Kako je 'Curb Your Enthusiasm' postao vodič za preživljavanje u 2017.
Ben Thomson

FYI.

This story is over 5 years old.

Kultura

Kako je 'Curb Your Enthusiasm' postao vodič za preživljavanje u 2017.

"Nijedan primer anti-potrošačkog nezadovoljstva nije toliko rečit i duhovit kao kad Lari naručuje u Starbaksu: 'Uzeću vanilu... jednu od tih vaših budalaština sa vanilom.'"

Lari Dejvid, mizantropski lüftmensch koji nam je podario serije Sajnfeld i Curb Your Enthusiasm napunio je 70 godina. To je delovao samo po sebi kao sasvim dovoljan povod da popričamo o njemu, ali onda je u utorak objavljeno da će nova sezona serije Curb početi da se emituje 1. oktobra. I zato je sada očigledno postalo od ključne važnosti da se upustimo u temeljnu, hvale punu analizu karijere Larija Dejvida i otkrijemo na koji način njegovo originalno remek-delo Curb Your Enthusiasm može da nas povede kroz razne nadmorske visine ljudske gluposti u ovom našem životu. Jer upravo je on guru samopomoći koji je onima kojima nema pomoći toliko potreban: jedi, zvocaj, mrzi.

Reklame

Nadalje, kad budemo razumeli vezu između Larija Dejvida i "Larija", moći ćemo da sastavimo program u više koraka za uspeh i preživljavanje u ovim komplikovanim i krajnje iritantnim vremenima.

Kritičari Dejvidove "filozofije" često tvrde kako on može da priušti tu poziciju nezainteresovanosti i cinizma samo zbog svog pozamašnog bogatstva; da je lik kog on igra u seriji Curb neko ko može da priušti da neprestano nešto kenja i svađa se s drugima samo zbog svoje nesvakidašnje privilegije. Svakako da ima neke istine u tome, a Dejvid nije nesvestan detinjastog ponašanja koje takva pozicija izaziva. Ali u stvarnosti on je više nametljivac. Dejvidov antagonistički odnos prema… pa, ono, svemu živom… potiče iz njegovog detinjstva provedenog u radničkoj klasi i višegodišnjeg truda da pobegne iz zatvorenog kruga šljakerskih zaposlenja i "uspe" u šoubiznisu. Kao što i sam kaže u jednoj epizodi Curb-a: "Ja nisam osoba prve klase, ja sam više ekonomska osoba!" Da NBC nije odobrio Sajnfelda, Dejvid tvrdi da bi se vratio vožnji taksija i limuzina. To, kao i njegovo bukoliko jevrejstvo, čine njegov lik lutajućim narodnim herojem, koji se probija kroz pejzaž Los Anđelesa sačinjen od WASP-ova jedino kako ume — konstanto šutirajući njihovo osinje gnezdo.

Koreni Dejvidovih anarhističkih taktika napada mogu da se nađu u dve tačke koje je izvodio još kao mladi stendap komičar na njujorškoj komičarskoj sceni ranih osamdesetih. Dejvidova stalna fora bila je: "Jedina stvar koju cenim kod Hitlera je to što nije trpeo mađioničare." Ima toliko mnogo preklapajućih elemenata u uvodnoj rečenici te tačke —iskazivanje divljenja prema Hitleru, Jevrej koji mrzi samog sebe, mađioničari su sranje — da uz Dejvidovu unjkavu intonaciju ova šala nadrasta iščašenost i preko apsurda u dva prosta koraka prerasta u nešto dublje. Drugi ispad po kom je Dejvid bio poznat bio je da izađe na binu, dobro osmotri publiku, kaže: "Ne bih rekao" i potom ode.

Reklame

Dejvidov ego ga je sputavao sve dok ga Sajnfeld nije pretvorio u komičarsko čudo od deteta, mada je i tada seriju napustio zbog nečega što danas priznaje da je bilo sitno kreativno razmimoilaženje — ubijanje Džorždove žene Suzan Ros. Pre toga je dobio otkaz posle kratkog gostovanja u Subotom uveče uživo zbog insistiranja na tome da se ukusi publike podignu na njegov nivo, a ne da on svoje ukuse spušta na njihov.

Ali posle Sajnfelda, Dejvid je praktično dobio odrešene ruke da radi šta god hoće. Od samog pilota, Curb Your Enthusiasm bio je istraživanje Dejvidove kreativne anksioznosti, a, kao i u slučaju Džerija Sajnfelda, komedija je bila njegov jedini način da se probije kroz svet koji drugačije ne bi uspeo da preživi. Dejvid je Sezan sitkoma: destilujući ga na njegove sastavne elemente, stvara impresionističku izmaglicu prepoznatljivih oblika na koje kači šale što udaraju pravo u stomak i zapažanja koja rastežu formu preko svake granice izdržljivosti. Scenaristi Curb-a bili su ozloglašeno šturi u svom radu, ponekad zapisujući scenario na svega šest strana, beležeći tačke zapleta i naglaske po kojima Dejvid i njegova neponovljiva trupa mogu da improvizuju u nedogled kao da su na kokainu.

Curb nudi hiper-realnost kojom Dejvid čika budućeg "društvenog ubicu". Kao i svaka velika umetnost, to je dekonstrukcija banalnog i opšteg. Dejvid nudi jezik protesta koji svako može da primeni u svom svakodnevnom životu. Ne znam da li postoji primer anti-potrošačkog nezadovoljstva koji je toliko rečit i duhovit kao kad Lari Dejvid naručuje u Starbaksu : "Uzeću vanilu… jednu od tih vaših budalaština s vanilom… šta god vi želite: neko vanila late-kapa-sranje, šta god već imate, svejedno mi je."

Reklame

On ume da svede najveličanstveniji istorijski motiv na jutarnju žalopojku. Sukob između Izraela i Palestine postaje etička dilema oko kvaliteta piletine. Osama Bin Laden postaje "Ben Laden" u svađi između Dejvida i naelektrisanog Ričarda Luisa: "on zaista zvuči kao proizvođač košulja sa Menhetna."

Kad se sve sabere i oduzme, Curb Your Enthusiasm je serija koja se konstantno pita: "Kakav život je najvredniji i kako ga proživeti?" Uprkos svoj toj njegovoj neprikrivenoj grozoti, Dejvidov lik ipak poseduje sopstvenu privlačnu moralnu logiku. Pitanje suštinske pristojnosti svodi se na: "Da li cenite drvo?", a laž se ceni kao "gest, kurtoazija, ukazivanje sitnog poštovanja!" Lari odbija seks sa ženom za kojom je žudeo čitavu sezonu kad sazna da je ova republikanka. Prvih pet sezona serije, Larijevo moralno uzemljenje predstavlja njegova supruga Čeril (Čerl Hajns). Kad ga ona ostavi, efikasno je zamenjuje nosilac haosa Leon Blek (JB Smuv) — i serija napušta svoj dobro razrađeni sistem Larijeve protivteže Larijevim podstrekivačima: " moraš da uđeš u taj čmar, Lari…raširiš taj čmar, uđeš u taj čmar, zatvoriš vrata za sobom, uzmeš bočicu spreja i ispišeš: 'Lari je bio ovde'."

Kad se sagleda čitava serija, Curb deluje kao niz rabinskih parabola, koje ne nude uvek odgovore na sva životna pitanja, već vam samo pružaju alatke da ih premostite. Dejvidova pravila su lako primenjiva, mogu da prođu kao mantre: stanka i ćaska – "želeo je da stane i ćaska sa mnom, a ja ga ne znam dovoljno dobro za stanku i ćasku." Prepoznatljive ideje opšte prihvaćenog su odbojne, naporne ili apsurdne: kada čovek u restoranu počne glasno da razgovara na svojim bluetooth-slušalicama, Dejvid započinje svoj jednako živi (mada umišljeni) razgovor, kako bi istakao suštinsku bedu duboko fragmentiranog društva. To je potraga za humanošću u sve dehumanizovanijem svetu. "Pokušavam da izdignem sitnu ćasku na razgovor srednje težine", kaže on Krisu Parnelu. Kad je postao deo elite, to je na kraju razvejalo sve njegove iluzije, ali kad je već tu, mogao bi da digne frku — makar i sve dok ga (i bukvalno) ne posednu za dečji sto.

Te kuknjave su trans-generacijske. Ova vrsta komedije ukorenjena je u opštem humanizmu: ona poreklo vuče od Aristofana preko Tvejna i Gruča sve do Dejvida, koji ju je preneo na svoju ćerku Kezi, čija je veb serija Eighty-Sixed milenijumski nastavljač izvora iritacije kod njenog oca. Postoji u Dejvidovom etosu nit protesta koji sabotira kulturu, a koju bi naša generacija mogla maksimalno da iskoristi.

Lari Dejvid je jedan od onih retkih komičarskih umova koji mogu da preoblikuju jezik i postanu sredstvo da se moć preda u ruke nametljivca. Možda je to iluzija, možda je samo štih, ali je Lari Dejvid ­— preko svoje televizijske persone, Džordža Konstance ili njegovih podbadanja Trampa čitave prošle godine — ponudio dijalektički model za sve one koji imaju problema da artikulišu svoje frustracije. On nudi makro manifeste za mikro interakcije. To je sredstvo kojim bismo mogli, da citiram Leona, da "sapletemo tog govnara".

Pratite Patrika na Tviteru