Kako je bilo odrastati sa majkom navučenom na drogu

Članak je prvobitno objavljen na VICE Austrija.

Kad se osvrnem, shvatam da sam odrastao u veoma neobičnom svetu. U središtu tog sveta bila je moja majka, koja je bila samohrana, navučena na heroin i – makar za mene – najbolja majka na svetu.

Svakog dana nastupio bi trenutak kad bi mi rekla: "Stižem za sekund, mišiću", pre nego što bi nestala u spavaćoj sobi sa nekoliko prijatelja i zaključala vrata za sobom. Kao sedmogodišnjak, stajao bih pored tih zaključanih vrata čitavu večnost, pokušavajući da zamislim šta se dešava sa druge strane.

Trebale su mi godine da konačno shvatim šta su radili tamo unutra. Dugo sam pretpostavljao da odrasli odlaze na neku vrstu dremke kako bi se okrepili – izlazili bi iz te sobe strašno tihi, opušteni i veseli. Osećao sam se kao da nešto propuštam, zato što sam, čak i nakon noći kad bih se dobro naspavao, i dalje bio umoran. Kad porastem želeo sam da postanem istraživač, za šta sam znao da mi je potrebno mnogo energije.

Autor sa svojom majkom Helgom.

Moja majka je imala ogromnu količinu ljubavi za svakoga i najveći deo nje je odlazio na mene. Igrali bismo se svaki dan – satima bismo izmišljali zajedničke avanture. Ja sam bio Link, ona je bila Zelda, a naša misija bila je da pobedimo zlog demona Ganondorfa, koji je živeo iza ćoška od naše kuće u Liferingu, predgrađu Salcburga u zapadnoj Austriji.

Prvo smo morali da pronađemo mapu i kompas, kako bismo locirali Ganondorfa i uništili ga. Ako bi se moja majka suviše umorila od naše misije, morala je da popije napitak od pupoljaka maka, kako bi povratila snagu.

Mojoj majci bi kod kuće najčešće u poseti bila gomila prijatelja – kao Verner, koji mi je ispričao da energiju izvlači iz prirode i drveća. Bertl se uvek prisećala slavnih dana SV Austrije Salcburg, dok me je dečko moje majke Ginter naučio da igram šah kad sam imao šest godina. On je naučio da igra tokom boravka u zatvoru.

Verovatno jedina čista laž koju mi je moja majka ikad rekla bila je da je moj otac stradao u saobraćajnoj nesreći pre nego što sam rođen. Tek su mi godinama kasnije, kad su se ona i Ginter očistili, objasnili da je moj biološki otac umro od prekomerne doze heroina. Posle nekoliko meseci provedenih u zatvoru zbog posedovanja, uzeo je svoju uobičajenu dozu – ali mu je tolerancija opala dok je bio iza rešetaka i ispostavilo se da mu je to bilo previše.

U svojoj žalosti, moja trudna majka razmišljala je o samoubistvu, ali ju je knjiga koju je čitala o hinduizmu ubedila da će biti reinkarnirana kao najniži oblik života ako to uradi, pa je odustala.

U školi sam pomalo bio problematično dete – bezobrazan i nevaspitan, mada je to praktično bila norma tamo gde sam odrastao. Živeli smo u velikom, zelenom prizemnom stanu u stambenoj četvrti. Nismo verovali nikom ko bi se usudio da pokuca na naša vrata, pošto su to radili samo policija i poštar – za mene, oni su bili jedno te isto. Svi ostali bi samo preskakali balkonsku ogradu i ulazili pravo u našu dnevnu sobu.

Čest posetilac bio je diler moje majke, kog smo zvali "Grk". Jednom, dok je moja majka bila u svojoj spavaćoj sobi, "Grk" me je naterao da s njim popijem čašicu votke – tada sam imao samo sedam godina. Kad je moja majka saznala za to, izbacila ga je iz kuće. Ali, kao što mi je kasnije objasnila, svako je zaslužio drugu šansu – pa mu je na kraju dozvolila da se vrati.

Arturov dom je uvek bio pun majčinih prijatelja

Na leto 1999, kad sam imao osam godina, moja majka je imala velikih problema sa drogom. Ginter je delovao kao da je na ivici smrti posle 23 godine zavisnosti, a ja sam polako počeo da shvatam šta se dešava oko mene. Moja majka je ubedila sebe da je u redu uzimati drogu sve dok ne porastem dovoljno da shvatim šta ona radi, ali, naravno, istina je bila da nije mogla da prestane.

Jednog dana iste godine, u posetu joj je došao stari prijatelj Beda. On je sa Ginterom bio u zatvoru zbog krijumčarenja. Bilo je to kao da se radilo o potpuno drugoj osobi – nije bio umoran, ošamućen ili nervozan. Odavao je radost i mir od kojih se moja majka momentalno rasplakala. Beda ju je utešio i ispričao joj kako ga je Isus izlečio i oslobodio.

Samo njegovo prisustvo osvetlilo je naš mračan stan – kao da je neko uneo baklju u mrkli mrak pećine. Ginter ga je izbacio iz stana, pre nego što je polomio nameštaj i krenuo da vrišti kako ne želi da ima nikakve veze s religijom. Ali se Beda vratio da objasni još jednom kako ga je Bog oslobodio od zavisnosti.

Posle nekog vremena, moja majka i Ginter počeli su da doživljavaju Bedin nov život ka nešto dobro i to otkrovenje im je pomoglo oboma. Na desetine prethodnih pokušaja da se očiste nije uspelo, nakon što su lekari, psiholozi i socijalni radnici insistirali da snaga da se skinete s droge mora da dođe iznutra – snaga za koju nijedno od njih nije verovalo da poseduje. Ali sada je njihov prijatelj Beda uspeo zahvaljujući svojoj veri u Isusa i to je motivisalo Gintera i moju majku da pokušaju isto.

Moj očuh se očistio nakon više od dve decenije zavisnosti, dok je moja majka uspela da pobedi tešku depresiju koja ju je u nekoliko navrata dovela na ivicu samoubistva. Nekada su osećali prazninu, tugu i očaj, ali su sada bili ispunjeni ljubavlju i sigurnošću. Nažalost, nisu svi oko njih bili te sreće – mnogi njihovi prijatelji stradali su zbog svoje zavisnosti.

Sa samo 39 godina, moja majka je umrla od raka 4. jula 2012. godine. Tokom čitavog života, pobeđivala je čudovišta i demone, sve vreme pokazujući ljudima oko sebe neverovatnu količinu ljubavi. Usred narkomanske močvare u predgrađu Salcburga u kojoj sam odrastao, imao sam prelepo i ispunjeno detinjstvo – a za to imam da zahvalim samo njoj.

Film Die Beste Aller Welten [Najbolji od svih svetova] Adrijana Goingingera zasnovan je na njegovom detinjstvu i posvećen njegovoj majci Helgi Vahter. Prikazuje se u bioskopima širom Nemačke i Austrije.

JOŠ NA VICE.COM:

Roditelji koji su bezuslovno uz svoju LGBT decu u Srbiji

Pitali smo studente iz unutrašnjosti Srbije koje probleme kriju od roditelja

Zašto roditelji javno govore o smrti svoje dece usled predoziranja