi – za Goslinga je bila nešto sasvim novo pa joj je prišao sa mnogo truda. Bio je izvanredan u Drive; seksi a opasan, uzbudljiv a odbojan. Problem je u tome što su ga Drive i Crazy Stupid Love zauvek zapakovali u tu ulogu. Od nje ni danas nije maknuo.

Tokom proteklih šest godina, Gosling se jeste pojavio u nekim izuzetnim filmovima: The Big Short je oštra politička dramedija, La La Land moderno muzičko remek-delo, The Place Beyond the Pines i Only God Forgives budući kultni filmovi, Blade Runner 2049 instant klasik. Ipak, sam glumac nije ni po čemu ostao zapažen ni u jednom od njih. Uporno glumeći iste povučene kul likove, odriče se raznovrsnosti i sirovih emocija.

Danas se Gosling bira samo za po jednu od dve vrlo slične uloge. Svaki sledeći lik mu je prežvakana verzija nekog od prethodnih, svaki put je sve manje zapažen. Dok Džejk Džilenhal rizikuje i uči na greškama iz 2010. ( Prince of Persia, Love & Other Drugs), Rajan Gosling od 2011. do danas ni ne pokušava da se dalje razvija.

Od svih filmova iz tog perioda samo je u The Place Beyond the Pines Dereka Sijanfrans (sa kojim je sarađivao i u Blue Valentine) uspeo da iz Goslinga izvuče nešto kvalitetno. Lik bajkera Luka Glentona dekonstruisao je post-Drajv šablon misterioznog Adonisa, pa ga gledamo kako romantično i samosvesno insistira na kul stereotipu nepobedivog pobunjenika sve do svog neslavnog kraja. Da li je sam glumac iz te priče izvukao neku pouku ostalo je nejasno.

Još na VICE.com:

Najbolje serije i filmovi koje smo do sada gledali u 2017. godini

Hoće li Tom Kruz ikada ponovo biti dobar glumac

Dejvid Linč je opsednut stradanjem u kolima