Ovaj fotoaparat će napraviti hiljadugodišnju fotografiju da bi beležio klimatske promene

“Eksperimentalni filozof” Džonaton Kits izradio je četiri specijalna fotoaparata koji će beležiti klimatske promene oko jezera Taho sve do 3018. godine.
25.10.18
Pinhol kamera na obali jezera Taho
"Pinhol“ aparat na jezeru Taho. Slika: Ryland West/Tahoe Public Art

Prvobitno objavljeno na Motherboard.

Klimatske promene verovatno su najvažniji izazov sa kojim se suočila naša vrsta, ali razmere problema i vremenski periodi koji se tiču ove problematike otežavaju da se ona zamisli u ljudskim okvirima.

Zbog toga, samoproklamovani “eksperimentalni filozof” i umetnik izradio je “pinhol” fotoaparat koji će napraviti hiljadugodišnju ekspoziciju jezera Taho, na granici između Kalifornije i Nevade. Kits, čiji je najskoriji projekat bio fabrika kojom se upravlja mozgom, nada se da će fotoaparati našim potomcima pomoći da bolje razumeju kako funkcioniše klima i da će generalno ljudima pomoći da zamisle dugoročni uticaj na životnu sredinu danas.

Closeup of Millennium Camera

Milenijumski fotoaparat koji je napravio Džonaton Kits.

“Menjamo planetu na skali od 1.000, 10.000 ili čak 100.000 godina i potpuno smo nesposobni da u psihološkom smislu cenimo moć koju imamo”, rekao mi je Kits preko telefona. “One su sredstvo da bi se došlo do neke vrste kognitivne prosteze, mehanizma pomoću kog možemo da vidimo sebe iz perspektive daleke budućnosti.”

Kits je postavio svoje Milenijumske fotoaparate na četiri lokacije oko jezera Taho. Svaki aparat napravljen je od bakra i svega je 7 centimetara dug i pet centimetara širok. Unutar aparata nalazi se ploča od 24-karatnog zlata sa rupicom u sebi. Dok svetlost prolazi kroz tu rupicu, ona izaziva reakciju sa rozlinkavo obojenim pigmentom u aparatu, što opet izaziva da boja bledi tamo gde je svetlo najjače. To će polagano utiskivati sliku u pigment u narednih 1.000 godina.

"Upravo sam potpisao ugovor sa koledžom Sijera Nevade za izlaganje ove četiri fotografije 3018. godine."

Prema Kitsovim rečima, on je godinama radio na Milenijumskim fotoaparatima. Oni su proistekli iz projekta koji je Kits radio u Berlinu, u kom se na desetine jeftinih pinhol aparata prodavalo za po par dolara po komadu i trebalo je da dokumentuju načine na koje se grad menja. Ove aparate bi na lokacije postavljao kupac i ostavljao ih tamo narednih 100 godina, nakon čega bi bile sakupljene, a njihove fotografije izložene u muzeju.

“Ideja je bila da nam ovi aparati omoguće da vidimo sebe u kontekstu naredne generacije, u kontekstu toga kako se grad razvija”, rekao je Kits. “Takođe me je navelo da razmišljam čak i o mogućnostima dužih vremenskih perioda i kako oni mogu biti iskorišćeni da se posmatra transformacija čitave planete.”

Iako pinhol aparati datiraju još iz vremena rane fotografije, Kits je morao posebno da adaptira dizajn svojih Milenijumskih aparata. Stogodišnje kamere postavljene po Berlinu stvarale su sliku na emulziji na bazi papira, a bilo je malo verovatno da će one istrajati 1.000 godina napolju. Problem je što fotografija postoji svega od sredine devetnaestog veka, tako da nema dostupnih podataka kako najbolje sačuvati slike u ovoj vrsti vremenskog raspona.

Lake Tahoe through a pinhole

Digitalna rekonstrukcija kako će ekspoziciji jezera Taho izgledati kroz oko pinhol fotoaparata. Slika: Ryland West/Tahoe Public Art

Prema Kitsu, najbolji podaci koje je mogao da pronađe o dugoročnom očuvanju slike bili su iz studija o renesansnim slikama, od kojih su mnoge bile starije od 500 godina. Ako se slika ili fotografija ostavi predugo na svetlu, počeće da bledi. Brzina kojom bledi zavisiće od količine svetla kojoj je izložena, kao i od materijala od kog je slika napravljena. Sličan efekat dešava se i u Kitsovim Milenijumskim aparatima. Glavna razlika je da pinhol projektuje sliku onoga u šta je aparat uperen, tako da kada pigment u aparatu počne da bledi, on reprodukuje sliku.

Da bi se postarao da slika ostane očuvana posle hiljadu godina, Kits je pozajmio tehniku od renesansnih slikara koji su radili s bakrom. To je podrazumevalo trljanje bakra plovućcem, potom trljanje belim lukom i konačno nanošenje sloja pigmenta. Nakon što je proučio različite pigmente, Kits je odabrao alizarin, crveni pigment koji nastaje iz korena biljke broć.

Pre nego što je napravio četiri Milenijumska aparata oko jezera Taho, Kits je 2015. postavio druga dva na Državnom univerzitetu u Arizoni i na koledžu Amherst, od kojih oba takođe treba da potraju 1.000 godina. On Milenijumske aparate doživljava kao neku vrstu “konstruktivne prismotre” koja se dešava na društvenom umesto na individualnom nivou.

Kao i slučaju normalne fotografije duge ekspozicije, Kitsovi pinhol fotoaparati zabeležiće način na koji se pejzaž menja tokom godina. Oštrina slike na kraju će zavisiti od brojnih faktora, uključujući i koliko brzo se posmatrani pejzaž menja i da li će aparat preživeti sve ono što može da pođe po zlu.

“Promene koje se dese mogle bi da izbrišu aparat ili da izbrišu instituciju koja je zadužena za njega”, rekao mi je Kits. “Upravo sam potpisao ugovor sa koledžom Sijera Nevade za izlaganje ove četiri fotografije 3018. godine. Sasvim sigurno rizikujemo s ovim, ali to je takođe na neki način deo šire slike.”