Fotografija: Marija Piroški
U ponedeljak 10. septembra počela je Nedelja ponosa. Parada ponosa zakazana je za nedelju, 16. septembar. Program je dostupan na parada.rs.Bliži se novi Prajd, a pitanja roda i pola su u Srbiji još uvek pod velom misterije. Šta znači biti žena? Šta znači biti muškarac? Da li možemo da istupimo iz heteronormativnih matrica i posmatramo rod kao spektar? Kristina Kastelec (23) živi i radi u Beogradu kao ilustrator i tattoo umetnik. Ona je rodno neutralna. To znači da se Kristina ne identifikuje ni sa ženskim ni sa muškim rodom.Razgovarala sam sa Kristinom o tome šta znači biti rodno neutralan, kako je njen rodni identitet uticao na odnose sa bliskim ljudima i sa kakvim problemima se susrela kao rodno neutralna osoba u Srbiji.
VICE: Kako i kada si skapirala da si rodno neutralna?
Kristina Kastelec: Nikad ne znam kako da odgovorim na ovo pitanje, jer je to bio jedan dug proces. Čak i samo prihvatanje i onda odbacivanje etikete je trajalo dugo. Nikad se nisam osećala kao žena, ali opet nikad se nisam osećala ni kao muškarac. I igrala sam se sa obe uloge tokom srednje škole i par godina nakon završetka iste. I uvek sam vrtela ista pitanja i nedoumice, da li da nazivam sebe lezbejkom ili da kažem da sam gej? Da li sam trans*? Da li sam rodno neutralna? Da li mi je ipak prijatnije da kažem da sam kvir.Za sada sam se zadovoljila time da utišam pitanja, da svoj rod posmatram kao samo jedan od brojnih aspekata svog identiteta. "Neutralan" savršeno opisuje moj rod, mene, moje uloge i moje mesto. Ni žensko, ni muško, ni tamo, ni 'vamo, već u sredini, nigde, svugde. Ja sam ono što sam, i ono što sam je predivno i šareno i ivan binarnosti - i mislim da je to za početak sasvim dovoljno.Kako je to uticalo na tvoje ljubavne veze?
Od kad sam krenula da se autujem po pitanju roda, imala sam samo dve duge veze (od kojih jedna još uvek traje). Tokom prve je uticalo u smislu da je i tadašnja devojka bila rodno neutralna i neko vreme joj je "smetalo" jer je mislila da ja više/bolje "prolazim" u smislu da izgledam više androgino. Ali to je relativno kratko trajalo i posle je sve bilo super, bila mi je najveća podrška u svemu tome. A što se moje sadašnje devojke tiče, ona je najotvorenija osoba na planeti zemlji, i prihvata različitosti otvorenog srca. Imale smo nekoliko razgovora vezanih za rod i postavljala mi je gomilu pitanja iz radoznalosti, što je bilo baš slatko.
Mislim da LGBT+ zajednica u Srbiji praktično ni ne postoji. Ali recimo da možemo preko društvenih mreža da je nekako mapiramo, i tu primećujem da su mlađe generacije baš otvorene, prihvataju i brane rodno neutralne/fluidne osobe, ili se igraju sa rodom, čak ga i otvoreno odbacuju kao socijalni konstrukt i potpuno pomeraju granicu, postavljajući bitno pitanje: "šta to tačno znači biti žena ili muškarac?"Da li si imala neprijatna iskustva zbog svog rodnog identiteta?
Da. Kad sam zvanično presekla i odbacila bilo kakve rodne uloge, moj fizički izgled je polako postajao ono što sam dugo želela, a to je androginost. Ako sam baš u nekoj tradicionalno "muškoj" garderobi, što je nekih 90% vremena, onda nema nikakvih problema, ja sam dečko, momak, ljudi mi se obraćaju u muškom rodu, svi srećni. Ako nešto malo odskoči, ako su farmerke preuske, ako je majica uža, ako nosim cipele umesto vansica, e onda kreću pitanja bačena u etar "brate, šta je ono?" ili direktno meni "a šta si ti?", "jesi li ti peder ili lezbejka".Ljudi ne znaju šta sam, dakle to ih kopka, to ih plaši, to ih razbesni. Imala sam situaciju u gradskom prevozu kada mi je nepoznati dečko prišao i gurnuo ruku pod majicu da proveri "šta sam". Žena koja je sedela pored je skočila u njegovu odbranu tada, rekavši mi da ja "njih sve ugrožavam jer moraju da se pitaju šta sam". Što je takva glupost.
Nisam sigurna. Mislim, nisam im se nikada autovala, ali pričam otvoreno o tome i jasno i glasno odbijam tradicionalno žensku ulogu, ali i mušku. Moji su skroz ok po pitanju svega, ne osuđuju me, ne mešaju mi se u život. Ili žive u blaženom neznanju, ili znaju ali ne žele da pričaju o tome, ili nešto već treće. Ali bitno je samo da mi nikad nisu pravili nikakav problem.Kako se rodno neutralni ljudi razlikuju od transrodnih ljudi?
Zavisi od osobe do osobe. Po nekoj definiciji, glavna razlika bi bila to što rodno neutralne osobe ne žele da prolaze kroz proces prilagođavanja pola rodu. Ali realnost je drugačija od toga. Neke rodno neutralne osobe povezuju grudi zavojima/binderom ili ih otklone u potpunosti, neke uzimaju određenu, manju dozu hormona… Neke rodno neutralne osobe ne rade ništa od toga. Neke čak ni ne teže androginom izgledu. Rodna neutralnost svakako spada pod trans* identitete, ali su sličnosti i razlike isprepletene, nekad jasne, nekad skoro pa nepostojeće.Da li u nekim situacijama kriješ svoj rodni identitet?
Ne bih rekla da ga "krijem", možda pre da biram da ne pričam o tome pred svakim, jer svakako pričam u ženskom rodu pa nije kao da će svako da se nakači da me propituje o rodnom identitetu.Da li znaš još nekoga ko je rodno neutralan?
Pored moje bivše i ne baš.Najgluplje pitanje koje si dobila u vezi toga?
"Kako ti možeš da znaš da li se osećaš ili ne osećaš kao žensko?" pošto drugi ljudi mogu da znaju kako se ja osećam, ali JA ne mogu da znam kako se JA osećam. I možda favorit: "Ako te pitam da mi dodaš stolicu, ti ćeš mi dodati stolicu, nećeš je pitati da li se oseća kao stolica."Šta bi volela da ljudi znaju od tvom rodnom identitetu?
Volela bih kada bi ljudi mogli na kratko da isključe sve što misle da znaju o rodu i da na to gledaju ne kao binarnost, nego kao spektar. Na jednom kraju spektra je muškarac, muževnost i sve što to nosi sa sobom, drugom žena, ženstvenost i sve što to nosi sa sobom, a između je bezbroj svega ostalog. Neutralnost, fluidnost, arodnost… I niko osim tebe samog ne može da te gurne u bilo koju kutiju, kalup ili sopstvenu predstavu i tumačenje roda.
Reklame
VICE: Kako i kada si skapirala da si rodno neutralna?
Kristina Kastelec: Nikad ne znam kako da odgovorim na ovo pitanje, jer je to bio jedan dug proces. Čak i samo prihvatanje i onda odbacivanje etikete je trajalo dugo. Nikad se nisam osećala kao žena, ali opet nikad se nisam osećala ni kao muškarac. I igrala sam se sa obe uloge tokom srednje škole i par godina nakon završetka iste. I uvek sam vrtela ista pitanja i nedoumice, da li da nazivam sebe lezbejkom ili da kažem da sam gej? Da li sam trans*? Da li sam rodno neutralna? Da li mi je ipak prijatnije da kažem da sam kvir.Za sada sam se zadovoljila time da utišam pitanja, da svoj rod posmatram kao samo jedan od brojnih aspekata svog identiteta. "Neutralan" savršeno opisuje moj rod, mene, moje uloge i moje mesto. Ni žensko, ni muško, ni tamo, ni 'vamo, već u sredini, nigde, svugde. Ja sam ono što sam, i ono što sam je predivno i šareno i ivan binarnosti - i mislim da je to za početak sasvim dovoljno.Kako je to uticalo na tvoje ljubavne veze?
Od kad sam krenula da se autujem po pitanju roda, imala sam samo dve duge veze (od kojih jedna još uvek traje). Tokom prve je uticalo u smislu da je i tadašnja devojka bila rodno neutralna i neko vreme joj je "smetalo" jer je mislila da ja više/bolje "prolazim" u smislu da izgledam više androgino. Ali to je relativno kratko trajalo i posle je sve bilo super, bila mi je najveća podrška u svemu tome. A što se moje sadašnje devojke tiče, ona je najotvorenija osoba na planeti zemlji, i prihvata različitosti otvorenog srca. Imale smo nekoliko razgovora vezanih za rod i postavljala mi je gomilu pitanja iz radoznalosti, što je bilo baš slatko.
Reklame
Da li su rodno neutralne osobe deo LGBT+ zajednice?
Mislim da LGBT+ zajednica u Srbiji praktično ni ne postoji. Ali recimo da možemo preko društvenih mreža da je nekako mapiramo, i tu primećujem da su mlađe generacije baš otvorene, prihvataju i brane rodno neutralne/fluidne osobe, ili se igraju sa rodom, čak ga i otvoreno odbacuju kao socijalni konstrukt i potpuno pomeraju granicu, postavljajući bitno pitanje: "šta to tačno znači biti žena ili muškarac?"Da li si imala neprijatna iskustva zbog svog rodnog identiteta?
Da. Kad sam zvanično presekla i odbacila bilo kakve rodne uloge, moj fizički izgled je polako postajao ono što sam dugo želela, a to je androginost. Ako sam baš u nekoj tradicionalno "muškoj" garderobi, što je nekih 90% vremena, onda nema nikakvih problema, ja sam dečko, momak, ljudi mi se obraćaju u muškom rodu, svi srećni. Ako nešto malo odskoči, ako su farmerke preuske, ako je majica uža, ako nosim cipele umesto vansica, e onda kreću pitanja bačena u etar "brate, šta je ono?" ili direktno meni "a šta si ti?", "jesi li ti peder ili lezbejka".Ljudi ne znaju šta sam, dakle to ih kopka, to ih plaši, to ih razbesni. Imala sam situaciju u gradskom prevozu kada mi je nepoznati dečko prišao i gurnuo ruku pod majicu da proveri "šta sam". Žena koja je sedela pored je skočila u njegovu odbranu tada, rekavši mi da ja "njih sve ugrožavam jer moraju da se pitaju šta sam". Što je takva glupost.
Reklame
I često imam probleme na granici jer, pobogu, kako sad to izgledam kao muškarac, a piše da sam žensko?Da li tvoji roditelji znaju? Kako su reagovali?Nikoga ne ugrožavam, nikoga ne treba da zanima. Ali to je onaj deo patrijarhata: moraju da znaju da li sam muško ili žensko da bi znali kako da se ophode prema meni.
Nisam sigurna. Mislim, nisam im se nikada autovala, ali pričam otvoreno o tome i jasno i glasno odbijam tradicionalno žensku ulogu, ali i mušku. Moji su skroz ok po pitanju svega, ne osuđuju me, ne mešaju mi se u život. Ili žive u blaženom neznanju, ili znaju ali ne žele da pričaju o tome, ili nešto već treće. Ali bitno je samo da mi nikad nisu pravili nikakav problem.Kako se rodno neutralni ljudi razlikuju od transrodnih ljudi?
Zavisi od osobe do osobe. Po nekoj definiciji, glavna razlika bi bila to što rodno neutralne osobe ne žele da prolaze kroz proces prilagođavanja pola rodu. Ali realnost je drugačija od toga. Neke rodno neutralne osobe povezuju grudi zavojima/binderom ili ih otklone u potpunosti, neke uzimaju određenu, manju dozu hormona… Neke rodno neutralne osobe ne rade ništa od toga. Neke čak ni ne teže androginom izgledu. Rodna neutralnost svakako spada pod trans* identitete, ali su sličnosti i razlike isprepletene, nekad jasne, nekad skoro pa nepostojeće.Da li u nekim situacijama kriješ svoj rodni identitet?
Ne bih rekla da ga "krijem", možda pre da biram da ne pričam o tome pred svakim, jer svakako pričam u ženskom rodu pa nije kao da će svako da se nakači da me propituje o rodnom identitetu.Da li znaš još nekoga ko je rodno neutralan?
Pored moje bivše i ne baš.Najgluplje pitanje koje si dobila u vezi toga?
"Kako ti možeš da znaš da li se osećaš ili ne osećaš kao žensko?" pošto drugi ljudi mogu da znaju kako se ja osećam, ali JA ne mogu da znam kako se JA osećam. I možda favorit: "Ako te pitam da mi dodaš stolicu, ti ćeš mi dodati stolicu, nećeš je pitati da li se oseća kao stolica."Šta bi volela da ljudi znaju od tvom rodnom identitetu?
Volela bih kada bi ljudi mogli na kratko da isključe sve što misle da znaju o rodu i da na to gledaju ne kao binarnost, nego kao spektar. Na jednom kraju spektra je muškarac, muževnost i sve što to nosi sa sobom, drugom žena, ženstvenost i sve što to nosi sa sobom, a između je bezbroj svega ostalog. Neutralnost, fluidnost, arodnost… I niko osim tebe samog ne može da te gurne u bilo koju kutiju, kalup ili sopstvenu predstavu i tumačenje roda.